- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
(НЕ)КУЛТУРА: ОВАКО УМЕТНОСТ ПОСТАЈЕ КИЧ
Ко то тамо фарба
Под окриљем ноћи, неко је три мермерне скулптуре великана Горњег Милановца испрскао белом бојом. Да су то урадили тинејџери из краја који цртају графите, јавност се не би (можда) толико изненадила. Али, изгледа да је то дело “стручњака” овдашњег музеја
Небојша Савовић Нес поред попрсја Живојина Мишића у „белој обради”
Небојша Савовић Нес, наш познати вајар, вратио се у Горњи Милановац с ликовне колоније у Словенији у недељу, 26. септембра, увече. Дочекао га је млађи брат Саша речима да су му “скулптуре у парку некако чудно беле”. Реч је о три монументална дела израђена у белом венчачком мермеру, настала између 1994. и 1996. године, на којима су приказане личности дубоко урезане у повест Милановца: кнез Александар Карађорђевић, као оснивач града, војвода Милан Обреновић, по којем је градић добио име, и војвода Живојин Мишић, први почасни грађанин вароши, који је 1914. године командовао славном Првом армијом управо из здања Окружног начелства, испред којег се данас налази биста.
Три скулптуре су биле постављене испред здања негдашњег Начелства, повише парка, у самом центру тог прелепог градића подно Рудника.
- У понедељак ујутру сам с братом отишао до парка и само што се нисам срушио од запрепашћења - прича Небојша Савовић. - Све три скулптуре биле су премазане белим аутолаком. Деловале су као пластичне лутке из излога... Опредметиле су се моје најцрње слутње које су ме пратиле још од априла...
Посао за конзерватора
Априла ове године Општина Горњи Милановац бацила се у “велико спремање” града, па су за “освежење слова” исписаних на постаментима споменика ангажовали Љиљану Протић, која у Милановачком музеју ради као - конзерватор.
- То ми је дојавио Бошко Ломовић, дописник “Политике” из Милановца, тврдећи да се спрема чишћење споменика - каже Нес. - Реаговао сам: отишао сам у општину и скренуо им пажњу да то не раде сами, јер сам ја аутор и, коначно, то је мој посао. Или, ако сматрају да то може да уради неко други, да ме бар консултују. Јер, споменици јесу власништво Општине, али су и даље моје дело и на њих полажем и ауторска, и сва морална права.
Уз то, скренуо им је пажњу да не морају да се “чисте”, јер су били прекривени оном фином патином каква се временом разлива по свим мермерним скулптурама на отвореном, што може само да допринесе њиховој лепоти.
- На моје негодовање, Милисав Мирковић, тадашњи заменик председника општине, одговорио ми је да никакво чишћење и нису планирали нити наручили, већ да су само уговорили с Љиљом да се “освеже” слова, и да је реч о сасвим безазленој интервенцији. Али, испоставило се да то није било нимало бенигно.
Кнез Александар Карађорђевић: оснивач града као пластична пушка
Конзерваторка Љиљана Протић га је позвала телефоном и извињавала му се, признајући, успут, да је погрешила што се није пре интервенције јавила аутору.
- Тај позив и извињавање изазвали су додатну сумњу. Одбио сам разговор с њом. И био сам у праву!
Мало доцније, на својим скулптурама је приметио промене које би лаику промакле: површине које то не би требале почеле су да светлуцају, а мермер је добио благу нијансу модробеле боје. Те промене су указивале да су начети некаквом “хемијом”. Али, ово нипошто није био крај! Врхунац се збио када су скулптуре почеле да - жуте?!
- Милановчани су се узбудили, не знају шта је, јер увелико су се навикли на споменике, саживели се с њима... Тада је требало да, у договору с Општином, сачинимо план како да то отклонимо. То сам и договорио у писменој форми са Милисавом Мирковићем, који је у међувремену дошао на чело Општине. Али, изгледа да је овај наш договор дошао до ушију или очију “конзерваторке”, која нас је предухитрила и, без ичије сагласности, три мермерна споменика префарбала - белим аутолаком у спреју!
Вандализам на делу
На тој финој мермерној форми сада је “филм” беле боје! Те скулптуре су обиловале различитим структурама: било је много полираних површина, али и оних које су обрађиване зупчастим длетом, што је стварало утисак као да извиру из камена.
