Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Klikom do diplome
Zahvaljujući Internetu među radovima studenata sve je više plagijata, a profesori se protiv toga bore raznim dosetkama ili kompjuterskim programima.
„Resavska” škola preko globalne mreže
Svaki treći pisani rad predat profesorima u Republici Srbiji poseduje više od 70 odsto sadržaja direktno kopiranog iz knjiga, sa Interneta ili iz drugih izvora. Ovaj podatak nije karakterističan samo za našu već i za druge zemlje u okruženju. Studentima je prisvajanje tuđih radova olakšano i postojanjem brojnih veb-stranica, foruma i baza na kojima se nude eseji, seminarski, maturski, diplomski, pa čak i doktorski radovi. Do nekih se dolazi besplatno, prostom razmenom, dok je za druge potrebno izdvojiti od 1.500 dinara, pa do nekoliko hiljada evra, zavisno od teme.
– Opšte je poznato da postoje sajtovi za razmenu – pošalješ neki svoj rad i tako dobijaš mogućnost da skineš ono što ti treba. Ovako možeš samo da pogledaš šta ti se nudi. Tako sam i ja uradila svoj diplomski – tuđi rad sam uzela kao osnovu, doradila ga uz literaturu koju je preporučio moj profesor i čitav posao završila za dve nedelje. U suprotnom bi mi trebalo celo leto – priča nam sveže diplomirana studentkinja prestoničkog društvenog fakulteta, koja iz razumljivih razloga ne otkriva svoj identitet, dodajući da je u procentima ovo bio rad sa 20 odsto muke.
Ona nam otvara sajt sa kojeg je razmenila rad i pokazuje nam još na desetine sličnih u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj...: „Nudimo vam vrlo povoljno po najjeftinijim cenama izradu seminarskih, maturskih, diplomskih i drugih radova iz svih oblasti. Naša firma poseduje veliku kolekciju radova (oko 22.000), a možemo vam uraditi i rad po vašoj želji. Vaš rad može biti gotov za manje od sat vremena! Radove isporučujemo onlajn ili poštom, a takođe nudimo i izradu svih vrsta radova na engleskom jeziku!”
Dr Radivoj Radić, profesor istorije Vizantije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smatra da je podatak o 70 odsto plagijata preteran, mada priznaje da toga ima i da je reč o pojavi koja će uzimati sve veće razmere. Po njegovom mišljenju na profesoru je da u radu studenta prepozna deo knjige ili rasprave koja se kopira, ali kaže da to nije uvek moguće i da će biti sve teže i teže s obzirom na jako veliku produkciju knjiga i članaka.
– Kod seminarskih radova nekada imate studente koji su malo lenji, pa ako je tema o nekoj ličnosti, odu recimo na Vikipediju i izvuku deo koji njima odgovara. Mlađe generacije imaju, rekao bih, nemaran odnos prema radu – prosto prepišu čitav pasus i kad im se to zameri, oni odgovaraju da su naveli odakle je citat. Ja im onda objasnim da je bolje da prepričaju svojim rečima – kaže profesor Radić dodajući da se trudi da zadaje takve teme u kojima je prosto prepisivanje „nemoguća misija” i da pokušava da nauči studente da misle svojom glavom.
Na naše pitanje da li tema plagijata ikada iskrsne u razgovoru sa kolegama sa drugih fakulteta, dr Radić odgovara da je čuo da toga ima naročito u jezičkim naukama kod studenata koji borave u inostranstvu, a koji tamo imaju mogućnosti da čitava poglavlja iz knjiga ili nepublikovanih radova uključe u svoj rad.
– Činjenica je da su studentima danas pristupačniji različiti radovi nego pre 30 godina pre svega zahvaljujući modernim tehnologijama. Iako mislim da je preteran podatak o 70 odsto plagijata, moram da kažem da imam zamerke na diplome i doktorate koje daju neki od novoosnovanih fakulteta i univerziteta. Prosto je nemoguće da godišnje na jednom privatnom fakultetu doktorira stotinu kandidata – to onda mora da bude „tanko” i sa dosta prepisivanja – smatra profesorka dr Desa Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ona kaže da se u svojoj karijeri nije susrela sa plagijatom i da za ovih 40 godina na Matematičkom fakultetu nije bilo nijednog takvog slučaja, jer je ovo specifično područje, ima više formula, a manje priče. Po njenom mišljenju mentori su ti koji u toku pisanja teze moraju da vode računa šta studenti rade, ali i dodaje da se takođe može postaviti pitanje koliko su na pojedinim fakultetima mentori kvalifikovani da budu mentori.
