Kompostiranjem do zdravije zemlje

[Nostradamus]

Gotov kompost i upotreba
Zreo kompost je ujednačenog je izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje, miriše na šumsku zemlju. U njemu ne prepoznajemo više početni biomaterijal, osim ponekih teže razgradivih dijelova, poput koštica voća, ljuski oraha, komadića drva....
Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci lako razgradivih tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost mora još neko vrijeme odležati.
.

U proleće ili pre sadnje ili u razdoblju rasta i razvijanja biljaka, kompost pospemo po tlu i po mogućnosti lagano izmešamo s površinskim slojem zemlje. Kompost ne smemo duboko zakopati jer ga time gušimo. Ako ga koristimo za uzgoj saksijskog i balkonskog cveća, moramo ga u podjednakoj količini mešati sa zemljom iz vrta ili s lanjskom zemljom iz saksije. Tokom cele godine možemo u sakslije dodavati malo komposta. Količina komposta u povrtarstvu zavisi i od vrste povrća (različite kulture imaju različite potrebe za hranjivi tvarima).

 

[Nostradamus]

Problemi kod kompostiranja
Na kompostištu se skupljaju insekti

Biootpad valja zakopati u već postojeću hrpu, posuti sa nešto gašenog kreča ili kamene prašine ili pokriti tankim slojem zemlje ili zrelim kompostom.
Kompostna hrpa se ne zagreva
U kompostnoj hrpi temperatura raste zbog aktivnosti mikroorganizama. Ako kompostiramo npr. male količine zelenog otpada kojeg mešamo s mnogo vrtne zemlje ili s mnogo drvenastog materijala, mikroorganizmi neće imati dovoljno sveže hrane, pa će njihova aktivnost biti smanjena. Takođe, ako na kompostište stavljamo male količine biomaterijala, ne može se razviti optimalna toplina, jer mala hrpa nema sposobnost izoliranja i brzo se hladi. Razlog slabog zagrevanja može biti i u nepridržavanju pravila slaganja kompostne hrpe. Zagrijavanje kompostne hrpe može se potaknuti rastresanjem i preokretanjem kompostiranog materijala. Kad rastresemo postojeću hrpu, umešamo sveži biomaterijal, a povoljno će djlovati i dodavanje svježih otpadaka iz kuhinje ili pokošene trave.

 

[Nostradamus]

Kompostna hrpa zaudara
Kompost zaudara ako kompostni materijal trune. To se obično događa kad je kompostna hrpa prevlažna. U takvim uslovima razvijaju se mikroorganizmi kojima za život nije potreban kiseonik, a kao posledica njihove aktivnosti u kompostu nastaje neugodan miris. Često se neugodan miris javlja ako na kompostište ne stavljamo svež, već napola truli otpad. Zato na kompost stavljamo po mogućnosti svež organski otpad i brinemo se da je kompostna hrpa uvijek dobro prozračena. Ako je previše vlažna, prevrnemo dodamo suvog materijala. Ponovno brzo sleganje hrpe i slepljivanje materijala može se sprečiti dodavanjem krupnijeg drvenastog materijala.
Biootpad se na razgrađuje
Biootpad se razgrađuje delovanjem mikroorganizama, a oni su aktivni samo ako imaju povoljne uslove za život: dovoljno vazduha, vode i hrane, sve u povoljnom odnosu. Stoga treba proveriti je li kompost prevlažan ili možda presuv. Kakav je promer različitog biomaterijala? Možda smo odložili previše drvenastog, a malo zelenog materijala. Jesmo li materijal dovoljno usitnili? Ili možda očekujemo nemoguće, npr. da se kora drveća ili debelo granje razgrade u kratkom vremenu?

 

[Nostradamus]

Kompost je mokar
Ako je kompost previše mokar razmislimo o sledećem:
jesmo li odložili previše mokrog biootpada, a malo suvog drvenastog materijala.
Jesmo li kompostnu hrpu ostavili nepokrivenu na kiši? Ako kompostiramo u komposteru, možda je čvrsto zatvoren ili su otvori na zidovima začepljeni te voda ne može isparavati, nego se kondenzuje. Zato bi trebalo preokrenuti hrpu, dodati suvog, drvenastog materijala i zaštiti je od kiše.