LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ko će da plati greške majstora?
Izvor: Novosti
Beograd -- Kvalitet izvedenih radova ostvaren na brojnim građevinskim objektima u Srbiji pod znakom pitanja. Ne postoji domaćinstvo koje se nije opeklo sa majstorom.
Ni kupci stanova, u većini slučajeva, ne mogu da se pohvale da su za uloženi novac dobili i obećani kvalitet.
Ali, isto važi i za državu i lokalne samouprave, koje izvođači radova na izgradnji javnih objekata vrlo lako "preveslaju". Na kraju, ceh uvek plaćaju kupci ili korisnici. Nažalost, nekada i glavom.
Posao na izgradnji ugovara se na bazi projekta i opisa radova, koje investitor dostavi izvođaču. U tom opisu postoji predračun. Ako je projekat dobar, takav predračun posle izvedenih radova može da "odstupa" od plus-minus deset odsto u finansijskom delu i tri odsto na izvedene količine materijala.
Štete od zemljotresa, požari, koje izazivaju neispravne instalacije, svakako su poslednja opomena državi da konačno pooštri kontrole i primora sve u nizu, od projektanata, preko izvođača i dobavljača do nadzora, da poštuju propise.
Razne su varijante da se izvrda zakon. Nekada se to radi i uz "zeleno svetlo" investitora. Jer, mnogima su cilj profit ili provizije.
"Investitor projektantu, koga sam izabere, poverava zadatak. Bez obzira na to da li je javni ili stambeni objekat, moraju da se poštuju propisi i standardi, koje takva zdanja zahtevaju. Projektanti ne smeju u projektu da naglase isporučioce građevinskog materijala, opreme ili potencijalnog izvođača radova" , kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.
Međutim, dešava se da kroz tehnički opis i kroz specifične normative, koje predvide, projektanti praktično favorizuju pojedina preduzeća. Jer, i te kako ima primera da se postavljaju u projektu takvi uslovi da se unapred zna koja će firma dobiti posao, pošto jedina proizvodi, na primer, takvu vrstu materijala.
Dešava se, navodi Rodić, da i država i lokalne samouprave biraju izvođače, koji nemaju kvalitetne reference, koje angažuju radnu snagu na crno, daju ponude sa niskom cenom, što odmah otvara sumnju da se ugrađuju materijali kupljeni na crnom tržištu i da ne odgovaraju kvalitetu i standardima, koji su propisani.
"Takvim firmama često i nadzor gleda "kroz prste" ili je i nadzor, koji je obavezan, nekvalitetan, pa je to još jedna karika u lancu gde je korupcija i te kako moguća" , ističe Rodić.
"Prema našim saznanjima oko 40 odsto građevinskog materijala, kao i radne snage je sa crnog tržišta. Strašno je što se ti materijali ugrađuju i na projektima, koje finansiraju država i lokalne samouprave. Zakon o pomoći građevinskoj industriji je donet da bi se sačuvao građevinski sektor, odnosno firme, koje uredno plaćaju poreze i doprinose, imaju kvalitetne reference, kadar i daju kvalitetne proizvode. Međutim, takve firme su dobile veoma malo posla" , dodaje on.
Izvor: Novosti
Beograd -- Kvalitet izvedenih radova ostvaren na brojnim građevinskim objektima u Srbiji pod znakom pitanja. Ne postoji domaćinstvo koje se nije opeklo sa majstorom.
Ni kupci stanova, u većini slučajeva, ne mogu da se pohvale da su za uloženi novac dobili i obećani kvalitet.
Ali, isto važi i za državu i lokalne samouprave, koje izvođači radova na izgradnji javnih objekata vrlo lako "preveslaju". Na kraju, ceh uvek plaćaju kupci ili korisnici. Nažalost, nekada i glavom.
Posao na izgradnji ugovara se na bazi projekta i opisa radova, koje investitor dostavi izvođaču. U tom opisu postoji predračun. Ako je projekat dobar, takav predračun posle izvedenih radova može da "odstupa" od plus-minus deset odsto u finansijskom delu i tri odsto na izvedene količine materijala.
Štete od zemljotresa, požari, koje izazivaju neispravne instalacije, svakako su poslednja opomena državi da konačno pooštri kontrole i primora sve u nizu, od projektanata, preko izvođača i dobavljača do nadzora, da poštuju propise.
Razne su varijante da se izvrda zakon. Nekada se to radi i uz "zeleno svetlo" investitora. Jer, mnogima su cilj profit ili provizije.
"Investitor projektantu, koga sam izabere, poverava zadatak. Bez obzira na to da li je javni ili stambeni objekat, moraju da se poštuju propisi i standardi, koje takva zdanja zahtevaju. Projektanti ne smeju u projektu da naglase isporučioce građevinskog materijala, opreme ili potencijalnog izvođača radova" , kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.
Međutim, dešava se da kroz tehnički opis i kroz specifične normative, koje predvide, projektanti praktično favorizuju pojedina preduzeća. Jer, i te kako ima primera da se postavljaju u projektu takvi uslovi da se unapred zna koja će firma dobiti posao, pošto jedina proizvodi, na primer, takvu vrstu materijala.
Dešava se, navodi Rodić, da i država i lokalne samouprave biraju izvođače, koji nemaju kvalitetne reference, koje angažuju radnu snagu na crno, daju ponude sa niskom cenom, što odmah otvara sumnju da se ugrađuju materijali kupljeni na crnom tržištu i da ne odgovaraju kvalitetu i standardima, koji su propisani.
"Takvim firmama često i nadzor gleda "kroz prste" ili je i nadzor, koji je obavezan, nekvalitetan, pa je to još jedna karika u lancu gde je korupcija i te kako moguća" , ističe Rodić.
"Prema našim saznanjima oko 40 odsto građevinskog materijala, kao i radne snage je sa crnog tržišta. Strašno je što se ti materijali ugrađuju i na projektima, koje finansiraju država i lokalne samouprave. Zakon o pomoći građevinskoj industriji je donet da bi se sačuvao građevinski sektor, odnosno firme, koje uredno plaćaju poreze i doprinose, imaju kvalitetne reference, kadar i daju kvalitetne proizvode. Međutim, takve firme su dobile veoma malo posla" , dodaje on.