Podatak s početka našeg teksta, deo je, kako kažu, opsežnog istraživanja koje su prošle godine na srpskim univerzitetima sproveli zastupnici programa uz pomoć kojeg se od 2003. godine protiv plagijata bore na univerzitetima u Austriji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD...
Boris Cigler, sa kojim smo razgovarali putem mejla i koji je u Bosni i Hercegovini zastupnik ovog programa za zemlje bivše SFRJ, objašnjava da je reč o modernom softverskom rešenju uz pomoć kojeg se upoređuju pisani radovi u elektronskom formatu sa apsolutno svim onim što je objavljeno na Internetu – sadržajem veb-stranica, akademskim i drugim bazama podataka, elektronskim knjigama, kao i bazama svih drugih institucija koje već koriste ovaj program. Plagijat se otkriva i u slučajevima kada student promeni red reči.
– Ono što je indikativno jeste da studenti u Srbiji, svesni dosadašnje nemogućnosti provere, radove kopiraju čak i bez pokušaja sakrivanja u formi parafraziranja ili menjanja rasporeda reči – kaže Boris Cigler dodajući da je ta opšta kulturološka tolerantnost prema plagijatu u obrazovnom procesu karakteristična za ceo prostor nekadašnje Jugoslavije.
Profesorka Radunović s druge strane kaže da je pomalo skeptična prema ovakvoj vrsti provere na našim univerzitetima, jer „neki rad ipak ne može da se vrednuje samo kroz tehničku proveru”.
– Možda u radu postoji originalna ideja, koja u suštini predstavlja novinu, tako da se bojim da taj formalizam nije baš dobar za zaključivanje, iako niko ne spori činjenicu da u poplavi diploma naročito privatnih visokoobrazovanih ustanova ima mnogo prepisivanja – kaže dr Radunović.
Izvor: Politika/ Sandra Gucijan
Zahvaljujući Internetu među radovima studenata sve je više plagijata, a profesori se protiv toga bore raznim dosetkama ili kompjuterskim programima.
„Resavska” škola preko globalne mreže
Svaki treći pisani rad predat profesorima u Republici Srbiji poseduje više od 70 odsto sadržaja direktno kopiranog iz knjiga, sa Interneta ili iz drugih izvora. Ovaj podatak nije karakterističan samo za našu već i za druge zemlje u okruženju. Studentima je prisvajanje tuđih radova olakšano i postojanjem brojnih veb-stranica, foruma i baza na kojima se nude eseji, seminarski, maturski, diplomski, pa čak i doktorski radovi. Do nekih se dolazi besplatno, prostom razmenom, dok je za druge potrebno izdvojiti od 1.500 dinara, pa do nekoliko hiljada evra, zavisno od teme.
– Opšte je poznato da postoje sajtovi za razmenu – pošalješ neki svoj rad i tako dobijaš mogućnost da skineš ono što ti treba. Ovako možeš samo da pogledaš šta ti se nudi. Tako sam i ja uradila svoj diplomski – tuđi rad sam uzela kao osnovu, doradila ga uz literaturu koju je preporučio moj profesor i čitav posao završila za dve nedelje. U suprotnom bi mi trebalo celo leto – priča nam sveže diplomirana studentkinja prestoničkog društvenog fakulteta, koja iz razumljivih razloga ne otkriva svoj identitet, dodajući da je u procentima ovo bio rad sa 20 odsto muke.
Ona nam otvara sajt sa kojeg je razmenila rad i pokazuje nam još na desetine sličnih u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj...: „Nudimo vam vrlo povoljno po najjeftinijim cenama izradu seminarskih, maturskih, diplomskih i drugih radova iz svih oblasti. Naša firma poseduje veliku kolekciju radova (oko 22.000), a možemo vam uraditi i rad po vašoj želji. Vaš rad može biti gotov za manje od sat vremena! Radove isporučujemo onlajn ili poštom, a takođe nudimo i izradu svih vrsta radova na engleskom jeziku!”
