Šta je novo?

Ko truje građane Srbije? (GMO)

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Ko uvozi GMO maline?




Piše Uglješa Mrdić
Izvor: Pečat | avgust 11, 2011 at 23:00

Namera srpskog GMO kartela je da u našu zemlju masovno uveze GM proizvode, navodno zbog visokih cena voća i povrća. Tako će se, i pored toga što imamo razvijenu proizvodnju malina, u Srbiji pojaviti zamrznuta GM varijanta ovog voća, uvezenog sa Zapada



Novi udar GMO kartela. Meta su poljoprivredni proizvođači u Srbiji, a preko njih i svi građani. Naime, cilj je da se zbog navodno visokih cena voća i povrća u Srbiji, na čemu opravdano insistiraju proizvođači, u našu zemlju masovno uvoze različite vrste poljoprivrednih kultura. Među njima najzastupljenije bi trebalo da budu smrznute maline, od kojih najveći procenat sadrži genetski modifikovane organizme (GMO).U toj nameri GMO kartelu pomažu njihovi plaćenici i saradnici u vladajućem režimu u Srbiji.


LOŠ DOGOVOR

Proizvođači malina i otkupljivači tog voća iz ariljskog kraja postigli su pre nekoliko dana dogovor u Vladi Srbije da početna otkupna cena maline bude 100 dinara po kilogramu.

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je da su se vlasnici 11 hladnjača dogovorili s predstavnicima Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ da se za 10 dinara podigne akontna (početna) cena maline sa 90 na 100 dinara. Petrović je rekao da je Ministarstvo posrednik ovih teških i komplikovanih razgovora i da je veoma važno da su uspeli da dođu do kompromisnog rešenja. On je pozvao sve koji protestuju u ariljskom kraju da se „pronađu u tom rešenju“.

Ministar je obećao da će vlasnici hladnjača koji su se dogovorili sa malinarima imati mogućnost da podnesu zahteve Republičkom Fondu za razvoj za povoljne kredite, da bi lakše prebrodili ekonomske probleme i bili u prilici da sa višom cenom izađu pred proizvođače malina.

Proizvođači malina, nezadovoljni ponuđenom otkupnom cenom od 90 dinara po kilogramu, protestuju od 2. avgusta na barikadama nadomak Arilja, tražeći da se otkupna cena tog voća poveća sa 90 na 126 dinara.

Jedan od malinara koji se obratio redakciji „Pečata“ naveo je da je GMO kartel u Srbiji nabavio novu vrstu maline iz Sjedinjenih Američkih Država. Ta GMO malina je krupna, rađa dva puta godišnje, ali „samo“ nema miris i ukus kao malina iz Srbije.

Ta vrsta maline za proizvođače i poljoprivrednike donosi veći prinos i samim tim više novca, jer je jeftinija i lakše ju je prodati.

Sasvim je jasno da nadležne institucije u Srbiji, pretežno organi Ministarstva poljoprivrede i trgovine treba da uvedu strožu kontrolu uvoza namirnica, zato što se dešava da građani ne znajući konzumiraju GMO. Takođe, nadležni moraju bolje kontrolisati uvoz semena žitarica jer je sve veći broj njiva na kojima se gaji genetski modifikovani kukuruz i soja.

Samo da podsetimo na neka ranija pisanja „Pečata“ gde smo naveli istraživanje svetskih stručnjaka po kojima upotreba GMO hrane izaziva 65 najtežih bolesti kod ljudi.


FINSKI UDAR

Finska agencija za bezbednost hrane „Evira“ upozorila je još pre dva meseca građane da izbegavaju korišćenje zamrznutih malina kako bi izbegli zarazu noro virusom iz ovog voća. U Srbiji se koriste zamrznute GMO maline uvezene sa Zapada.

Kako je saopštila „Evira“, zamrznute maline uzročnik su nekoliko epidemija izazvanih noro virusom za koji se sumnja da potiče iz voća koje se uvozi iz Poljske i Srbije. Prema našim istraživanjima, sumnja se da je GMO kartel preko Srbije isporučio u Skandinaviju GMO maline.

