Šta je novo?

Kokteli: Gutljaji slasti "petlovog repa"

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.139
Kokteli: Gutljaji slasti "petlovog repa"


Tajna dobrog koktela je u tačnoj razmeri sastojaka. Koktel se nikada ne pije na eks, u njemu se uživa, pijucka se polako, gutljaj po gutljaj, a svaki se zadržava u ustima



"Martini, promućkan, ne pomešan", legendarna rečenica koju izgovara tajni agent 007 Džejms Bond, učinila je ovaj koktel planetarno popularnim. Da bi se napravila dobra mešavina, koktel koji mami i ukusom i izgledom, potreban vam je šejker, dozer, dobri ukrasi, odgovarajuće čaše, nekoliko flaša različitih alkoholnih pića, likeri, sokovi i najvažniji sastojak - znanje o tome koji napici se međusobno slažu. Baza koktela uvek je jedno od četiri "osnovna" pića - džin, votka, viski ili rum. Tome se dodaju nealkoholna i alkoholna pića, likeri, gorki i slatki sokovi, mrvljeni ili led u kocakama, začini, kore agruma, voće, čokolada, kafa, ukrasi i - uživanje može da počne.

Nije teško napraviti koktel, svako može biti "svoj majstor", ali dobri poznavaoci tvrde da je tajna u tačnoj razmeri mešavine. Doze su jako važne jer utiču na prefinjenost ukusa i arome, kao i dužina mešanja! Stručnjaci kažu da, navodno, koktel ne sme da se mućka duže od deset sekundi kako bi se aroma pravilno oslobodila, a led ostao neistopljen. Neki kokteli mešaju se tankom kašičicom, nikad u šejkeru.
Istorijat koktela uglavnom je vezan za Ameriku, a stručnjaci tvrde da su doseljenici iz Evrope doneli mnoštvo raznih alkoholnih pića i mešali ih u kafanama i gostionicama. Zlatno doba koktela definitivno su bile 20-e i 30-e godine 20. veka, ali počeci sežu još dalje u prošlost.
Neki stručnjaci tvrde da su se pića miksala još u 17. veku i da se kokteli, ili neki njihov oblik, pominju u istorijskim knjigama iz tog vremena. Pili su se uglavnom na dvorovima, u posebnim prilikama i bili rezervisani samo za vladare i njihove goste.
Legenda kaže da je prvi koktel poslužen za vreme američkog građanskog rata, kao i da je nastao sasvim slučajno u jednoj krčmi. Naime, vlasnik je uživao u borbi petlova i imao je šampiona po imenu Jupiter. Postoji priča da je Jupitera doneo jedan trgovac, a oduševljen petlom gazda je od devojke Dejzi, koja je radila u krčmi, tražio da gosta posluži najboljim pićem. U želji da mu udovolji, Dejzi je uzela najlepšu čašu, sipala mešavinu najboljih pića koje je krčma imala i sve to ukrasila jednim Jupiterovim perom. Tako je nastao prvi koktel, kao i ime ovog pića - coctail je mešavina enegleskih reči cock (petao) i tail (rep). Savremeni kokteli se ne ukrašavaju perjem, ali se zato služe u posebnim čašama, ukrašeni kišobrančićima, raznobijnim slamčicama, voćem...



Šta je Dejzi tačno sipala u čašu nije poznato, ali su prvi recepti objavljeni 1806. godine u najtiražnijim njujorškim novinama, kada su kokteli dobili svoju prvu zvaničnu definiciju kao "napici sastavljeni od alkohola, šećera, vode i gorkih likera". Barmen po imenu Džeri Tomas još jedno je važno ime u istoriji koktela. On je 1860. godine objavio knjigu sa receptima, a stručnjaci tvrde da je bio pravi majstor, da je pravio najneverovatnije mešavine, za koje su se gosti prijavljivali danima unapred. U vreme kada su tek nastajali, kokteli su bili privilegija bogatih, jer mešavine skupih pića nisu bile dostupne svima. Od tada je ostalo "zlatno pravilo" za barmene da u šejker prvo sipaju bezalkoholna pića i likere, jer u slučaju da pogreše šteta neće biti prevelika.