- Сада је та унутрашња снага која је избијала из њих сасвим уништена и претворена у мртвило обичног гипса и полиестерских лутки - каже снуждено аутор. - Уз то, сада је спасавање споменика од оног жутила неупоредиво компликованије и бар десетоструко скупље!
Све три скулптуре су урађене од врло квалитетног вајарског блока из каменолома “Венчац бели”, код Аранђеловца. А реч је о блоку који се посебно бира за уметнички рад.
Изглед скулптуре војводе Милана Обреновића пре „конзервације”
- Ове “конзерваторске радове” избегла је једино кнегиња Љубица, која је израђена од истог блока као и кнез Александар и војвода Мишић, само зато што се налази у Срезојевцима, њеном родном селу.
Иначе, на самом улазу у милановачко гробље налазе се две полуфигуре (бисте рађене до појаса) генерала Терзића и његове супруге, са по два мала топа с обе стране. Израђене су од бронзе, а с временом су добиле смеђезелену патину. Али током оне акције “великог спремања града”, неко их је префарбао златнобронзаном бојом, оном за фуруне и сулундаре, да би, наводно, више личиле на негдашње оригинале.
- А, по чијем налогу, немам појма - уздахнуо је вајар. - Када сам питао Борисава Челиковића, директора Музеја, да ли зна по чијем је налогу то радила, немоћно је слегнуо раменима и објаснио да је то, вероватно, некакав њен приватни ангажман. У Општини тврде да они с тим немају никакве везе... А она се хвали по граду како је скулптуре средила “сама и о свом трошку”. То је страшно. То је неупоредиво горе од графита које градски клинци жврљају по фасадама. Чак и да су ижврљали споменике, лакше бисмо то санирали, него ово...
Општина Горњи Милановац ће поднети кривичну пријаву против “Н. Н. извршиоца”, због оштећења имовине, док је Небојша Савовић, звани Нес, истоветну пријаву поднео и због нарушавања ауторских права.
- Морам да поштујем форму и да тужим Н. Н. лице, али она је тог викенда портиру из здања Окружног начелства, који је изашао да види шта се догађа, рекла да, наводно у договору са мном, “само треба нешто да поправи, што недвосмислено указује на њу - каже Нес. - Исто је рекла и Сими Морићу, фоторепортеру “Таковских новина”, који је баш пролазио туда. То значи да је свесно обавила своје “конзерваторске радове” белим аутолаком у спреју! Толики вандализам и незнање незамисливо је за неког ко се представља као стручњак конзерватор...
Чишћење не може да се обави разређивачем, јер би он само увукао лак дубље у структуру камена. А то значи да скулптуре, и буквално, морају да се - преправе.
Конзерваторка Љиљана Протић на делу (снимак из „Политике”)
Друга страна приче
- То што је господин НебојшаСавовић испричао, ја могу да прокоментаришем само са стручне стране - рекла је Љиљана Протић, конзерваторка Музеја рудничко-таковског краја. - И то хронолошки. Пре свега, ја имам стручни испит, а специјалност ми је, уз стакло и керамику, управо камен. Ментор ми је била др Мила Живанчевић-Поповић.
Ја сам те радње предузела по налогу тадашњег председника општине, данас покојног господина Дражимира Марушића. Налог сам примила у присуству директора Музеја Борисава Челиковића. Управо тада сам завршила заштиту споменика Божидара Терзића и његове мајке Јелене и нашла сам се у временском теснацу, јер је, уз скулптуре у парку, требало заштитити и књажев споменик у Такову. Зато сам обавила само механичко чишћење скулптура.
После извесног времена приметила сам да нешто није у реду, а савест ми није дозвољавала да то оставим тако, па сам скулптуре премазала италијанским акрилним лаком, као и безброј пута до тада. Нажалост, Небојша не познаје конзервацију. Свака заштита је - лак. А који ће се користити зависи од врсте материјала. Само сам споменицима вратила првобитну, белу боју.
Нес није поткован, па га разумем. Ако ме тужи, ту сам да кажем своје... са стручне стране.