Tada su iz Srbije poručili da je problem sa noro virusom, koji datira od pre 12 godina, povezan sa voćem koje potiče iz Poljske, a ne iz Srbije, kao i da ovakvu informaciju s vremena na vreme aktiviraju izvoznički lobiji kako bi nekog od konkurenata izbacili s tržišta.

Prethodnih godina je u Finskoj registrovano više od 20 epidemija izazvanih noro virusom upravo iz zamrznutih malina, zagađenih vodom za navodnjavanje ili zbog slabe higijene samih berača.

Srbija bi trebalo kao najveći svetski izvoznik malina da sprovodi aktivne mere kontrole kvaliteta, koje se ogledaju kroz uvođenje HACCP i „Global gap“ standarda. Skandinavske zemlje, među njima i Finska, ne predstavljaju značajne uvoznike srpske maline.

Za sada najviše srpsku zdravu malinu kupuju Japan, Francuska, Nemačka, Italija, Belgija. Vlasnici hladnjača koji prevoze voće uglavnom rade analize na nitrate, nitride i pesticide, i kažu da do sada nije bilo reakcija Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede o eventualnim problemima sa štetnim organizmima kada je malina u pitanju.

Podsetimo da je otprilike u Srbiji 15.000 hektara pod malinom, da se očekuje 80.000 tona prinosa, a oko 97 odsto maline se izvozi.

Malina i kupina su voće koje je podložno virusu, jer se ne pere, a ubrano se pakuje u gajbice koje moraju biti sterilne. Osnovni problem je što ne postoji laboratorija koja bi radila analizu na taj virus. Dešavalo se da maline budu vraćene iz inostranstva jer kupci rade svoje analize i ako utvrde da ima odstupanja ceo kontingent se vraća.

Priča o noro virusu u srpskim malinama za proizvođače je samo kampanja koja se vodi protiv naše maline od strane GMO kartela. Jasno je da je srpska malina vrhunskog kvaliteta, takođe i voda koja se koristi u navodnjavanju, a i bere se mnogo kvalitetnije nego ranije.

SVE VIŠE GMO KULTURA

ISAAA (International Service for the Acquisition of Agribiotech Applications) je ove godine objavila statistiku obradivih površina pod GMO u svetu. U 2010. godini, u 29 zemalja na svim kontinentima, na 148 miliona hektara porast površina pod GMO usevima bio je 10 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu. Evropa ima oko blizu sto hiljada hektara obradive, ali i dve odobrene GMO kulture – kukuruz MON810 i krompir AMFLORA beleži pad u odnosu na 2009. godinu.

Prošle godine je 15,4 miliona poljoprivrednika u 29 različitih zemalja uzgajalo GMO kulture. Ti usevi su tako sve više prihvaćeni u svetu i to naročito u zemljama u razvoju. Sa uvećanjem poljoprivrednih površina od 19 odsto, Brazil (25,4 miliona hektara) ostaje na drugom mestu po najvećoj proizvodnji GMO iza SAD-a (66,8 miliona hektara).

U svetu najviše površina pod GMO je u SAD, pa u Brazilu, a u Evropi se ustalila na oko 91.500 hektara i skoncentrisana je najviše od 80 odsto u Španiji i to sa kukuruzom MON810 otpornim na insekte reda Ostrinia nubilalis i Sesamia nonagrioides.

 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
GM alergije


Izvor: Pečat | avgust 18, 2011 at 23:01 Piše Uglješa Mrdić

Jedna od posledica konzumiranja GMO jesu i brojne alergije i razne alergijske reakcije neretko uzrokovane dodacima (aditivima) hrani, konzervansima i bojama



Sve je više pošasti koje prouzrokuju genetski modifikovani organizmi (GMO) u Srbiji. O lošim posledicama, bolje reći katastrofalnim, koje prouzrokuje GMO kada je u pitanju ishrana pisali smo u prethodnim brojevima „Pečata“. Pored problema koje izaziva u ishrani upotreba GMO je štetna i na druge načine.


