- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Knjiga lekoviti prijatelj
Terapiju vode stručna lica koja navode klijente da pomoću knjige okupiraju misli, oslobode se stresa, razviju kritičko mišljenje, osveste emocije
Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce", poručivao je srpski prosvetitelj Dositej Obradović ono što bi i danas moglo glasno da se poručuje. Svakog dana. Stiven King je govorio da je knjiga jedinstvena, prenosiva magija, Ciceron je sobu bez knjiga poredio sa telom bez duše, a Imanuel Kant tvrdio da je ona korisna po zdravlje koliko i telesno vežbanje. Gustav Flober je kratko i konkretno savetovao: "Čitaj da bi živeo". O tome koliko je knjiga odan prijatelj, nežna ljubav, uzbudljiva avantura, lekovita navika, melem za rane i inspiracija za život, mogla bi svakog dana da se napiše po jedna knjiga. Ona nam nenametljivo širi vidike, daruje velika znanja i još veće snove, poklanja egzotična duhovna putovanja, vodi u daleke kulture, "inficira" nas romantičnim mislima. Čini nas pametnijim, srećnijim i zadovoljnijim. Čitanje je još u antičkoj Grčkoj prepoznato kao medicina za dušu, da bi oko 1930. godine uveden i stručan naziv za isceliteljsko dejstvo pisane reči - biblioterapija.
Tako je i terminološki i institucionalno precizirano vođeno čitanje kojim upravljaju stručnjaci - bibliotekari, psiholozi, psihoterapeuti i medicinske sestre, a koje pomaže ljudima da poboljšaju kvalitet života i prevaziđu teške situacije. Biblioterapija deluje tako što se knjigom okupiraju misli, oslobađa stres, razvija kritičko mišljenje, podstiče empatija, pokreću pozitivne, a eliminišu negativne ideje. U nauci se prepoznaju tri tipa ove terapije - klinička, koja se vodi u zdravstvenim ustanovama, razvojna, rezervisana za biblioteke i škole, i institucionalna, čije je "mesto" određena privatna institucija.
Srbi malo čitaju
Dok se ona u mnogim zemljama uspešno primenjuje, kod nas je i dalje bez većeg odjeka. Tatjana Šešum, mr psihologije, psihoterapeut i homeopata iz beogradskog Savetovališta komunikacije, kaže da naša nacija još nema dovoljno sluha za ovu korisnu terapijsku tehniku.
- U našem savetovalištu postoji grupa za čitanje, u kojoj edukovano lice vodi terapiju, ali, nažalost, kod nas je kultura čitanja na niskim granama, zbog čega ne možemo da se pohvalimo da nam se ljudi obraćaju za pomoć - priznaje Šešumova. - Šteta, jer je biblioterapija zaista efikasna, može da dovede do unapređenja ličnog rasta i razvoja, kroz odabrane naslove vidno popravi kvalitet života. Suština je da dok čitamo i identifikujemo se sa nekim junakom ili situacijom, osvestimo sopstvene emocije, strepnje, probleme, sumnje, uloge, događaje. Na taj način ćemo prepoznati i ključ rešenja. Biblioterapija je uspešna u trenucima životnih kriza, utiče na lični rast, oslobađa čoveka čitavog spektra neurotičnih problema, ali je naročito dobra za one koji nemaju akutne probleme, već samo žele da unaprede neki segment života.
Klijentu se preporuči određena knjiga, savetuje da tokom iščitavanja pravi lične beleške ili dnevnik, pa se potom sa njim diskutuje na teme i pitanja koja su se pojavila tokom čitanja. Kada dođe do određenih promena u ponašanju klijenta, znači da je biblioterapija uspela.
Samo za knjigoljupce
Preduslov delovanja je da klijent voli da čita, a ne da mu se druženje sa knjigom nameće protiv volje. U tom slučaju, terapija je mukotrpna i ne daje pozitivne efekte, pa od nje treba odustati. Prošlogodišnje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka je, nažalost, pokazalo da čak 80 odsto Srba godinama nije pročitalo nijednu knjigu. Ispitanici su priznali da nemaju potrebu ili želju da čitaju, a da slobodno vreme najviše "poklanjaju" televiziji.
- Mislim da je problem taj što se kod nas čitanje nedovoljno institucionalno promoviše, a trebalo bi još od malih nogu, kada se stiču čitalačke navike. I ovo digitalno doba ne ide naruku knjizi, jer je digitalizacija sigurni ubica papirnog čitanja, a današnja deca već imaju digitalni mozak - objašnjava sagovornica "Života plus".