Милош ЛАЗИЋ
Снимио Саша САВОВИЋ
Илустрована Политика
Ко то тамо фарба
Под окриљем ноћи, неко је три мермерне скулптуре великана Горњег Милановца испрскао белом бојом. Да су то урадили тинејџери из краја који цртају графите, јавност се не би (можда) толико изненадила. Али, изгледа да је то дело “стручњака” овдашњег музеја
Небојша Савовић Нес поред попрсја Живојина Мишића у „белој обради”
Небојша Савовић Нес, наш познати вајар, вратио се у Горњи Милановац с ликовне колоније у Словенији у недељу, 26. септембра, увече. Дочекао га је млађи брат Саша речима да су му “скулптуре у парку некако чудно беле”. Реч је о три монументална дела израђена у белом венчачком мермеру, настала између 1994. и 1996. године, на којима су приказане личности дубоко урезане у повест Милановца: кнез Александар Карађорђевић, као оснивач града, војвода Милан Обреновић, по којем је градић добио име, и војвода Живојин Мишић, први почасни грађанин вароши, који је 1914. године командовао славном Првом армијом управо из здања Окружног начелства, испред којег се данас налази биста.
Три скулптуре су биле постављене испред здања негдашњег Начелства, повише парка, у самом центру тог прелепог градића подно Рудника.
- У понедељак ујутру сам с братом отишао до парка и само што се нисам срушио од запрепашћења - прича Небојша Савовић. - Све три скулптуре биле су премазане белим аутолаком. Деловале су као пластичне лутке из излога... Опредметиле су се моје најцрње слутње које су ме пратиле још од априла...
Посао за конзерватора
Априла ове године Општина Горњи Милановац бацила се у “велико спремање” града, па су за “освежење слова” исписаних на постаментима споменика ангажовали Љиљану Протић, која у Милановачком музеју ради као - конзерватор.
- То ми је дојавио Бошко Ломовић, дописник “Политике” из Милановца, тврдећи да се спрема чишћење споменика - каже Нес. - Реаговао сам: отишао сам у општину и скренуо им пажњу да то не раде сами, јер сам ја аутор и, коначно, то је мој посао. Или, ако сматрају да то може да уради неко други, да ме бар консултују. Јер, споменици јесу власништво Општине, али су и даље моје дело и на њих полажем и ауторска, и сва морална права.
Уз то, скренуо им је пажњу да не морају да се “чисте”, јер су били прекривени оном фином патином каква се временом разлива по свим мермерним скулптурама на отвореном, што може само да допринесе њиховој лепоти.
- На моје негодовање, Милисав Мирковић, тадашњи заменик председника општине, одговорио ми је да никакво чишћење и нису планирали нити наручили, већ да су само уговорили с Љиљом да се “освеже” слова, и да је реч о сасвим безазленој интервенцији. Али, испоставило се да то није било нимало бенигно.
Кнез Александар Карађорђевић: оснивач града као пластична пушка
Конзерваторка Љиљана Протић га је позвала телефоном и извињавала му се, признајући, успут, да је погрешила што се није пре интервенције јавила аутору.
- Тај позив и извињавање изазвали су додатну сумњу. Одбио сам разговор с њом. И био сам у праву!
Мало доцније, на својим скулптурама је приметио промене које би лаику промакле: површине које то не би требале почеле су да светлуцају, а мермер је добио благу нијансу модробеле боје. Те промене су указивале да су начети некаквом “хемијом”. Али, ово нипошто није био крај! Врхунац се збио када су скулптуре почеле да - жуте?!
- Милановчани су се узбудили, не знају шта је, јер увелико су се навикли на споменике, саживели се с њима... Тада је требало да, у договору с Општином, сачинимо план како да то отклонимо. То сам и договорио у писменој форми са Милисавом Мирковићем, који је у међувремену дошао на чело Општине. Али, изгледа да је овај наш договор дошао до ушију или очију “конзерваторке”, која нас је предухитрила и, без ичије сагласности, три мермерна споменика префарбала - белим аутолаком у спреју!
Вандализам на делу
На тој финој мермерној форми сада је “филм” беле боје! Те скулптуре су обиловале различитим структурама: било је много полираних површина, али и оних које су обрађиване зупчастим длетом, што је стварало утисак као да извиру из камена.
