Kompleksi-podsticaj ili kamen spoticanja?

[dumspirospero]

Комплекс ниже вредности је претерано снажно, неразумно, нереално и неконструктивно потцењивање сопствених способности и вредности.
Комплекс више вредности је сложај емоционално обојених и углавном несвесних идеја, представа и тежњи које су организоване око средишње представе сопствене супериорности и надмоћности. Та физичка, интелектуална, социјална или морална надмоћ обично је замишљена, фиктивна. Често је понашање које одговара комплексу више вредности заправо само резултат наткомпензације потиснутог комплекса мање вредности.
Izvor: Wikipedia


Neki kompleksi mogu podstaći osobu da uradi nešto za sebe...Na primer, osobe iskompleksirane viškom kilograma, vrlo često se ’’late’’ neke dobre dijete, jer im višak kilograma stalno dodaje komplekse u vidu lošeg osećanja i osećaja niže vrednosti....

Opet, kompleksi više vrednosti mogu ugorziti prijateljstva, druženje, poremetiti odnose na poslu...

Da li je normalno da osobe ipak budu malo iskompleksirane ?
Da li vi imate neki kompleks?
Kako se borite sa tuđim kompleksima?
Za koga kažemo da je osoba sa kompleksom niže vrednosti, a za koga da je osoba sa kompleksom više vrednosti?
Da li i kada kompleksi mogu biti podsticaj ili kamen spoticanja?

 

[7thPhoenix]

Kompleksi su definitivno kamen spoticanja...Ja znam ljude i sa viskom kilograma koji su savrseno srecni i sa takvom kilazom,i mogu sebi naci partnera svojim sarmom.Najvaznije je kako sebe vidis. Mislim da je mali broj ljudi koji nisu iskompleksirani na neki nacin ili koji nisu bili takvi nekada.Ali to treba da im da snagu da se mjenjaju i misle pozitivno.Ali mislim da se lakse lijece osobe sa kompleksom nize vrijednosti nego one sa kompleksom vise vrijednosti(oni ne mogu da priznaju da ima neko bolji od njih).

Govorim iz sopstvenog iskustva,bila sam strasno iskompleksirana ali sam naucila da volim sebe-i svoje mane i vrline i da se ne precjenjujem,i to jedna velika pobjeda za mene

 

[rollmilan]

Ako je reč o kompleksima u ovom smislu kako je postavljač teme odredio onda je moje mišljenje da su i takvi kompleksi prisutni kod svake osobe sa većim ili manjim afektivnim nabojem. Takođe mislim da svaki pojedinac treba da osvesti svoje komplekse jer će time da ih lakše prepozna i kontroliše. Najgori kompleksi su neosvešćeni, jer tada pojedinac ne primeti vlastito ekstremno ponašanje, smatra ga normalnim i na sve načine ga opravdava .
Posle ovog uvoda odgovorio bih na pitanja;
Da li je normalno da osobe ipak budu malo iskompleksirane ? - Naravno da je normalno.
Da li vi imate neki kompleks? - Svakako.
Kako se borite sa tuđim kompleksima? - Teško , vrlo teško , zapravo nikako, pokušavam argumentima, no tu argumenti ne pomažu.
Za koga kažemo da je osoba sa kompleksom niže vrednosti, a za koga da je osoba sa kompleksom više vrednosti? - Pa mislim da su ovi pojmovi, bar osnovno, objašnjeni u prvom postu.
Da li i kada kompleksi mogu biti podsticaj ili kamen spoticanja? Ako kompleksi nemaju preteran energetski naboj da osoba sagori ili ode u ekstremni oblik ponašanja kompleksi mogu biti podsticajni i u neku ruku pozitivni. Na primer ako je neka osoba proživela detinjstvo u siromaštvu ona će se čitavog života grčevito boriti da stekne što više da ne bi ponovo doživela isto siromaštvo. Obično ljudi koji nisu imali takvih problema oni i ne misle na to, tako da su manje borbeni.