Dobra vest je da to nije nepromenjivo i da knjiga može da se osvedoči kao veliki prijatelj uma i duše, uprkos tome što joj moderno vreme ne ide naruku. Papirno štivo ne bi ni trebalo da se "trka" sa digitalnim, nego da nastavi da čuva i trasira svoj pravac. Jer, kao što je govorio Tin Ujević, knjiga ne mora da bude hrana, već poslastica. Njom može da se "sladi" kad god se poželi. Ljubitelji štampane reči su sasvim sigurno u prednosti u odnosu na one ravnodušne, jer imaju prijatelja kojem mogu uvek da se obrate. Knjigu mogu da nose gde god da idu, sa njom prave predah od posla, "druže" se na odmoru, uz nju se uspavljuju, sa njom se bude. Ipak, ne deluju sva štiva na sve isto, pa je verovatno istinita tvrdnja Lava Nikolajeviča Tolstoja da treba čitati ono što odgovara na pitanja koja su ponikla u našoj duši. Franc Kafka je to objasnio ovako: "Ako nas knjiga koju čitamo ne probudi udarcem u glavu, zašto je čitamo? Potrebne su nam knjige koje nas pogađaju poput katastrofe, koje nas duboko rastužuju, poput smrti nekoga koga smo voleli više od samih sebe, poput izgona u šumu daleko od svih, poput samoubistva. Knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama."
ČITANjE RAZVIJA EMPATIJU
Uživaoci u čitanju su saosećajniji i uspešniji u međuljudskim odnosima od onih koji na drugačiji način provode slobodno vreme, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. Studija sa Univerziteta Kingston u Londonu je uključila 123 učesnika, koji su odgovarali na pitanje da li više vole da čitaju ili gledaju televiziju. Zatim su ih stručnjaci pitali da li posvećuju pažnju osećajima drugih i pomažu im. Rezultati su pokazali da su oni koji radije čitaju nego što gledaju TV empatičniji i uspešniji u međuljudskim odnosima. Naučnici su zaključili da je to zato što knjige pružaju mogućnost ljudima da sa više aspekata uvide bol drugih i pomognu im.
KAD LITERATURA PROMENI ŽIVOT
Diplomirana pravnica Alis Pečarić Marić iz Zagreba je pre šest godina pokrenula blog i fejsbuk-stranicu "Čitaj knjigu", gde oko 80.000 knjigoljubaca sada svakodnevno pronalazi utočište za svoju dušu. Ona objavljuje informacije i citate iz literature, preporučuje naslove, autore, književne događaje.
- Meni su knjige promenile život i od kada se na ovaj način bavim njima, konačno živim svoj san. Postala sam bolja osoba, supruga i majka, jer više volim sebe. Svakog dana uđem u knjižaru ili biblioteku, da se susretnem sa knjigama, upijem njihov miris, dodirnem ih. One me umiruju, uzbuđuju, oplemenjuju - rekla je Alis na nedavnom predavanju u Beogradu, koje se organizuje u okviru projekta "Kulturni svet".
(Novosti)
Terapiju vode stručna lica koja navode klijente da pomoću knjige okupiraju misli, oslobode se stresa, razviju kritičko mišljenje, osveste emocije
Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce", poručivao je srpski prosvetitelj Dositej Obradović ono što bi i danas moglo glasno da se poručuje. Svakog dana. Stiven King je govorio da je knjiga jedinstvena, prenosiva magija, Ciceron je sobu bez knjiga poredio sa telom bez duše, a Imanuel Kant tvrdio da je ona korisna po zdravlje koliko i telesno vežbanje. Gustav Flober je kratko i konkretno savetovao: "Čitaj da bi živeo". O tome koliko je knjiga odan prijatelj, nežna ljubav, uzbudljiva avantura, lekovita navika, melem za rane i inspiracija za život, mogla bi svakog dana da se napiše po jedna knjiga. Ona nam nenametljivo širi vidike, daruje velika znanja i još veće snove, poklanja egzotična duhovna putovanja, vodi u daleke kulture, "inficira" nas romantičnim mislima. Čini nas pametnijim, srećnijim i zadovoljnijim. Čitanje je još u antičkoj Grčkoj prepoznato kao medicina za dušu, da bi oko 1930. godine uveden i stručan naziv za isceliteljsko dejstvo pisane reči - biblioterapija.
Tako je i terminološki i institucionalno precizirano vođeno čitanje kojim upravljaju stručnjaci - bibliotekari, psiholozi, psihoterapeuti i medicinske sestre, a koje pomaže ljudima da poboljšaju kvalitet života i prevaziđu teške situacije. Biblioterapija deluje tako što se knjigom okupiraju misli, oslobađa stres, razvija kritičko mišljenje, podstiče empatija, pokreću pozitivne, a eliminišu negativne ideje. U nauci se prepoznaju tri tipa ove terapije - klinička, koja se vodi u zdravstvenim ustanovama, razvojna, rezervisana za biblioteke i škole, i institucionalna, čije je "mesto" određena privatna institucija.
Srbi malo čitaju
Dok se ona u mnogim zemljama uspešno primenjuje, kod nas je i dalje bez većeg odjeka. Tatjana Šešum, mr psihologije, psihoterapeut i homeopata iz beogradskog Savetovališta komunikacije, kaže da naša nacija još nema dovoljno sluha za ovu korisnu terapijsku tehniku.