Dr Radivoj Radić, profesor istorije Vizantije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smatra da je podatak o 70 odsto plagijata preteran, mada priznaje da toga ima i da je reč o pojavi koja će uzimati sve veće razmere. Po njegovom mišljenju na profesoru je da u radu studenta prepozna deo knjige ili rasprave koja se kopira, ali kaže da to nije uvek moguće i da će biti sve teže i teže s obzirom na jako veliku produkciju knjiga i članaka.
– Kod seminarskih radova nekada imate studente koji su malo lenji, pa ako je tema o nekoj ličnosti, odu recimo na Vikipediju i izvuku deo koji njima odgovara. Mlađe generacije imaju, rekao bih, nemaran odnos prema radu – prosto prepišu čitav pasus i kad im se to zameri, oni odgovaraju da su naveli odakle je citat. Ja im onda objasnim da je bolje da prepričaju svojim rečima – kaže profesor Radić dodajući da se trudi da zadaje takve teme u kojima je prosto prepisivanje „nemoguća misija” i da pokušava da nauči studente da misle svojom glavom.
Na naše pitanje da li tema plagijata ikada iskrsne u razgovoru sa kolegama sa drugih fakulteta, dr Radić odgovara da je čuo da toga ima naročito u jezičkim naukama kod studenata koji borave u inostranstvu, a koji tamo imaju mogućnosti da čitava poglavlja iz knjiga ili nepublikovanih radova uključe u svoj rad.
– Činjenica je da su studentima danas pristupačniji različiti radovi nego pre 30 godina pre svega zahvaljujući modernim tehnologijama. Iako mislim da je preteran podatak o 70 odsto plagijata, moram da kažem da imam zamerke na diplome i doktorate koje daju neki od novoosnovanih fakulteta i univerziteta. Prosto je nemoguće da godišnje na jednom privatnom fakultetu doktorira stotinu kandidata – to onda mora da bude „tanko” i sa dosta prepisivanja – smatra profesorka dr Desa Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ona kaže da se u svojoj karijeri nije susrela sa plagijatom i da za ovih 40 godina na Matematičkom fakultetu nije bilo nijednog takvog slučaja, jer je ovo specifično područje, ima više formula, a manje priče. Po njenom mišljenju mentori su ti koji u toku pisanja teze moraju da vode računa šta studenti rade, ali i dodaje da se takođe može postaviti pitanje koliko su na pojedinim fakultetima mentori kvalifikovani da budu mentori.
Podatak s početka našeg teksta, deo je, kako kažu, opsežnog istraživanja koje su prošle godine na srpskim univerzitetima sproveli zastupnici programa uz pomoć kojeg se od 2003. godine protiv plagijata bore na univerzitetima u Austriji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD...
Boris Cigler, sa kojim smo razgovarali putem mejla i koji je u Bosni i Hercegovini zastupnik ovog programa za zemlje bivše SFRJ, objašnjava da je reč o modernom softverskom rešenju uz pomoć kojeg se upoređuju pisani radovi u elektronskom formatu sa apsolutno svim onim što je objavljeno na Internetu – sadržajem veb-stranica, akademskim i drugim bazama podataka, elektronskim knjigama, kao i bazama svih drugih institucija koje već koriste ovaj program. Plagijat se otkriva i u slučajevima kada student promeni red reči.
– Ono što je indikativno jeste da studenti u Srbiji, svesni dosadašnje nemogućnosti provere, radove kopiraju čak i bez pokušaja sakrivanja u formi parafraziranja ili menjanja rasporeda reči – kaže Boris Cigler dodajući da je ta opšta kulturološka tolerantnost prema plagijatu u obrazovnom procesu karakteristična za ceo prostor nekadašnje Jugoslavije.
Profesorka Radunović s druge strane kaže da je pomalo skeptična prema ovakvoj vrsti provere na našim univerzitetima, jer „neki rad ipak ne može da se vrednuje samo kroz tehničku proveru”.
– Možda u radu postoji originalna ideja, koja u suštini predstavlja novinu, tako da se bojim da taj formalizam nije baš dobar za zaključivanje, iako niko ne spori činjenicu da u poplavi diploma naročito privatnih visokoobrazovanih ustanova ima mnogo prepisivanja – kaže dr Radunović.
Izvor: Politika/ Sandra Gucijan