NEŽELJENE REAKCIJE

Mogućnost da genetski modifikovani organizmi mogu uzrokovati alergijske reakcije kod građana Srbije veliki je razlog za protivljenje takvoj hrani. Treba podsetiti da je u poslednjih nekoliko godina sve više građana postalo alergično na pojavu cvetanja nekih vrsta biljaka. Najveći broj građana alergičan je na ambroziju, najpoznatiju i najopasniju alergenu biljku na svetu. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi. Polen ambrozije je uzročnik 50-60 odsto svih polenskih alergija. Ambrozija je tipičan korov nezaraslih, golih zemljišta. Nalazi se u zapuštenim baštama i dvorištima, između redova na njivama, kraj puteva i na međama.

Eliminisanjem otvorenih, golih površina, ambroziji se oduzima glavno stanište. Ukoliko bi ivice puteva, jarkova, zemljane površine u naseljima i bilo gde drugde, pokrivala košena, gusta trava, ova neugodna biljka bi velikim delom bila uklonjena.

Međunarodni istraživači sa Univerziteta „Mičigen stejt“ razvili su prvi životinjski model da bi testirali može li genetički modifikovana hrana da izazove ljudsku alergijsku reakciju. Za takvo je testiranje „Environmental protekšn ejdžensi“ izdvojila 447.000 dolara.

Genetski modifikovana hrana stvorena je dodavanjem proteina različitih organizama u originalan genom. To se najčešće radilo kod biljaka koje su na taj način postajale otpornije na insekte i bolesti. Postavljalo se pitanje hoće li ti dodati proteini da izazovu alergijske reakcije kod životinja? A problem je bio u tome što se nije mogao pronaći dobar životinjski model na kojem bi to moglo da se ispita. Istraživači su zato u laboratoriji razvili model miša koji je odgovarao zahtevima testiranja, pa će uskoro GMO hrana moći da se testira pre nego što uđe u ljudski i životinjski prehrambeni lanac.


KONTROLA ORGANIZMA

Genetski modifikovani organizmi mogu da se ponašaju neočekivano i da se menjaju, mutiraju u narednim generacijama, pa je neophodno sprovoditi kontrolu od njihove proizvodnje do upotrebe.

Nažalost građani Srbije usled ekonomske krize gledaju da po pijacama i prodavnicama uzimaju što jeftiniju hranu, ne znajući da je dobar deo te hrane genetski modifikovan. Prirodno gajena hrana je odavno u Srbiji i u svetu postala privilegija bogatih.

Na pijacama srećemo preprodavce koji voće i povrće kupuju na Kvantaškoj pijaci, a ne znamo da je deo tog voća i povrća zaražen GMO-om.

Sve je više poljoprivrednih proizvođača koji će izabrati da gaje strane sorte, tri puta rodnije, krupnije i lepše, za razliku od domaćih, kvrgavih i sitnih, koje su mnogo zdravije.

Rizik po zdravlje koji nastaje upotrebom GM biljaka je neizvestan. Akutni i hronični uticaji na zdravlje i životnu sredinu ne mogu se isključiti, a pre svega se sumnja na alergogenost i toksičnost GM namirnica, kao i na posledice koje nastaju usled promena sastava hrane. Deklarisanje genetski modifikovanih namirnica značajno je i sa zdravstvenog i sa ekološkog aspekta. Opasne veštačke zaslađivače možemo naći kao E-950, E-951, E-952, E-954 i E-962. Ima ih u gotovo svim dnevnim namirnicama: u bezalkoholnim napicima, bombonama, žvakama, sladoledu, lekovima, kozmetici… Opasni pojačivači ukusa označeni su sa E-620 do E-633. Nalaze se u čipsu, kobasicama, konzerviranoj hrani, žvakama, bezalkoholnim pićima, supama, topljenom siru, margarinima, sosevima, gotovim jelima, začinskim mešavinama i senfu.