- U našem savetovalištu postoji grupa za čitanje, u kojoj edukovano lice vodi terapiju, ali, nažalost, kod nas je kultura čitanja na niskim granama, zbog čega ne možemo da se pohvalimo da nam se ljudi obraćaju za pomoć - priznaje Šešumova. - Šteta, jer je biblioterapija zaista efikasna, može da dovede do unapređenja ličnog rasta i razvoja, kroz odabrane naslove vidno popravi kvalitet života. Suština je da dok čitamo i identifikujemo se sa nekim junakom ili situacijom, osvestimo sopstvene emocije, strepnje, probleme, sumnje, uloge, događaje. Na taj način ćemo prepoznati i ključ rešenja. Biblioterapija je uspešna u trenucima životnih kriza, utiče na lični rast, oslobađa čoveka čitavog spektra neurotičnih problema, ali je naročito dobra za one koji nemaju akutne probleme, već samo žele da unaprede neki segment života.
Klijentu se preporuči određena knjiga, savetuje da tokom iščitavanja pravi lične beleške ili dnevnik, pa se potom sa njim diskutuje na teme i pitanja koja su se pojavila tokom čitanja. Kada dođe do određenih promena u ponašanju klijenta, znači da je biblioterapija uspela.
Samo za knjigoljupce
Preduslov delovanja je da klijent voli da čita, a ne da mu se druženje sa knjigom nameće protiv volje. U tom slučaju, terapija je mukotrpna i ne daje pozitivne efekte, pa od nje treba odustati. Prošlogodišnje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka je, nažalost, pokazalo da čak 80 odsto Srba godinama nije pročitalo nijednu knjigu. Ispitanici su priznali da nemaju potrebu ili želju da čitaju, a da slobodno vreme najviše "poklanjaju" televiziji.
- Mislim da je problem taj što se kod nas čitanje nedovoljno institucionalno promoviše, a trebalo bi još od malih nogu, kada se stiču čitalačke navike. I ovo digitalno doba ne ide naruku knjizi, jer je digitalizacija sigurni ubica papirnog čitanja, a današnja deca već imaju digitalni mozak - objašnjava sagovornica "Života plus".
Dobra vest je da to nije nepromenjivo i da knjiga može da se osvedoči kao veliki prijatelj uma i duše, uprkos tome što joj moderno vreme ne ide naruku. Papirno štivo ne bi ni trebalo da se "trka" sa digitalnim, nego da nastavi da čuva i trasira svoj pravac. Jer, kao što je govorio Tin Ujević, knjiga ne mora da bude hrana, već poslastica. Njom može da se "sladi" kad god se poželi. Ljubitelji štampane reči su sasvim sigurno u prednosti u odnosu na one ravnodušne, jer imaju prijatelja kojem mogu uvek da se obrate. Knjigu mogu da nose gde god da idu, sa njom prave predah od posla, "druže" se na odmoru, uz nju se uspavljuju, sa njom se bude. Ipak, ne deluju sva štiva na sve isto, pa je verovatno istinita tvrdnja Lava Nikolajeviča Tolstoja da treba čitati ono što odgovara na pitanja koja su ponikla u našoj duši. Franc Kafka je to objasnio ovako: "Ako nas knjiga koju čitamo ne probudi udarcem u glavu, zašto je čitamo? Potrebne su nam knjige koje nas pogađaju poput katastrofe, koje nas duboko rastužuju, poput smrti nekoga koga smo voleli više od samih sebe, poput izgona u šumu daleko od svih, poput samoubistva. Knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama."
ČITANjE RAZVIJA EMPATIJU
Uživaoci u čitanju su saosećajniji i uspešniji u međuljudskim odnosima od onih koji na drugačiji način provode slobodno vreme, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. Studija sa Univerziteta Kingston u Londonu je uključila 123 učesnika, koji su odgovarali na pitanje da li više vole da čitaju ili gledaju televiziju. Zatim su ih stručnjaci pitali da li posvećuju pažnju osećajima drugih i pomažu im. Rezultati su pokazali da su oni koji radije čitaju nego što gledaju TV empatičniji i uspešniji u međuljudskim odnosima. Naučnici su zaključili da je to zato što knjige pružaju mogućnost ljudima da sa više aspekata uvide bol drugih i pomognu im.
KAD LITERATURA PROMENI ŽIVOT
Diplomirana pravnica Alis Pečarić Marić iz Zagreba je pre šest godina pokrenula blog i fejsbuk-stranicu "Čitaj knjigu", gde oko 80.000 knjigoljubaca sada svakodnevno pronalazi utočište za svoju dušu. Ona objavljuje informacije i citate iz literature, preporučuje naslove, autore, književne događaje.
- Meni su knjige promenile život i od kada se na ovaj način bavim njima, konačno živim svoj san. Postala sam bolja osoba, supruga i majka, jer više volim sebe. Svakog dana uđem u knjižaru ili biblioteku, da se susretnem sa knjigama, upijem njihov miris, dodirnem ih. One me umiruju, uzbuđuju, oplemenjuju - rekla je Alis na nedavnom predavanju u Beogradu, koje se organizuje u okviru projekta "Kulturni svet".
(Novosti)