 

[dumspirospero]

Većina ljudi se suočilo bar sa nekim kompleksom. Neki su svojih kompleksa svesni, a opet neki i nisu ili to potiskuju...U početku to su kompleksi niže vrednosti vezani za fizički izgled...S'vremenom kako čovek odrasta i kako shvata da savršenstvo ne postoji, on sve manje obraća pažnju na svoj fizički izgled...odnosno sve manje traga za savršenstvom...

Mnogi kompleksi niže vrednosti uslovljeni su od same okoline...Odrasla sam sa devojkom koja je patila od ''viška kilograma''..Za mene ona nikad nije bila nešto previše debela...Kada sam je pitala da li ta kilaža njoj lično smeta, otkrila mi je da joj to ne smeta, ali da joj smetaju komentari okoline i da to teško podnosi...Bilo je vremena kada nije htela nigde da izađe, jer se plašila komentara koji su je stalno povređivali. Naravno, kada si sasvim mlad ne shvataš da je okolina spremna da svakoga komentariše..Sve je u čoveku i u njegovom samopouzdanju...I najlepši ljudi ''podlegnu'' komentarima okoline...To je tako...Ona sada ima 38 godina, i izgleda isto kao i pre 15 godina, ali nema više tih kompleksa, jednostavno sazrela je kao ličnost i to joj više ne stvara osećaj da manje vredi...Čak šta, ne može da se načudi sebi, kako je dozvolila tolike suze i nerviranje ni zbog čega...

Lično nisam suočena sa nekim kompleksima vezanim za fizički izgled, iako sam neke imala, odavno su iščeszli sa mojim sazrevanjem....Mislim da ljudi treba da zavole sebe...To je suština ''izlečenja kompleksa niže vrednosti vezanih za fizički izgled''...Ako zavolimo sebe ovakve kakvi smo, onda nas i okolina kao takve prihvata, u suprotnom svaki osećaj nedostatka na sebi, okolina će da istakne kao još veću manu...

Međutim, kada su u pitanju kompleksi više vrednosti kada je u pitanju fizički izgled, imam u komšiluku devojku koja nikada nije izgledala nešto posebno, ali je sebe uvek isticala kao pravu lepoticu...Njena nametljivost i ubeđivanje u lepotu koju niko nije video, vređala je okolinu...Vrlo često je bila izbegavana u društvu...Prosto, od tog kompleksa više vrednosti vezano za fizički izgled, nekako je bila i iskompleksirana kompleksom više vrednosti koja se odnosila na njeno isticanje ''posebnosti''...Uvek nam je nametala svoju posebnost i vrednost koja je nemerljiva sa okolinom...Jednostavno, ona je ispred svih...Sada je vrlo usamljena...Vrlo malo komunicira sa okolinom, ''zarobljena u svom vlastitom svetu posebnosti''...Za nju je kompleks viška vrednosti ''kamen spoticanja'', definitivno...

Moji unutrašnji kompleksi su uvek bili vezani za znanje...Lično smatram da su me kompleksi niže vrednosti koji su se ogledali u tome da nešto nedovoljno znam i da je to ''glupo'', terali da se nadmećem sa samom sobom, odnosno da stalno nešto tragam proučavam, kako bih zadovoljila sebe i i neke moje komplekse...

Što se tiče kompleksa više vrednosti, to su u suštini skriveni kompleksi niže vrednosti, koje osoba želi da ''zamaskira'', želeći sebe da istakne i na taj način postavi svoje komplekse u drugi plan...Takve ljude uglavnom ignorišem..., a oni to baš i ne vole...Ne vole da budu nezapaženi....

Na primer ako je neka osoba proživela detinjstvo u siromaštvu ona će se čitavog života grčevito boriti da stekne što više da ne bi ponovo doživela isto siromaštvo. Obično ljudi koji nisu imali takvih problema oni i ne misle na to, tako da su manje borbeni.