Opasne veštačke boje označene su sa E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-125, E-126, E-127, E-128 i E-129. Nalaze se u pekarskim proizvodima, proizvodima od mesa, bezalkoholnim pićima, snek-proizvodima, sladoledu, siru, voćnim jogurtima, bombonama, bezalkoholnim pićima, supama, prašcima za puding.

Jedna od posledica konzumiranja GMO jesu i brojne alergije i razne alergijske reakcije neretko uzrokovane dodacima (aditivima) hrani, konzervansima i bojama. Reakcije na aditive u hrani javljaju se kod jednog procenta dece i kod 0,01 – 0,23 odsto odraslih. Smatra se da je učestalost reakcija na aditive u hrani dosta veća, ali se zbog neodgovarajućih i nestandardizovanih testova ređe dokazuju.

Aditivi najviše ugrožavaju decu, starije i bolesne koji i inače pripadaju rizičnoj grupi. Većina proizvođača skriva činjenicu da upotrebljava veštačke zaslađivače, pa u reklamama ističe da u njihovim proizvodima nema šećera.

Sintetičke boje se najčešće upotrebljavaju samo u marketinške svrhe kako bi proizvode učinili što atraktivnijim, da bi se bolje prodavali na tržištu. Pojačivači ukusa nisu neophodni u hrani, ali ih proizvođači koriste jer pojačavaju arome, a time i njihovu privlačnost na tržištu.


IZBOR NA GRAĐANIMA

Iako danas postoji izbor između genetski modifikovane i organske hrane, pitanje je da li će takav izbor postojati kada količina useva izmenjenih vrsta dostigne kritičnu tačku koja počinje značajno da ugrožava prirodne biljne i životinjske vrste, i da izaziva njihov nestanak. Iako naučnici i zagovornici ideje unutar državnih institucija odbacuju ovakve strahove, pozivajući se na moral i dobrobit čovečanstva, brojni politički, ekonomski i vojni skandali, primeri zloupotrebe nauke i negativni efekti globalizacije na siromašne regione ne ulivaju nadu da će genetski modifikovana hrana doneti novu i svetliju perspektivu.

Uticaj na prirodno okruženje i ekosisteme je malo bolje istražen, a već sada je moguće reći da je negativan jer se ugrožavaju prirodne vrste koje mogu u potpunosti da nestanu, bilo zbog povećane smrtnosti, ili zbog prirodnog ukrštanja sa genetski modifikovanim vrstama.

Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da se smrtnost insekata povećava u okruženju genetski modifikovanih biljnih kultura, primer su pčele koje su se hranile na poljima genetski izmenjene repice. Zbog toga su proizvodile prirodan insekticid koji ubija gusenice i insekte.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Genetski modifikovana hrana uskoro u Srbiji?

Genetski modifikovana hrana uskoro u Srbiji?






Genetski modifikovana hrana u Srbiji – ako je verovati borcima za zaštitu životne sredine, to bi uskoro mogla postati stvarnost. Naime, to su od Srbije tražile SAD, a pominje se i kao uslov prijema u STO.

Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Svojevremeno je međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu. To se vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine „pozdravila intenziviranje napora Srbije u saobražavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO“ i na svojoj internet-stranici navela reči vođe pregovaračkog tima Srbije sa tom organizacijom, Vesne Arsić, koja smatra da je prijem „Srbije u STO veoma važan za njenu zemlju“.
Da li je jedan od uslova za prijem u tu organizaciju i izmena Zakona o zabrani genetski modifikovanih namirnica? Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći Zakon, štaviše, ona još uvek tvrdi da je njena politika „očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana“ kao i da „ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane“.


Modifikovana hrana obećana Bajdenu?