Oko 1920. godine, u doba prohibicije, kokteli su postali vrlo popularni. Kako je alkohol bio ilegalan, strogo kontrolisan, a njegova distribucija zabranjena, napici su bili jako slabi i neukusni. Kako bi popravili ukus lošeg alkohola, barmeni su spravljali zabranjene mešavine, uglavnom od džina koji se najlakše nabavljao. U to doba nastali su legendarni kokteli - "margarita" "bladi meri", "long ajlend"...
U Evropu su kokteli stigli tek za vreme Prvog svetskog rata, zajedno sa američkim vojnicima.
Osamdesetih godina prošlog veka kokteli doživljvaju "renesansu" i vraćaju se na velika vrata. Piju ih svi, a popularišu holivudske zvezde po kojima su i mnogi kokteli dobili ime - Džindžer Rodžers, Greta Garbo, Džoni Vajsmiler, Širli Templ...

Koliko je koktel tada bio popularan svedoče i termini koktel zabave i koktel haljina. U moderno vreme alkoholne mešavine najviše su popularisale devojke iz kultne serije "Seks i grad", koje su najčešće ćaskale uz "kosmpoliten" ili "menhetn"...
I danas je spravljanje koktela prava umetnost, barmeni se takmiče ko će napraviti lepši i ukusniji, osmisliti novi... Postoje i svetska takmičenja u spravljanju koktela, a svaki hotel ili restoran koji drži do svog renomea neće žaliti novca da angažuje dobrog koktel majstora. Pravi je doživljaj gledati iskusnog barmena kako barata flašama i šejkerima, i ispred gosta na šank stavlja raznobojni koktel.
Iako mnogo zavisi od talenta i mašte, svako može da pokuša da pravi koktele, ali neka pravila, ipak, moraju da se poštuju.

4.jpg

* Led, sastojak broj jedan
U zavisnosti od toga koji se koktel pravi koriste se kocke ili zdrobljeni led. Najvažnije je da se led nikada ne upotrebljava više puta, o dnosno u svako novo piće stavlja se novi led, jer će stari, ukoliko ostane u čaši, pokvariti savršenu razmeru sastojaka i upropastiti magiju napitka.

* Voće i začini
Najčešće se koriste muskatni oraščić, nana, mirođija, đumbir, masline, metvica, štapići vanile, od voća svi agrumi - limun, pomorandža, grejp (i njihove kore), višnje, jagode, maline, banane...

* Čaša je jako važna
I najbolji koktel neće biti dobar ako se posluži u "običnoj" čaši. Koriste se one sa visokom stopom, što je posebno važno da se koktel ne bi grejao dok držite čašu, ali i široke, niske "koktel čaše", u kojima se obično služe "kratka" pića, a čiji se obodi ukrašavaju voćem, šećerom, kišobrančićima... Serviranje koktela je prava mala nauka, a poznavaoci tvrde da se čaša bira na osnovu pića koje je baza. Tako, na primer, ako je viski osnovni sastojak, najbolji izbor je niska čaša od mutnog stakla. Šampanjska čaša idealna je za koktele koje u sebi sadrže penušac, kao i za one sa niskim procentom alkohola. Dimnjak, odnosno visoka i uska čaša koristi se za koktele koji imaju puno leda i nikada se ne služi bez slamčice. Kupaste čaše u obliku pehara idealne su za voćne koktele i one sa dodacima čokolade ili kafe.

5.jpg

* Za ukrašavanje, koje je neodvojiv deo spravljanja koktela, najviše se koriste slamčice u boji, kišobrančići, šećer, čaše u boji... Da biste dobro ukrasili koktel potrebno vam je malo mašte i kreativnosti. Jako lepo može da izgleda, na primer, zrno crne ribizle, koje ćete umočiti u belance i ostaviti da se osuši. Ukras će izgledati kao kristal, a sličan efekat napraviće i kandirana višnja, trešnja ili maslina.
Koktel se nikada ne pije na eks, u njemu se uživa, pijucka se polako, gutljaj po gutljaj, a svaki se zadržava u ustima nekoliko sekundi, kako bi se oslobodile sve arome i ukusi. Slatkast i ukusan, prelepo dekorisan i mirišljav, koktel lako može da prevari. Obogaćen likerima i sokovima jako dobro "maskira" alkohol, ali i jako brzo "omamljuje". Stručnjaci za pića tvrde da se od koktela najlakše napijemo i zato budite odmereni. Jer, kokteli su uživanje za sva čula samo ako se pravilno doziraju i piju.