Da primer jeste dobar...Ali ja znam da takvi ljudi mogu da uspeju u životu, upravo zahvaljujući toj svojoj borbenosti, koju su podstakli kompleksi niže vrednsoti zbog siromaštava...I kada napokon zadovolje svoje ''komplekse'', oni počinju da na neki način preziru ljude koji su u poziciji u kojoj su oni nekada i sami bili...tako da iz jednih kompleksa, lako prelaze u drugi oblik iskompleksiranosti...

 

[Golden red]

Kompleks bilo koje vrste je definitivno kamen spoticanja u životu.
Oni koji su ubedjeni da verde više i da su moćniji od drugih uglavnom žestoko lupe glavom u zid, dok oni koji iz nekog razloga smatraju da su manje vredni od većine ne umeju u svakom momentu da prepoznaju snagu svog duha i time doprinesu sebi boljitak.

Ja nemam kompleks što se tiče mog fizičkog izgleda,mentalne zrelosti i intelektualnih sposobnosti ali imam kompleks emotivne prirode.
Pošto sam veoma emotivna,često dizem zidove oko sebe,retko govorim o svojim problemima jer se plašim da će neko svojim neznanjem da povredi moje emocije.

 

[euphoria83]

Smatram da je najbitnije za svakog da moze da prepozna komplekse kojima se rukovodi ili barem da cuje svog iskrenog prijatelja koji ce mu ukazati na ono sto vidi. Kompleksi su uglavnom nase mane i nedostaci,kada se suocimo sa njima mogu postati nase vrline...ali ponovo svaki je covek individua za sebe,neki od nas mogu da sade i uberu plodove a neki i gaze i stvaraju rasulo. Mislim da je veoma bitno uz koju nasu manu ili vrlinu se kompleks najsnaznije poveze...nismo mi bas tako jednostavni za tumacenje...

 

[mars68]

Nisam upoznala nikoga ko ume da se nosi sa svojim kompleksima bezbolno bez obzira na to kako se ispoljavaju.
Prva asocijacija mi je bila devojka koja je silno želela da smrša i dovela sebe do toga da izgleda kao kostur.
Takođe sam se setila kolege koji je rastom nizak i svim silama pokušava da se dokaže na drugim poljima pokušavajući da istakne svoje znanje kojeg baš i nema i svoju moć koja je zasnovana na smicalicama.
I zaista, ne poznajem nikoga sa kompleksima a da deluje dobro na sebe ili okolinu.

 

[sugar mist]

Svi kompleksi su zbog osecaja nize vrednosti... i mogu biti vezani za bilo sta, poreklo, pamet obrazovanje, izgled...

Takodje sam primetila da ljudi iz zavisti ili pakosti drugima namecu komplekse...
Iz licnog nezadovoljstva zele druge napraviti takvima...
Jos kao deca, poznato je da mogu biti surova, da neciji fizicki nedostatak koriste za zlostavljanje...

Covek se tesko oslobadja kompleksa jer je kompleks ono kako neko vidi sebe...
I sta misli o sebi...
Mnogi su nerealni i nesvesni i onda su sami krivi sto sami sebi nabijaju komplekse...
Svi u nekom periodu zivota mogu imati neki kompleks, koji se moze resiti... psihicki...
Oni kompleksi koji se ne mogu resiti koce coveka, ne samo da ga spoticu vec potpuno ga mogu paralisati...
Covek je sam kriv ukoliko ima tu drugu vrstu kompleksa koji spoticu i paralisu...
To je nedostatak skromnosti i previse ponosa kao kocnica...

 

[Jurivaka]

Ovu poslednju rečenicu, nisam baš razumio.

 

[sugar mist]

Zbog nedostatka skromnosti i previse ponosa kompleksi su kocnica....
Inace se mogu prevazici...
Jel sam jasnija
da editujem post ili je ok ovako da ostane?