Ko uvozi GMO maline?
Piše Uglješa Mrdić
Izvor: Pečat | avgust 11, 2011 at 23:00
Namera srpskog GMO kartela je da u našu zemlju masovno uveze GM proizvode, navodno zbog visokih cena voća i povrća. Tako će se, i pored toga što imamo razvijenu proizvodnju malina, u Srbiji pojaviti zamrznuta GM varijanta ovog voća, uvezenog sa Zapada
Novi udar GMO kartela. Meta su poljoprivredni proizvođači u Srbiji, a preko njih i svi građani. Naime, cilj je da se zbog navodno visokih cena voća i povrća u Srbiji, na čemu opravdano insistiraju proizvođači, u našu zemlju masovno uvoze različite vrste poljoprivrednih kultura. Među njima najzastupljenije bi trebalo da budu smrznute maline, od kojih najveći procenat sadrži genetski modifikovane organizme (GMO).U toj nameri GMO kartelu pomažu njihovi plaćenici i saradnici u vladajućem režimu u Srbiji.
LOŠ DOGOVOR
Proizvođači malina i otkupljivači tog voća iz ariljskog kraja postigli su pre nekoliko dana dogovor u Vladi Srbije da početna otkupna cena maline bude 100 dinara po kilogramu.
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je da su se vlasnici 11 hladnjača dogovorili s predstavnicima Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ da se za 10 dinara podigne akontna (početna) cena maline sa 90 na 100 dinara. Petrović je rekao da je Ministarstvo posrednik ovih teških i komplikovanih razgovora i da je veoma važno da su uspeli da dođu do kompromisnog rešenja. On je pozvao sve koji protestuju u ariljskom kraju da se „pronađu u tom rešenju“.
Ministar je obećao da će vlasnici hladnjača koji su se dogovorili sa malinarima imati mogućnost da podnesu zahteve Republičkom Fondu za razvoj za povoljne kredite, da bi lakše prebrodili ekonomske probleme i bili u prilici da sa višom cenom izađu pred proizvođače malina.
Proizvođači malina, nezadovoljni ponuđenom otkupnom cenom od 90 dinara po kilogramu, protestuju od 2. avgusta na barikadama nadomak Arilja, tražeći da se otkupna cena tog voća poveća sa 90 na 126 dinara.
Jedan od malinara koji se obratio redakciji „Pečata“ naveo je da je GMO kartel u Srbiji nabavio novu vrstu maline iz Sjedinjenih Američkih Država. Ta GMO malina je krupna, rađa dva puta godišnje, ali „samo“ nema miris i ukus kao malina iz Srbije.
Ta vrsta maline za proizvođače i poljoprivrednike donosi veći prinos i samim tim više novca, jer je jeftinija i lakše ju je prodati.
Sasvim je jasno da nadležne institucije u Srbiji, pretežno organi Ministarstva poljoprivrede i trgovine treba da uvedu strožu kontrolu uvoza namirnica, zato što se dešava da građani ne znajući konzumiraju GMO. Takođe, nadležni moraju bolje kontrolisati uvoz semena žitarica jer je sve veći broj njiva na kojima se gaji genetski modifikovani kukuruz i soja.
Samo da podsetimo na neka ranija pisanja „Pečata“ gde smo naveli istraživanje svetskih stručnjaka po kojima upotreba GMO hrane izaziva 65 najtežih bolesti kod ljudi.
FINSKI UDAR
Finska agencija za bezbednost hrane „Evira“ upozorila je još pre dva meseca građane da izbegavaju korišćenje zamrznutih malina kako bi izbegli zarazu noro virusom iz ovog voća. U Srbiji se koriste zamrznute GMO maline uvezene sa Zapada.
Kako je saopštila „Evira“, zamrznute maline uzročnik su nekoliko epidemija izazvanih noro virusom za koji se sumnja da potiče iz voća koje se uvozi iz Poljske i Srbije. Prema našim istraživanjima, sumnja se da je GMO kartel preko Srbije isporučio u Skandinaviju GMO maline.
Tada su iz Srbije poručili da je problem sa noro virusom, koji datira od pre 12 godina, povezan sa voćem koje potiče iz Poljske, a ne iz Srbije, kao i da ovakvu informaciju s vremena na vreme aktiviraju izvoznički lobiji kako bi nekog od konkurenata izbacili s tržišta.
Prethodnih godina je u Finskoj registrovano više od 20 epidemija izazvanih noro virusom upravo iz zamrznutih malina, zagađenih vodom za navodnjavanje ili zbog slabe higijene samih berača.
Srbija bi trebalo kao najveći svetski izvoznik malina da sprovodi aktivne mere kontrole kvaliteta, koje se ogledaju kroz uvođenje HACCP i „Global gap“ standarda. Skandinavske zemlje, među njima i Finska, ne predstavljaju značajne uvoznike srpske maline.
Za sada najviše srpsku zdravu malinu kupuju Japan, Francuska, Nemačka, Italija, Belgija. Vlasnici hladnjača koji prevoze voće uglavnom rade analize na nitrate, nitride i pesticide, i kažu da do sada nije bilo reakcija Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede o eventualnim problemima sa štetnim organizmima kada je malina u pitanju.
Podsetimo da je otprilike u Srbiji 15.000 hektara pod malinom, da se očekuje 80.000 tona prinosa, a oko 97 odsto maline se izvozi.
Malina i kupina su voće koje je podložno virusu, jer se ne pere, a ubrano se pakuje u gajbice koje moraju biti sterilne. Osnovni problem je što ne postoji laboratorija koja bi radila analizu na taj virus. Dešavalo se da maline budu vraćene iz inostranstva jer kupci rade svoje analize i ako utvrde da ima odstupanja ceo kontingent se vraća.
Priča o noro virusu u srpskim malinama za proizvođače je samo kampanja koja se vodi protiv naše maline od strane GMO kartela. Jasno je da je srpska malina vrhunskog kvaliteta, takođe i voda koja se koristi u navodnjavanju, a i bere se mnogo kvalitetnije nego ranije.
SVE VIŠE GMO KULTURA
ISAAA (International Service for the Acquisition of Agribiotech Applications) je ove godine objavila statistiku obradivih površina pod GMO u svetu. U 2010. godini, u 29 zemalja na svim kontinentima, na 148 miliona hektara porast površina pod GMO usevima bio je 10 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu. Evropa ima oko blizu sto hiljada hektara obradive, ali i dve odobrene GMO kulture – kukuruz MON810 i krompir AMFLORA beleži pad u odnosu na 2009. godinu.
Prošle godine je 15,4 miliona poljoprivrednika u 29 različitih zemalja uzgajalo GMO kulture. Ti usevi su tako sve više prihvaćeni u svetu i to naročito u zemljama u razvoju. Sa uvećanjem poljoprivrednih površina od 19 odsto, Brazil (25,4 miliona hektara) ostaje na drugom mestu po najvećoj proizvodnji GMO iza SAD-a (66,8 miliona hektara).
U svetu najviše površina pod GMO je u SAD, pa u Brazilu, a u Evropi se ustalila na oko 91.500 hektara i skoncentrisana je najviše od 80 odsto u Španiji i to sa kukuruzom MON810 otpornim na insekte reda Ostrinia nubilalis i Sesamia nonagrioides.