KAKO SU NASTALI NAJPOZNATIJI

Za mnoge poznate koktele vezane su mnoge legende i neobične priče. Neki stručnjaci tvrde da je prvi "pravi" koktel nastao u Kaliforniji, 70-ih godina 19. veka i da je bio preteča "martinija". Originalni recept uključivao je burbon viski, šećer, malo pelinkovca ili sličnog gorkog pića, maraskino višnju i soda vodu. "Martini" je bio omiljen Čerčilu, Hemingveju, Trumanu, a neki tvrde da se prvobitno zvao "martinez", da bi svoje konačno ime dobio tokom prohibicije. Danas recept za "martini" uključuje džin, vermut, gorko piće i nezaobilaznu maslinku.

6.jpg

"Mai-tai", mešavina ruma, soka od ananasa, limete i pomorandže, iako ima azijsko ime potiče od jednog Amerikanca. Navodno ga je izmislio izvesni trgovac Vik koji je njime hteo da počasti važne goste na Tahitiju 1944. godine.

O nastanku koktela "bladi meri" postoje dve verzije. Jedna kaže da je on inicijalno pravljen od jednake mešavine soka od paradajza i votke, stvoren kao lek za mamurluk, dok druga kaže da ga je izmislio jedan američki barmen.

"Menhetn", ili "kralj koktela" pravi se od viskija, vermuta i gorkog soka, a ukrašava kandiranom trešnjom. Stručnjaci tvrde da je izmišljen na Menhetnu 1870. godine i da je služen na banketu majke Vinstona Čerčila u čast predsedničkog kandidata Semjuela Tildena.

"Mohito", koktel od belog ruma, šećera, limete, sode i listića sveže nane, nastao je na Kubi i prvobitno se zvao "El Draque", u čast moreplovca Francisa Drejka.

"Long ajlend" - votka, džin, tekila, rum i koka-kola, jedan je od najjačih koktela, sadrži oko 30% alkohola, a ime duguje lokaciji bara gde je prvi put poslužen za vreme prohibicije.

7.jpg

"Margarita", piće nazvano po jednoj ženi, najpopularniji je koktel sa tekilom. Originalna verzija nastala je u doba prohibicije, a danas postoje brojne varijacije. Posebno je popularna kombinacija sa jagodama, kao i čuvena "plava margarita" sa likerom blue curacao. Kojoj ženi ovaj koktel duguje ime, nije tačno poznato, jer ima više kandidatkinja za ovu "titulu". Jedna od njih, Margarita Sames, tvrdi da su ona i njen muž bili vlasnici jedne vile u Akapulku, koji je i 50-ih godina prošlog veka bio jako popularna destinacija. Tamo se skupljao tadašnji džet-set, a žurke u barovima trajale su i po nekoliko dana. Margarita tvrdi da su jednom prilikom gosti zatražili novi koktel, nešto što do tada nisu probali, pa je ona pomešala tekilu, cointreau liker i sok od limete. Gostima se nova mešavina jako svidela, pa se vest o njoj za kratko vreme proširila po Akapulku, zahvaljujući čemu je njena „kreacija“ postala deo istorije.

VOĆE, BOMBONE, SPIRALA OD POMORANDŽE...

Pored baze, na ukus koktela jako utiču i dodaci. Majstori tvrde da je jako važno znati šta se sa čim slaže, na primer viski odlično ide sa sokom od pomorandže ili nekim gorkim likerom. Votka je možda i najbolja baza za koktele jer je "neutralna", pa se odlično slaže sa pićima jake arome - likerima, desertnim vinima, maraskinom, rumom, džinom...

8.jpg

Najjednostavniji koktel na svetu je "rosini", a pravi se tako što se jagode preliju hladnim šampanjcem. Ako umesto jagoda stavite breskve, taj koktel zove se "belini".
Kokteli su uglavnom aperitivi, odnosno služe se pre jela, ali mogu prijati i posle jela. Najpoznatiji aperitivni kokteli su "martini", "menhetn", "margarita", dok se dižestivi prave uglavnom od slatkih likera i sokova.

Izvor: Večernje novosti
 
Top