Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kos
Kos (Turdus merula) je ptica pevačica iz porodice drozdova. Izvorno stanište mu je Evroazija i severna Afrika, a ljudi su ga preneli u Australiju i Novi Zeland. Živi u šumama i baštama u blizini čoveka. Viđa se uglavnom na tlu, gde provodi veći deo vremena, tražeći hranu.
Dužina kosa iznosi 23-29 cm, a težina 80-125 g. Ima dugačak rep. Mužjaci su crni sa narandžastim kljunom i žutim prstenom oko očiju, dok su ženke smeđe boje, nejasno pegave sa donje strane i tamnijeg kljuna. Mladunci su slični ženkama, ali sa jasnim mrkim pegama po telu.
Peva najčešće u zoru i pedveče, dok se tokom dana retko čuje.
Kos je svaštojed. Hrani se insektima, glistama, semenjem i bobicama. Ponekad jede i manje kičmenjake, kao što su mladi gušteri i žabe. Hranu traži uglavnom po tlu, pa se često može čuti buka koju stvara prevrtanjem suvog lišća i grančica, naglim pokretima unazad. Veštim trzajem vadi iz zemlje gliste, tako da se ne prekinu.
Gnezda prave već u martu, uglavnom po grmovima. Gnezda su velika, duboka, od grančica i drugog materijala, a često dodaju plastične kese i papir. Gnezdo gradi samo ženka i u njega polaže 4-5 jaja, glatkih, sjajnih, bledoplave boje sa gustim smeđim mrljama. Ženka leži na njima u proseku dve nedelje. Kad se izlegu mladunci, roditelji ih hrane dve nedelje u gnezdu i još tri nedelje kao poletarce.
Izvor: dr.Vojislav Vasić (skripta)
Kos (Turdus merula) je ptica pevačica iz porodice drozdova. Izvorno stanište mu je Evroazija i severna Afrika, a ljudi su ga preneli u Australiju i Novi Zeland. Živi u šumama i baštama u blizini čoveka. Viđa se uglavnom na tlu, gde provodi veći deo vremena, tražeći hranu.
Dužina kosa iznosi 23-29 cm, a težina 80-125 g. Ima dugačak rep. Mužjaci su crni sa narandžastim kljunom i žutim prstenom oko očiju, dok su ženke smeđe boje, nejasno pegave sa donje strane i tamnijeg kljuna. Mladunci su slični ženkama, ali sa jasnim mrkim pegama po telu.
Peva najčešće u zoru i pedveče, dok se tokom dana retko čuje.
Kos je svaštojed. Hrani se insektima, glistama, semenjem i bobicama. Ponekad jede i manje kičmenjake, kao što su mladi gušteri i žabe. Hranu traži uglavnom po tlu, pa se često može čuti buka koju stvara prevrtanjem suvog lišća i grančica, naglim pokretima unazad. Veštim trzajem vadi iz zemlje gliste, tako da se ne prekinu.
Gnezda prave već u martu, uglavnom po grmovima. Gnezda su velika, duboka, od grančica i drugog materijala, a često dodaju plastične kese i papir. Gnezdo gradi samo ženka i u njega polaže 4-5 jaja, glatkih, sjajnih, bledoplave boje sa gustim smeđim mrljama. Ženka leži na njima u proseku dve nedelje. Kad se izlegu mladunci, roditelji ih hrane dve nedelje u gnezdu i još tri nedelje kao poletarce.
Izvor: dr.Vojislav Vasić (skripta)