- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Kolitis napada mlađu populaciju
Z. O. Joksović | 16. maj 2011. 11:58 | Večernje novosti
Kronova bolest i ulcerozni kolitis, zapaljenske bolesti creva: Trenutno je kod nas između tri i pet hiljada obolelih
Zapaljenske bolesti creva mogu značajno da iskomplikuju život pojedincu, jer dovode do gubitka apetita i preosetljivosti na poduži spisak namirnica. Jaki bolovi u trbuhu takođe su prisutni, kao i učestale prolivaste stolice, povišena temperatura, što sve skupa utiče na značajan gubitak telesne težine i loš kvalitet života. Dugoročno, organizam ostaje uskraćen u veoma važnim hranljivim sastojcima, što može da dovede do ozbiljnijih poremećaja. Zapaljenske bolesti creva ispoljavaju se kao Kronova bolest i ulcerozni kolitis i predstavljaju oboljenja koja zahvataju tanko ili debelo crevo. Ponekad zapaljenje obuhvata celokupni put od usta do anusa, što je karakteristično za Kronovu bolest.
Da je reč o ozbiljnim bolestima možda najbolje pokazuje podatak da je cela Evropa odredila 19. maj kao Dan inflamatornih (zapaljenskih) bolesti creva (IBD) koji obeležava i naša stručna javnost. Za ove bolesti, gastroenterolog i onkolog pukovnik doc. dr Dino Tarabar, iz Klinike za gastroenterologiju Vojnomedicinske akademije, kaže:
- Obe bolesti su zapaljenskog karaktera, ali se razlikuju u tome što Kronova bolest može da zahvati kompletnu sluzokožu od usta do čmara, a ulcerozni kolitis zahvata samo sluznicu debelog creva. Svrstavaju se u red ozbiljnih bolesti, jer ukoliko se na vreme ne otkriju i adekvatno leče mogu da postanu životno ugrožavajuće za obolelog. Za njih je karakteristično da su dominantno bolesti zapadne hemisfere u koju spada zapadna Evropa, Amerika, Kanada, kao i Australija. Međutim, nisu izuzete ni zemlje u razvoju poput naše, gde svake godine oboli između 500 i 600 osoba.
* Koliko je ukupno kod nas obolelih od inflamatornih bolesti creva?
- Trenutno ih je između tri i četiri hiljade obolelih, a možda čak i pet hiljada, jer precizne statistike koja bi to potvrdila nema. Upravo je sada u toku sprovođenje epidemiološke studije i formiranje nacionalne baze podataka. Možda u odnosu na neke druge masovnije bolesti ova brojka za laike i nije tako zabrinjavajuća. Ali svakako jeste zabrinjavajuća činjenica da obe bolesti napadaju pre svega mlađu populaciju u drugoj i trećoj deceniji života. Onda, kada oni žive „punim plućima“ u svakom smislu reči, kvalitet života može da im se iskomplikuje i da čak postane ugrožen.
* Na šta konkretno mislite kada govorite o ugroženosti?
- U uznapredovaloj fazi bolest zahteva hirurško lečenje, pri čemu kod Kronove bolesti nekada i više puta, što kod takvih pacijenata sigurno ostavlja posledice. Saznanje da se mora nanovo podvrgnuti operaciji da bi se bolest zaustavila sigurno utiče na kvalitet života. A drugog rešenja gotovo da nema. Zato u većini velikih svetskih centara postoje posebna odeljenja za lečenje ovih bolesti zbog rasprostranjenosti među stanovništvom, i zbog toga što obe bolesti zahtevaju ozbiljan pristup.
* Zar bolesti ne mogu blagovremeno da se dijagnostikuju?
- Bolesti su takve da u početku vrlo često prolaze neopaženo. Najkarakterističniji simptomi za njihovo prisutvo su prolivaste stolice, krv u stolici, anemija koja je netipična, bolovi u trbuhu, temperatura... Najbolji putokaz da se nešto sumnjivo dešava su krvave često prolivaste stolice. Na njih treba obratiti pažnju, a onda početi ciljano ispitivanje.
