- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
Knjiga o misteriznom Šekspiru
Od najslavnijeg engleskog pisca nije pronađena nijedna poruka, pismo ili stranica teksta, a sve njegove drame objavili su verni prijatelji, navodi publicista Bil Brajson u knjizi "Šekspir-svet kao pozornica"
BEOGRAD - Ime Bila Brajsona se odomaćilo i među srpskim čitaocima zahvaljujući "Laguni" koja je objavila nekoliko njegovih, izuzetno dobrih putopisa, a sada je prevedena njegova knjiga "Šekspir-svet kao pozornica", koja je idealni uvod u "šekspirologiju".
Ispod Brajsonovog ležernog, čak publicističkog stila "krije" se izuzetno informisan i obrazovan autor koji se veoma dobro priprema pre nego se upusti u avanturu pisanja knjiga i zato je najbolji opis knjige o Šekpiru dao list Sandej tajms izvanredno duhovito i nenametljivo učeno štivo".
Polazeći od činjenice da Kongresna biblioteka u Vašingtonu sadrži 7.000 dela o Vilijamu Šekspiru (1564 -1616), da se svake godine pojavi bibliografija o novim studijama i radovima o njemu u "Šekspir kvoterliju", koja u proseku ima 400 novih odrednica, Brajson je pokušao da pronađe šta se stvarno pouzdano zna o Vilu iz Stratforda i zaključio da je to izuzetno malo.
"Čini se da je Šekspir pre akademska opsesija nego istorijska ličnost" konstatuje Brajson i beleži da se svaka "Šekspirova biografija sastoji od pet odsto činjenica i 95 odsto nagađanja".
Tokom četiri veka armija istraživača je prekopavala po arhivama, nadajući se da će otkriti dokumente koji će baciti jasno svetlo na lik i delo najvećeg engleskog pisca iza koga je ostalo gotovo milion reči u tesktovima njegovih drama, soneta i poema, a samo se sigurnočću zna da se šest puta potpisao u tesatamentu.
Za sada nije pronađena ni jedna njegova poruka, pismo ili stranica teksta, a zasluga da su sačuvane skoro sve njegove drame pripada vernim prijateljima koji su ih objavili sedam godina nakon njegove smrti u "Prvom foliju", kako se naziva to prvo izdanje.
Brajson se opredlio da dočara, što vernije, širu sliku o vremenu u kome je on živeo umesto da spekuliše gde je proveo vreme od odlaska od kuće do dolaska u London, kako je od glumca postao pisac, kakav je bio njegov intimni život (osim što se zna da je bio oženjen i koliko je dece imao (3) pošto su ti podaci zavedeni u matične knjige Stratforda na Avonu kao i dan njegovog krštenja (26 april), a ne rođenja. Datum srmti 23. april 1616. je takođe zapisan a postoji i testament.
U poglavlju, koje se bavi periodom od Vilovog rođenja do 21. godine, dobija se slika Engleske tokom tog perioda i na osnovu toga Brajson zaključuje da "najveći životni uspeh Šekspira nije bilo pisanje "Hamleta" već što je ostao živ".
Na osnovu prikupljenih arhivskih podatak, dobija se uvid u polažaj njegove porodice kao i kakvo je obrazovanje stekao što jasno ukazuje da je imao priliku da čita antičke tekstove koji su mu docnije služili kao polazište za istorijske drame ("Julije Cezar", "Koriolan", "Antonije i Kleopatra") Poglavlje koje se bavi "izubljenim godinama" (1585-1592) opet ne spekuliše gde je (možda) boravio Šekspir (podataka nema) već Brajson daje iuzuzetno zanimljivu sliku života u Londonu u tom periodu: politička previranja, verske sukobe, književnu scenu.
Slede poglavlja koja prate pisčevo okruženje od 1592, kada se Šekspirovo ime prvi put pominje kao uspešnog pisca, u kojima Brajson opisuje pozorišni život u Engleskoj, njegove kolege, prijatelje, moguću intimnu vezu sa prelepim plemićem kome je posvetio najveći broj soneta, kao i sve poznate "kandidate" za moguće autore Šekspirovih drama, jer mnogi šekspirolozi ne žele da veruju da je provincijalac mogao da napiše tako sjajne tekstove.