Situacija u pogledu poslednje tvrdnje ipak je nešto drugačija. U Evropskoj uniji je dozvoljena upotreba čitavog niza genski modifikovanih organizama i to kao životnih namirnica, sredstva za hranjenje domaćih životinja i za sejanje i sađenje. U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i paradajz. Obeležavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka Evropske unije. U Nemačkoj, sve to nadgleda Savezni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica koji je potrošačima na raspolaganju za sva pitanja koja ih muče – od pravnih odredbi do zdravstvenih problema.
Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića, pomenuta tvrdnja nije jedina neistina u stavovima Vlade Srbije. „Prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u maju 2009“, prenosi Aleksić za Dojče vele, „visoki gost je poručio srpskim domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani genetski modifikovanih organizama, na šta je od domaćina odmah dobio odgovor da će taj Zakon biti promenjen.“
Nikola Aleksić podseća i da je Zavod za zaštitu bilja u nedavno izvršenim kontrolama ustanovio da je na 92 odsto parcela soje kontrolisanih u Bačkoj i na 88 odsto parcela kontrolisanih u Banatu – genetski modifikovano. „Zanimljivo je da nijedna parlamentarna stranka u Srbiji na direktno pitanje Ekološkog pokreta Novog Sada nije želela da se odredi prema korišćenju genetski modifikovanih organizama.“


Različiti stavovi o genetski modifikovanoj hrani

Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama genetski modifikovane hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi mogu biti toksični u meri koja je štetna i po ljude. Postoji i mogućnost unošenja neželjenih gena u genom primaoca, što može dovesti do stvaranja mutacija i kancera. Hrana dobijena genskom tehnologijom može popraviti ukus i sastav namirnica.


Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević



Deutsche Welle
 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Amerikanci pritiskaju Srbiju zbog GM hrane

Stav vlasti o genetski modifikovanim proizvodima ostaje isti

Amerikanci pritiskaju Srbiju zbog GM hrane



Izvor: Blic M. Š. | 07. 09. 2011. - 02:02h

Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe u Srbiji neće biti uskoro menjan. Niti je to bilo u planu prethodne administracije, niti će to učiniti sadašnji ministar poljoprivrede Dušan Petrović, tvrdi za “Blic” izvor blizak Ministarstvu poljoprivrede.

149629_gmo_f.jpg


Tačno je, kaže, da Sjedinjene Američke Države traže da Srbija prihvati GM hranu kao uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, koja je opet uslov za ulazak u Evropsku uniju.


- Ali, od toga nema ništa. Do ulaska u EU imamo sigurno još 10 godina, što znači da je priča o GM hrani još na dugačkom štapu. Od juna 2009. na snazi je zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet GMO i to se uskoro neće menjati. O tome možemo razmišljati tek godinu dana pred ulazak u EU - tvrdi naš sagovornik.

Srbija u STO ima status posmatrača, ali je u martu pozdravljeno “intenziviranje napora Srbije u prilagođavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO”.

170128_kudizajn-05--zeleni_hs.jpg


Da li to znači da će Srbija ipak uskoro izmeniti zakon, u Ministarstva poljoprivrede juče nisu hteli da kažu.


Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada, tvrdi da je nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja GM hrane biti dozvoljena, već gotov i da se samo čeka pravi trenutak da se on usvoji.

- Američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim zakonom o zabrani GMO na šta je od domaćina dobio odgovor da će taj zakon biti promenjen - tvrdi Aleksić.

U EU dozvoljena je upotreba niza GMO, i to kao živ*otnih namirn neverovatno brzo ica, sredstva za hranjenje životinja i kao seme, poput krompira, soje, kukuruza i paradajza. Među zemljama koje zabranjuju sve ili pojedine GM proizvode su Poljska, Austrija, Bugarska, Grčka, Luksemburg, Francuska, Nemačka i Mađarska.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Zeleni traže Srbiju bez GMO

Zeleni traže Srbiju bez GMO


Izvor: Beta

Beograd -- Stranka Zeleni Srbije zatražila je podršku za potpunu zabranu proizvodnje, uvoza, korišćenja i prometa genetski modifikovanih organizama.



14142080674e998a9944830582622637_640x360.jpg



Ta stranka je pozvala povodom 16. oktobra - Svetskog dana zdrave hrane, sve relevantne političke faktore i stručnu javnost da podrže Predlog zakona kojim se traži potpuna zabrana proizvodnje, uvoza, korišćenja i prometa genetski modifikovanih organizama.