* Šta to sve podrazumeva?
- Pre svega treba uraditi kolonoskopski pregled debelog creva. Nekada je neophodna i pasaža creva ili pregled tankih creva pod skenerom, što podrazumeva ispijanje kontrasta koji omogućava da se vidi da li ima bilo kakvih promena na zidovima tankih creva ili možda postoje fistule, odnosno otvori na zidu creva kroz koji se u trbuh izlivaju fekalije. Ukoliko se tako nešto registruje, operativni zahvat i uklanjanje obolelog dela creva predstavlja neminovnost da bi se sprečilo dalje širenje infekcije. Inače, ne postoji jasan uzrok za nastanak ovih bolesti, osim genetske predispozicije, koja često nije ključni faktor. Ipak se zna da kod ljudi sa genetskom predispozicijom postoji prejako zapaljensko reagovanje na prisustvo sopstvenih bakterija u crevima, što za posledicu ima oštećenje sopstvenih creva.
* Da li postoji drugi način lečenja osim operativnog?
- Blaže forme leče se konzervativno, odnosno lekovima. Najnovije što se primenjuje je biološka terapija, odnosno davanje antitela na tumor nekrozis faktor koji predstavlja prozapaljenski protein koji pokreće upalu u crevima. S obzirom na to da je reč o hroničnoj doživotnoj bolesti, pacijente u svakom slučaju treba uvesti u remisiju, odnosno mirnu fazu bolesti, da bi mogli što normalnije da žive. Ne treba zaboraviti da je ovde kvalitet života prilično ugrožen, a pogotovo ako postoje, recimo, fistule oko čmara ili između vagine i čmara, što je kod žena vrlo često. Čak i pacijenti na konzervativnom lečenju često zahtevaju hospitalizaciju, jer i lekovi daju neželjene posledice u vidu krvarenja, promena na licu, sklonosti infekcijama, kao što je primer delovanja kortikosteroida.
* Na šta posebno treba da obrate pažnju pacijenti sa ovim bolestima?
- Ako su pušači treba da ostave cigarete, jer pušenje pogoršava naročito Kronovu bolest. Ne treba da koriste ni nesteroidne antireumatike kao što je „diklofen“ ili „brufen“, zbog mogućeg krvarenja. Što se tiče hrane, ona ne utiče na pojavu bolesti, ali može da pogorša stanje. Alkohol i gazirana pića takođe treba izbegavati dok je bolest u akutnoj fazi.
KALIJUM I MEKINJE
Prilagođena ishrana sa obiljem vitamina, predstavlja uspešan vid terapije za upalne procese creva, naglašavaju pristalice alternativne medicine. To znači da obavezno treba da se unosi kalijum u vidu tableta, jedanput do tri puta na dan, kao i po jedna čaša soka od sirovog kupusa, tri puta dnevno. Šest do osam čaša dnevno vode podrazumeva se, ali i tri do šest acidofilnih kapsula tri puta dnevno, takođe su na spisku poželjnih sastojaka za zdravlje creva. Svoju delotvornost pokazuju i mekinje u pahuljicama - jedna kašika tri puta dnevno.
UDRUŽENJA OBOLELIH
Zbog sve većeg broja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, nametnula se potreba stvaranja udruženja obolelih od upalnih bolesti creva. U Srbiji ovakvo udruženje pod nazivom UKUKS postoji godinu dana i svojim članovima pomaže da poboljšaju zdravstveni, socijalni i pravni status. Zadatak UKUKS-a je i da direktno savetuju i daju podršku obolelima i članovima njihovih porodica, posreduju u kontaktu sa lekarima, pomažu kada se jave problemi sa zdravstvenim osiguranjem, lečenjem i nabavkom lekova, kao i drugim poteškoćama vezanim za ove bolesti. Sedište Udruženja je u Ulici Pere Ćetkovića u Beogradu, a sve neophodne informacije mogu da se dobiju na telefon 69 – 614 - 421 ili putem sajta
.