- Сада је та унутрашња снага која је избијала из њих сасвим уништена и претворена у мртвило обичног гипса и полиестерских лутки - каже снуждено аутор. - Уз то, сада је спасавање споменика од оног жутила неупоредиво компликованије и бар десетоструко скупље!
Све три скулптуре су урађене од врло квалитетног вајарског блока из каменолома “Венчац бели”, код Аранђеловца. А реч је о блоку који се посебно бира за уметнички рад.
Изглед скулптуре војводе Милана Обреновића пре „конзервације”
- Ове “конзерваторске радове” избегла је једино кнегиња Љубица, која је израђена од истог блока као и кнез Александар и војвода Мишић, само зато што се налази у Срезојевцима, њеном родном селу.
Иначе, на самом улазу у милановачко гробље налазе се две полуфигуре (бисте рађене до појаса) генерала Терзића и његове супруге, са по два мала топа с обе стране. Израђене су од бронзе, а с временом су добиле смеђезелену патину. Али током оне акције “великог спремања града”, неко их је префарбао златнобронзаном бојом, оном за фуруне и сулундаре, да би, наводно, више личиле на негдашње оригинале.
- А, по чијем налогу, немам појма - уздахнуо је вајар. - Када сам питао Борисава Челиковића, директора Музеја, да ли зна по чијем је налогу то радила, немоћно је слегнуо раменима и објаснио да је то, вероватно, некакав њен приватни ангажман. У Општини тврде да они с тим немају никакве везе... А она се хвали по граду како је скулптуре средила “сама и о свом трошку”. То је страшно. То је неупоредиво горе од графита које градски клинци жврљају по фасадама. Чак и да су ижврљали споменике, лакше бисмо то санирали, него ово...
Општина Горњи Милановац ће поднети кривичну пријаву против “Н. Н. извршиоца”, због оштећења имовине, док је Небојша Савовић, звани Нес, истоветну пријаву поднео и због нарушавања ауторских права.
- Морам да поштујем форму и да тужим Н. Н. лице, али она је тог викенда портиру из здања Окружног начелства, који је изашао да види шта се догађа, рекла да, наводно у договору са мном, “само треба нешто да поправи, што недвосмислено указује на њу - каже Нес. - Исто је рекла и Сими Морићу, фоторепортеру “Таковских новина”, који је баш пролазио туда. То значи да је свесно обавила своје “конзерваторске радове” белим аутолаком у спреју! Толики вандализам и незнање незамисливо је за неког ко се представља као стручњак конзерватор...
Чишћење не може да се обави разређивачем, јер би он само увукао лак дубље у структуру камена. А то значи да скулптуре, и буквално, морају да се - преправе.
Конзерваторка Љиљана Протић на делу (снимак из „Политике”)
Друга страна приче
- То што је господин НебојшаСавовић испричао, ја могу да прокоментаришем само са стручне стране - рекла је Љиљана Протић, конзерваторка Музеја рудничко-таковског краја. - И то хронолошки. Пре свега, ја имам стручни испит, а специјалност ми је, уз стакло и керамику, управо камен. Ментор ми је била др Мила Живанчевић-Поповић.
Ја сам те радње предузела по налогу тадашњег председника општине, данас покојног господина Дражимира Марушића. Налог сам примила у присуству директора Музеја Борисава Челиковића. Управо тада сам завршила заштиту споменика Божидара Терзића и његове мајке Јелене и нашла сам се у временском теснацу, јер је, уз скулптуре у парку, требало заштитити и књажев споменик у Такову. Зато сам обавила само механичко чишћење скулптура.
После извесног времена приметила сам да нешто није у реду, а савест ми није дозвољавала да то оставим тако, па сам скулптуре премазала италијанским акрилним лаком, као и безброј пута до тада. Нажалост, Небојша не познаје конзервацију. Свака заштита је - лак. А који ће се користити зависи од врсте материјала. Само сам споменицима вратила првобитну, белу боју.
Нес није поткован, па га разумем. Ако ме тужи, ту сам да кажем своје... са стручне стране.
Милош ЛАЗИЋ
Снимио Саша САВОВИЋ
Илустрована Политика