Kako je saopštila ta stranka, Predlog zakona će zajedno sa Peticijom protiv genetski modifikovanih organizama koju je potpisalo više od 35.000 građana Srbije, uskoro biti predat Skupštini Srbije.

"Ne smemo dozvoliti proizvodnju, uvoz, korišćenje i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama i proizvoda, koji izrazito nepovoljno utiču na zdravlje ljudi i ugrožavaju prirodnu raznovrsnost, po kojoj je Srbija jedan od šest centara biodiverziteta na evropskom nivou", navodi se u saopštenju.

Zdrava, organska i po ekološkim principima proizvedena hrana je komparativna prednost Srbije na svetskim tržištima, a ujedno i razvojna šansa za srpsku poljoprivredu, navode Zeleni Srbije.

"Srbija, sa svojim poljoprivrednim potencijalima može da proizvede dovoljno hrane za još dve zemlje svoje veličine, da nahrani preko 20 miliona ljudi. Naša zemlja treba da se orijentiše u potpunosti na proizvodnju organske i zdrave hrane, da iskoristi prednosti plodnog zemljišta i povoljne klime koje su nam date", piše u saopštenju.

Po oceni te stranke, poseban značaj treba da ima proizvodnja autohtonih srpskih poljoprivrednih vrsta, kao što su sorte grožđa: prokupac i smederevka; jabuka: petrovača, šumatovka, kožara, kolačara, budimka i bela duga; i šljiva: ranka, darosavka, požegača.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Peticija parlamentu za zabranu genetski modifikovane hrane

Akcija Zelenih Srbije


Peticija parlamentu za zabranu genetski modifikovane hrane


Tanjug |


Predstavnici stranke Zeleni Srbije predali su danas Skupštini Srbije peticiju kojom traže da se zabrani genetski modifikovana hrana i Predlog zakona o zabrani genetski modifikovanih organizama (GMO).

Peticijom, koju je potpisalo više od 35.000 građana, Zeleni Srbije traže da država podrži zabranu proizvodnje, uvoza, korišćenja i prometa genetski modifikovanih organizama, rekao je predsednik te stranke Ivan Karić novinarima.

On je rekao da cilj Zelenih nije da peticijom i predlogom zakona koče razvoj naučno-istraživačke delatnosti, jer istraživanja moraju da se rade i medicina ima potrebu za GMO.

"Smatramo da je Srbija zemlja izuzetnih prirodnih resursa i agrarnih potencijala i da nema potrebe da proizvodi genetski modifikovanu hranu", rekao je Karić i naglasio da korišćenje proizvoda od GMO nepovoljno utiče na zdravlje ljudi i ugrožava prirodnu raznovrsnost.

Istraživanja su pokazala da negativni efekti zbog upotrebe genetski modifikovane hrane, poput alergija i toksičnih manifestacija u čovekovom organizmu, mogu da se ispolje i u trećoj generaciji, naveo je Karić.

On je istakao da inicijativa za zabranu GMO nije stranačka, niti politička kampanja, već samo građanska inicijativa za dobro svih građana Srbije.

Prema Karićevim rečima, postojeći zakon o GMO se uopšte ne poštuje i ne postoje podzakonski akti, te su u Srbiji sasvim odškrinuta vrata genetski modifikovanim proizvodima.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Zeleni traže raspravu o zakonu GMO

Zeleni traže raspravu o zakonu GMO


Izvor: Beta

Beograd -- Zeleni Srbije traže od Skupštine odgovor šta se dešava s peticijom i predlogom zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koje su predali u oktobru.

Zeleni Srbije podsećaju da je Predlog zakona za zabranu proizvodnje GMO, prometa, uvoza i prevoza preko teritorije Srbije predat 26. oktobra.

Od tog dana "nema ni nagoveštaja da će korisnici budžeta Srbije koji sede u skupštinskim klupama otvoriti temu koja je od vitalnog značaja za sve građane".

Predlog zakona o zabrani GMO podržan je peticijom 35.000 građana Srbije.