VITAMINI K I D
Osobe koje pate od upalnih bolesti creva imaju manjak vitamina K i D, ustanovili su japanski naučnici. Obavljeno istraživanje na obolelima od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa pokazalo je da svi imaju značajno viši nivo osteokalcina u serumu, a njegov povišeni nivo ukazuje na manjak vitamina K. Istovremeno je otkrivena i veza između povišenog nivoa osteokalcina i povišenog indeksa aktivnosti te bolesti, što ukazuje kako se nedostatak vitamina K povezuje sa upalnim procesima, karakterističnim pre svega za Kronovu bolest. Istovremeno je identifikovan i manjak vitamina D kod osoba koje pate od ovih bolesti. A zbog nedostatka vitamina K i D, oboleli od upalnih bolesti creva predstavljaju rizičnu grupu za razvoj osteopenije, bolesti koju karakteriše gubitak koštane mase.
RIBLJE ULJE
U fazi kada je bolest aktivna, neophodna je meka, blendirana i nezačinjena hrana. Ova hrana podrazumeva mnogo povrća i voća, bogatog dijetetskim vlaknima, ribu i žitarice. Dopuna ishrane kvalitetnim ribljim uljem kod mnogih bolesnika pokazala se korisnim, jer ovo ulje ima antinflamatorni efekat, odnosno smanjuje zapaljenski proces. Vitamini i minerali su, takođe, poželjni radi nadoknade njihovog manjka u organizmu. A u zavisnosti od oblika bolesti, delotvornim su se pokazali i pojedini probiotici.
Kod Kronove bolesti treba izbegavati kafu, slatkiše, crveno meso, mleko, kiselu i prerađenu hranu. A u ishranu uvrstiti još i semenke, koštunjavo voće, žitarice (ukoliko nisu osetljivi na gluten), belo pileće i ćureće meso, ribu i biljne čajeve.
Z. O. Joksović | 16. maj 2011. 11:58 | Večernje novosti
Kronova bolest i ulcerozni kolitis, zapaljenske bolesti creva: Trenutno je kod nas između tri i pet hiljada obolelih
Zapaljenske bolesti creva mogu značajno da iskomplikuju život pojedincu, jer dovode do gubitka apetita i preosetljivosti na poduži spisak namirnica. Jaki bolovi u trbuhu takođe su prisutni, kao i učestale prolivaste stolice, povišena temperatura, što sve skupa utiče na značajan gubitak telesne težine i loš kvalitet života. Dugoročno, organizam ostaje uskraćen u veoma važnim hranljivim sastojcima, što može da dovede do ozbiljnijih poremećaja. Zapaljenske bolesti creva ispoljavaju se kao Kronova bolest i ulcerozni kolitis i predstavljaju oboljenja koja zahvataju tanko ili debelo crevo. Ponekad zapaljenje obuhvata celokupni put od usta do anusa, što je karakteristično za Kronovu bolest.
Da je reč o ozbiljnim bolestima možda najbolje pokazuje podatak da je cela Evropa odredila 19. maj kao Dan inflamatornih (zapaljenskih) bolesti creva (IBD) koji obeležava i naša stručna javnost. Za ove bolesti, gastroenterolog i onkolog pukovnik doc. dr Dino Tarabar, iz Klinike za gastroenterologiju Vojnomedicinske akademije, kaže:
- Obe bolesti su zapaljenskog karaktera, ali se razlikuju u tome što Kronova bolest može da zahvati kompletnu sluzokožu od usta do čmara, a ulcerozni kolitis zahvata samo sluznicu debelog creva. Svrstavaju se u red ozbiljnih bolesti, jer ukoliko se na vreme ne otkriju i adekvatno leče mogu da postanu životno ugrožavajuće za obolelog. Za njih je karakteristično da su dominantno bolesti zapadne hemisfere u koju spada zapadna Evropa, Amerika, Kanada, kao i Australija. Međutim, nisu izuzete ni zemlje u razvoju poput naše, gde svake godine oboli između 500 i 600 osoba.