Autor:
Agencija Tanjug
Od najslavnijeg engleskog pisca nije pronađena nijedna poruka, pismo ili stranica teksta, a sve njegove drame objavili su verni prijatelji, navodi publicista Bil Brajson u knjizi "Šekspir-svet kao pozornica"
BEOGRAD - Ime Bila Brajsona se odomaćilo i među srpskim čitaocima zahvaljujući "Laguni" koja je objavila nekoliko njegovih, izuzetno dobrih putopisa, a sada je prevedena njegova knjiga "Šekspir-svet kao pozornica", koja je idealni uvod u "šekspirologiju".
Ispod Brajsonovog ležernog, čak publicističkog stila "krije" se izuzetno informisan i obrazovan autor koji se veoma dobro priprema pre nego se upusti u avanturu pisanja knjiga i zato je najbolji opis knjige o Šekpiru dao list Sandej tajms izvanredno duhovito i nenametljivo učeno štivo".
Polazeći od činjenice da Kongresna biblioteka u Vašingtonu sadrži 7.000 dela o Vilijamu Šekspiru (1564 -1616), da se svake godine pojavi bibliografija o novim studijama i radovima o njemu u "Šekspir kvoterliju", koja u proseku ima 400 novih odrednica, Brajson je pokušao da pronađe šta se stvarno pouzdano zna o Vilu iz Stratforda i zaključio da je to izuzetno malo.
"Čini se da je Šekspir pre akademska opsesija nego istorijska ličnost" konstatuje Brajson i beleži da se svaka "Šekspirova biografija sastoji od pet odsto činjenica i 95 odsto nagađanja".
Tokom četiri veka armija istraživača je prekopavala po arhivama, nadajući se da će otkriti dokumente koji će baciti jasno svetlo na lik i delo najvećeg engleskog pisca iza koga je ostalo gotovo milion reči u tesktovima njegovih drama, soneta i poema, a samo se sigurnočću zna da se šest puta potpisao u tesatamentu.
Za sada nije pronađena ni jedna njegova poruka, pismo ili stranica teksta, a zasluga da su sačuvane skoro sve njegove drame pripada vernim prijateljima koji su ih objavili sedam godina nakon njegove smrti u "Prvom foliju", kako se naziva to prvo izdanje.
Brajson se opredlio da dočara, što vernije, širu sliku o vremenu u kome je on živeo umesto da spekuliše gde je proveo vreme od odlaska od kuće do dolaska u London, kako je od glumca postao pisac, kakav je bio njegov intimni život (osim što se zna da je bio oženjen i koliko je dece imao (3) pošto su ti podaci zavedeni u matične knjige Stratforda na Avonu kao i dan njegovog krštenja (26 april), a ne rođenja. Datum srmti 23. april 1616. je takođe zapisan a postoji i testament.
U poglavlju, koje se bavi periodom od Vilovog rođenja do 21. godine, dobija se slika Engleske tokom tog perioda i na osnovu toga Brajson zaključuje da "najveći životni uspeh Šekspira nije bilo pisanje "Hamleta" već što je ostao živ".
Na osnovu prikupljenih arhivskih podatak, dobija se uvid u polažaj njegove porodice kao i kakvo je obrazovanje stekao što jasno ukazuje da je imao priliku da čita antičke tekstove koji su mu docnije služili kao polazište za istorijske drame ("Julije Cezar", "Koriolan", "Antonije i Kleopatra") Poglavlje koje se bavi "izubljenim godinama" (1585-1592) opet ne spekuliše gde je (možda) boravio Šekspir (podataka nema) već Brajson daje iuzuzetno zanimljivu sliku života u Londonu u tom periodu: politička previranja, verske sukobe, književnu scenu.
Slede poglavlja koja prate pisčevo okruženje od 1592, kada se Šekspirovo ime prvi put pominje kao uspešnog pisca, u kojima Brajson opisuje pozorišni život u Engleskoj, njegove kolege, prijatelje, moguću intimnu vezu sa prelepim plemićem kome je posvetio najveći broj soneta, kao i sve poznate "kandidate" za moguće autore Šekspirovih drama, jer mnogi šekspirolozi ne žele da veruju da je provincijalac mogao da napiše tako sjajne tekstove.
Autor:
Agencija Tanjug