Zeleni Srbije su ranije naveli da u Srbiji, i pored važećih zakona, postoji mogućnost da finalni proizvodi sadrže 0,9 odsto GMO, kao i da se proizvodi sa GMO ne obeležavaju.

Protest Zelenih Srbije će se održati ispred Doma Narodne skupštine Srbije od 9.00 do 10.30.


 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
EU nesaglasna o četiri GM kulture

[h=1]EU nesaglasna o četiri GM kulture
[/h] Izvor: Tanjug

Brisel -- Ministri poljoprivrede EU nisu uspeli da se dogovore oko davanja odobrenja za tri sorte genetski modifikovanog (GM) kukuruza i jednu sortu GM pamuka.

1855787824eed5f2cb481d161042142_640x360.jpg

(Subliminl/sxc)

Sada ta odluka ostaje na komitetu eksperata iz 27 zemalja članica i u krajnjoj instanci na Evropskoj komisiji, prenela je francuska novinska agencija AFP.
Radi se o tri sorte GM kukuruza kompanije "Singenta", pod nazivima Bt11xMiR604xGA21, Bt11xMir604 i MIR604xGA21, kao i o GM pamuku kompanije "Dau", pod nazivom - 281-24-236x3006-210-23.
Ukoliko EK da "zeleno svetlo" za rečene biotehnološke kulture, proizvodi koji ih sadrže će moći da se uvoze na tržište EU, ali same te sorte neće moći da se gaje na njenom tlu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
SAD prete ratom zbog GMO

SAD prete ratom zbog GMO


IZVOR: INDEX.HR

Zagreb -- Vikiliks objavio depeše američke ambasade u Parizu koja je savetovala Vašington da započne rat sa zemljama EU koje se protive GMO hrani, piše Gardijan.


15413107524f0ab65a9c2ce030708745_368x221.jpg

Index.hr prenosi pisanje tog lista koji podseća da je Francuska zabranila genetski modifikovani kukuruz američke korporacije Monsanto krajem 2007. Tada je američki veleposlanik Kreg Stapleton, prijatelj i poslovni partner bivšeg predsednika SAD Džordža Buša, zatražio od Vashingtona da kazni EU, a naročito one zemlje koje ne podržavaju upotrebu genetski modifikovanih useva.Monsanto je inače najveći svetski proizvođač genetski modifikovanog semena.

Gardian navodi i kako neke od novije puštenih depeša otkrivaju kako su mnoge američke diplomate širom sveta direktno radili na podsticanju genetski modifikovanih useva kao strateški vladin i komercijalni imperativ.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
BASF smanjuje proizvodnju GMO hrane

[h=1]BASF smanjuje proizvodnju GMO hrane
[/h] Izvor: Tanjug

Berlin -- Vodeća hemijska kompanija na svetu, nemački BASF, zaustavlja proizvodnju i reklamiranje novih genetsko modifikovanih proizvoda.


16939892004f0b3170b561d574128850_640x360.jpg
Razlog za manju proizvodnju proizvoda namenjenih evropskom tržištu je to što su neke zemlje zabrinute zbog primene biotehnologije.
"Ubeđeni smo da primena biotehnologije predstavlja ključnu tehnologiju za 21. vek", saopštio je Stefan Marcinovski, član izvršnog odbora BASF-a, koji rukovodi biotehnološkim procesom.
Međutim, ova tehnologija još nailazi na neodobravanje velikog broja potrošača, poljoprivrednika i političara u mnogim delovima Evrope pa nema poslovnog smisla da se nastavi ulaganje u proizvode isključivo za uzgajanje na ovom tržištu, dodao je on.

Kompanija je zbog toga saopštila da će zaustaviti uzgajanje genetski modifikovanog krompira Amflora, čije je uzgajanje odobreno u Evropi 2010, i premestiti sedište u Sjedinjene Države.

Međutim, kompanija je ostavila otvorena vrata za druge genetski modifikovane krompire, kao što su Amadea, Modena i Fortuna, navodeći da će se njihovi procesi regulatornog odobrenja koji su već u toku nastaviti.

 
Top