* Koliko je ukupno kod nas obolelih od inflamatornih bolesti creva?
- Trenutno ih je između tri i četiri hiljade obolelih, a možda čak i pet hiljada, jer precizne statistike koja bi to potvrdila nema. Upravo je sada u toku sprovođenje epidemiološke studije i formiranje nacionalne baze podataka. Možda u odnosu na neke druge masovnije bolesti ova brojka za laike i nije tako zabrinjavajuća. Ali svakako jeste zabrinjavajuća činjenica da obe bolesti napadaju pre svega mlađu populaciju u drugoj i trećoj deceniji života. Onda, kada oni žive „punim plućima“ u svakom smislu reči, kvalitet života može da im se iskomplikuje i da čak postane ugrožen.
* Na šta konkretno mislite kada govorite o ugroženosti?
- U uznapredovaloj fazi bolest zahteva hirurško lečenje, pri čemu kod Kronove bolesti nekada i više puta, što kod takvih pacijenata sigurno ostavlja posledice. Saznanje da se mora nanovo podvrgnuti operaciji da bi se bolest zaustavila sigurno utiče na kvalitet života. A drugog rešenja gotovo da nema. Zato u većini velikih svetskih centara postoje posebna odeljenja za lečenje ovih bolesti zbog rasprostranjenosti među stanovništvom, i zbog toga što obe bolesti zahtevaju ozbiljan pristup.
* Zar bolesti ne mogu blagovremeno da se dijagnostikuju?
- Bolesti su takve da u početku vrlo često prolaze neopaženo. Najkarakterističniji simptomi za njihovo prisutvo su prolivaste stolice, krv u stolici, anemija koja je netipična, bolovi u trbuhu, temperatura... Najbolji putokaz da se nešto sumnjivo dešava su krvave često prolivaste stolice. Na njih treba obratiti pažnju, a onda početi ciljano ispitivanje.
* Šta to sve podrazumeva?
- Pre svega treba uraditi kolonoskopski pregled debelog creva. Nekada je neophodna i pasaža creva ili pregled tankih creva pod skenerom, što podrazumeva ispijanje kontrasta koji omogućava da se vidi da li ima bilo kakvih promena na zidovima tankih creva ili možda postoje fistule, odnosno otvori na zidu creva kroz koji se u trbuh izlivaju fekalije. Ukoliko se tako nešto registruje, operativni zahvat i uklanjanje obolelog dela creva predstavlja neminovnost da bi se sprečilo dalje širenje infekcije. Inače, ne postoji jasan uzrok za nastanak ovih bolesti, osim genetske predispozicije, koja često nije ključni faktor. Ipak se zna da kod ljudi sa genetskom predispozicijom postoji prejako zapaljensko reagovanje na prisustvo sopstvenih bakterija u crevima, što za posledicu ima oštećenje sopstvenih creva.
* Da li postoji drugi način lečenja osim operativnog?
- Blaže forme leče se konzervativno, odnosno lekovima. Najnovije što se primenjuje je biološka terapija, odnosno davanje antitela na tumor nekrozis faktor koji predstavlja prozapaljenski protein koji pokreće upalu u crevima. S obzirom na to da je reč o hroničnoj doživotnoj bolesti, pacijente u svakom slučaju treba uvesti u remisiju, odnosno mirnu fazu bolesti, da bi mogli što normalnije da žive. Ne treba zaboraviti da je ovde kvalitet života prilično ugrožen, a pogotovo ako postoje, recimo, fistule oko čmara ili između vagine i čmara, što je kod žena vrlo često. Čak i pacijenti na konzervativnom lečenju često zahtevaju hospitalizaciju, jer i lekovi daju neželjene posledice u vidu krvarenja, promena na licu, sklonosti infekcijama, kao što je primer delovanja kortikosteroida.
