Korektivna gimnastika

[Mr.Daky]

Korektivna gimnastika

​

Korektivna gimnastika- pokret kao osnovno sredstvo u prevenciji lošeg držanja tela
Pokret, fizička vežba, kao osnovno sredstvo kineziterapije, samim tim i korektivne gimnastike deli se na :

1. Aktivne vežbe
2. Pasivne vežbe
3. Potpomognute vežbe
4. Vežbe protiv otpora
5. Vežbe disanja, masaža i samomasaža

U odnosu na mogućnosti vežbača određuje se i sam tip fizičke vežbe.
Mišiće koji učestvuju u pokretu delimo na:

1. Agoniste, pokretači odgovorni za pokret
2. Antagoniste, oponenti agonistima
3. Sinergiste, pomagači agonistima
4. Fiksatore, stabilizatore okolnih zglobova

Zavisno od vrste mišićnog naprezanja razlikujemo:
1. Izotoničku kontrakciju
Može biti koncentrična (pripoji se približavaju) i ekscentrična kontrakcija (pripoji se udaljavaju), napetost mišića ostaje nepromenjena tokom promene dužine mišića.
2. Izometrijsku kontrakciju
Ovu kontrakciju karakteriše promena mišićne napetosti, a dužina mišića ostaje ista.
3. Izokinetičku kontrakciju
Vrsta kontrolisane mišićne kontrakcije koja proizvodi pokret pri konstantnoj brzini. Koristi se u rehabilitaciji na, tzv. izokinetičkim dinamometrima.
Važnost poznavanja mišićnih kontrakcija je velika u praktičnom radu kada se vrši izbor korektivnih vežbi.
Mišići funkcionišu tako što deluju silom na mesto na kojima su pripojeni za kosti, a kosti čine različite vrste sistema poluga.
Poluge u čovečijem telu dele se na:

1. Poluge prvog reda (poluge ravnoteže)
2. Poluge drugog reda (poluge snage)
3. Poluge trećeg reda (poluge brzine)

Primena početnih položaja u korektivnoj gimnastici je od velikog značaja. U odnosu na deformitet i druge mogućnosti samog polaznika (starost, mišićna snaga, elastičnost...) bira se i početni položaj. U praksi se koriste sledeći početni položaji (PP):

1. Ležeći pp; na trbuhu, leđima i boku
2. Sedeći pp; turski sed, prednožno i raznožno
3. Klečeći pp; upor klečeći
4. Stojeći pp; pored ripstola, licem ili leđima
5. PP u visu
6. PP u uporu

Principi rada u korektivnoj gimnastici pomažu u realizaciji programa vežbi i siguran su vodič ka dobrim korektivnim rezultatima.
Treba istaći sledeće principe:1. Princip ranog uključivanja u korektivni rad
2. Principi motivacije:

• pricip analize i razumevanja vežbe,
• izbegavanje bola,
• princip postupnosti i sistematičnosti,
• kotinuitet, istrajnost i redovnost u vežbanju,
• princip izbegavanja monotonije, izborom pomagala, pp...

3. Princip praćenja i kontrolisanja

Kada se govori o samom doziranju vežbi treba voditi računa o osnovnim načelima vežbanja, od lakšeg ka težem i prostog ka složenom. Doziranje vršimo pomoću:

1. Amplitude pokreta
2. Tempa izvođenja
3. Broja ponavljanja
4. Dužine poluge
5. Vremena trajanja vežbe

Izvor:Korektivna gimnastikahttp://www.korektivna.co.rs/