Mislim da reći ‚‚od danas mislim pozitivno" nema nikakvog uticija (šta više, samo povećava nervozu jer se problem ‚‚gura pod tepih"). Najvažnije od svega jeste prihvatiti da postoji problem. U tom prihvatanju leži 50% rešenja, ali to je obično teško jer je problem zaštićen ego-mehanizmima, ličnim predstavama, zabludama ili konceptima. Knjiga Ekarta Tola ‚‚Nova Zemlja" upravo govori o tome. Pristup knjige nije religiozni (iako ima primera nekih religijskih doktrina ali u cilju da se slikovito objasni rad na sebi). Pročitao sam dosta knjiga vezanih za rad na sebi ali ‚‚Nova Zemlja" je nešto specijalno. Izdvojio bih i knjigu ‚‚Kaluđer koji je prodao crveni ferari" od Roberta S. Šarme a da nikad i ne zaboravim ‚‚Celestinino proročanstvo" od Džejmsa Redfilda (iako je pisana kao roman (SF, možda? ko je pročitao znaće o čemu govorim a ko nije nek pročita), govori o osvešćivanju pojedinca. Ova knjiga je korenito promenila moj stav, gotovo da se rodio nov stav. Ujedno je to bila i prva knjiga sa kojm pošao u istraživanje
). Knjige koje su pisane iz iskustva, neumitno menjaju i one koje čitaju. Ta promena je (možda) nevidljiva. Promena je čak i ako prestanete na jednu sekundu da mislite na problem, ali svakako je najveća promena primetiti problem, jer tada se stvara polje na kome možete da radite.
Iskustvene knjige su potrebne samo iz jednog razloga a to je da se vidi isključivo da je promena moguća. Ne bi trebalo da se takve knjige prate u stopu, jer je to svedočenje jednog puta. Vi ste sopstveni put. I za vas je koračenje posebno. Samo je dobor videti i druge primere. Eto toliko.
O usponima i padovima najbolje je objašnjeno u knjizi ‚‚Četiri sporazuma" od Don Miguela de Ruisa, jer kada se spozna uput koji glasi
ne doživljavaj ništa lično (što je osnova zena i budizma) shvata se da ma šta da se desi u spoljašnjem to ne utiče na unutrašnje. Jer tada se prihvata svaka situacija onakvom kakva ona u biti jeste (niti lepa niti ružna).
Neko moje razmišljanje posle ovih knjiga.