* Na šta posebno treba da obrate pažnju pacijenti sa ovim bolestima?
- Ako su pušači treba da ostave cigarete, jer pušenje pogoršava naročito Kronovu bolest. Ne treba da koriste ni nesteroidne antireumatike kao što je „diklofen“ ili „brufen“, zbog mogućeg krvarenja. Što se tiče hrane, ona ne utiče na pojavu bolesti, ali može da pogorša stanje. Alkohol i gazirana pića takođe treba izbegavati dok je bolest u akutnoj fazi.
KALIJUM I MEKINJE
Prilagođena ishrana sa obiljem vitamina, predstavlja uspešan vid terapije za upalne procese creva, naglašavaju pristalice alternativne medicine. To znači da obavezno treba da se unosi kalijum u vidu tableta, jedanput do tri puta na dan, kao i po jedna čaša soka od sirovog kupusa, tri puta dnevno. Šest do osam čaša dnevno vode podrazumeva se, ali i tri do šest acidofilnih kapsula tri puta dnevno, takođe su na spisku poželjnih sastojaka za zdravlje creva. Svoju delotvornost pokazuju i mekinje u pahuljicama - jedna kašika tri puta dnevno.
UDRUŽENJA OBOLELIH
Zbog sve većeg broja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, nametnula se potreba stvaranja udruženja obolelih od upalnih bolesti creva. U Srbiji ovakvo udruženje pod nazivom UKUKS postoji godinu dana i svojim članovima pomaže da poboljšaju zdravstveni, socijalni i pravni status. Zadatak UKUKS-a je i da direktno savetuju i daju podršku obolelima i članovima njihovih porodica, posreduju u kontaktu sa lekarima, pomažu kada se jave problemi sa zdravstvenim osiguranjem, lečenjem i nabavkom lekova, kao i drugim poteškoćama vezanim za ove bolesti. Sedište Udruženja je u Ulici Pere Ćetkovića u Beogradu, a sve neophodne informacije mogu da se dobiju na telefon 69 – 614 - 421 ili putem sajta
Kod:
www.ukuks.orgVITAMINI K I D
Osobe koje pate od upalnih bolesti creva imaju manjak vitamina K i D, ustanovili su japanski naučnici. Obavljeno istraživanje na obolelima od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa pokazalo je da svi imaju značajno viši nivo osteokalcina u serumu, a njegov povišeni nivo ukazuje na manjak vitamina K. Istovremeno je otkrivena i veza između povišenog nivoa osteokalcina i povišenog indeksa aktivnosti te bolesti, što ukazuje kako se nedostatak vitamina K povezuje sa upalnim procesima, karakterističnim pre svega za Kronovu bolest. Istovremeno je identifikovan i manjak vitamina D kod osoba koje pate od ovih bolesti. A zbog nedostatka vitamina K i D, oboleli od upalnih bolesti creva predstavljaju rizičnu grupu za razvoj osteopenije, bolesti koju karakteriše gubitak koštane mase.
RIBLJE ULJE
U fazi kada je bolest aktivna, neophodna je meka, blendirana i nezačinjena hrana. Ova hrana podrazumeva mnogo povrća i voća, bogatog dijetetskim vlaknima, ribu i žitarice. Dopuna ishrane kvalitetnim ribljim uljem kod mnogih bolesnika pokazala se korisnim, jer ovo ulje ima antinflamatorni efekat, odnosno smanjuje zapaljenski proces. Vitamini i minerali su, takođe, poželjni radi nadoknade njihovog manjka u organizmu. A u zavisnosti od oblika bolesti, delotvornim su se pokazali i pojedini probiotici.
Kod Kronove bolesti treba izbegavati kafu, slatkiše, crveno meso, mleko, kiselu i prerađenu hranu. A u ishranu uvrstiti još i semenke, koštunjavo voće, žitarice (ukoliko nisu osetljivi na gluten), belo pileće i ćureće meso, ribu i biljne čajeve.
