- Učlanjen(a)
- 23.02.2013
- Poruka
- 78
Ateisti svoje „filozofsko opredeljenje” najcesce definisu jednostavnim Recima: „Ateizam je neverovanje u bilo kakvog boga, u bilo kakvo natlprirodno bice”. Pri tome nema potrebe za dokazivanjem ili poricanjem, tzv. cinjenica – jednostavno se moze reci da je ateist osoba koja nije teist. Ponekad ovo siroko razumevanje se naziva „slab” i „implicitan” ateizam. Nasuprot tome, uze definisanje ateizma se ponege naziva „jak” ili „eksplicitan” ateizam. U ovom drugom slučaju ateisti eksplicitno poricu postojanje bilo kakvog boga – sto zahteva, u izuzetnim slucajevima, argumentovanu podrsku.
Mnogo je nerazumevanja iskazano po pitanju ko su ateisti, u šta veruju, a u šta ne veruju? Ljudi postaju ateisti s razlogom. Biti ateist nije izbor ili cin volje kao sto je slučaj sa teistima, odnosno cinom samovolje roditelja koji svoje tek rođeno dete opredeljuju za teizm. Opredeljenje za ateizam je rezultat, odnosno posledica akumuliranog znanja individue, kao i kriticnog pogleda na svet i logicnog rezonovanja i zakljucivanja. Ateist nije ljut kao teist, nije borbeno angazovan u poricanju postojanja boga. Uz to, ateista ne veruje u raj i ne plasi se pakla i to je njegova velika prednost. Ne zivi obmanut da postoji i onostrani vecni zivot niti je potcinjen obmaniteljima.
Da li možemo da zakljucimo da je Humanizam kao filozofija, jedno od osnovnih ateistickih opredeljenja. Ateista je postavio Coveka u centar Sveta i Kosmosa. Covek kao licnost, njegova prava, njegove slobode, njegov intelekt i njegova stvaralastva – ima li ista svetlije na ovom Svetu?
Mnogo je nerazumevanja iskazano po pitanju ko su ateisti, u šta veruju, a u šta ne veruju? Ljudi postaju ateisti s razlogom. Biti ateist nije izbor ili cin volje kao sto je slučaj sa teistima, odnosno cinom samovolje roditelja koji svoje tek rođeno dete opredeljuju za teizm. Opredeljenje za ateizam je rezultat, odnosno posledica akumuliranog znanja individue, kao i kriticnog pogleda na svet i logicnog rezonovanja i zakljucivanja. Ateist nije ljut kao teist, nije borbeno angazovan u poricanju postojanja boga. Uz to, ateista ne veruje u raj i ne plasi se pakla i to je njegova velika prednost. Ne zivi obmanut da postoji i onostrani vecni zivot niti je potcinjen obmaniteljima.
Da li možemo da zakljucimo da je Humanizam kao filozofija, jedno od osnovnih ateistickih opredeljenja. Ateista je postavio Coveka u centar Sveta i Kosmosa. Covek kao licnost, njegova prava, njegove slobode, njegov intelekt i njegova stvaralastva – ima li ista svetlije na ovom Svetu?