Član
- Učlanjen(a)
- 01.12.2010
- Poruka
- 664
Klasična muzika
Izvor: Wikipedia
Klasična muzika je umetnička muzika koja vodi poreklo iz tradicije zapadne liturgijske i svetovne muzike, a koja obuhvata širok period od otprilike 9. veka do današnjih dana. Glavne norme unutar ove tradicije uspostavljene su između 1550. i 1900. godine.
Klasična muzika ili tzv. ozbiljna muzika se u svakodnevnom govoru koristi za razlikovanje umetničke od muzike koju označavamo kao narodnu, zabavnu ili popularnu, kod kojih je osnovni cilj zabava i sticanje zarade, a ne umetničko izražavanje. Međutim, i unutar popularnih žanrova postoje kompozicije koje su postigle izuzetnu umetničku vrednost, ali nisu stvarane po klasičnom kanonu, te se stoga ne ubrajaju u klasičnu muziku. Iako se klasična muzika izdvaja po svojoj umetničkoj vrednosti, nije sasvim korektno ograničavati pojam umetničke muzike samo na klasičnu.
Klasičnu muziku su stvarali veliki majstori evropske muzičke prošlosti. Ovim izrazom se prvenstveno označava muzika stvarana od epohe baroka (početak 17. veka), pa sve do kompozitora našeg doba. Osim ove, postoje i neke specifične klasične muzike, kao na primer klasična muzika Indije, koja ima izgrađene lestvice i muzičke sisteme, pa i vlastite stvaraoce. Specifično obeležje klasične muzike novijeg razdoblja (20. i 21. vek) jeste da je sve više stvaraju i kompozitori zemalja izvan Evrope, pretežno pod uticajem folklora svojih zemalja.
Šta klasična muzika obuhvata?
Klasična muzika obuhvata vrlo široku lepezu muzičkog, umetničkog stvaranja. U oblast klasične muzike spadaju: kamerna muzika, koncertna ili koncertantna muzika (za jedan, dva ili više solističkih instrumenata i orkestar), simfonijska muzika, oratorijumska (vokalno-instrumetnalna muzika), za vokalne soliste, hor i orkestar, operska muzika.
Pod pojam klasične muzike može se podvesti (iako se to često ne čini) i tzv. stara muzika, muzika koju su stvarali poznati ili anonimni stvaraoci iz evropskog srednjeg veka i renesanse. Sa razvojem muzičke teorije, estetike i istorije, period postojanja klasične muzike i dela koja ona obuhvata, sve se više pomera na ranija razdoblja evropske istorije, što je vrlo dobra, ohrabrujuća pojava.
Klasična muzika napokon obuhvata i brojne umetnike (stvaraoce i izvođače) koji su je tokom vremena, sve do naših dana učinili veoma poznatom i popularnom širom sveta. Svaki stvaralac, tj. kompozitor, bio je i ostao predstavnik specifičnog stilskog pravca pod čijim je uticajem stvarao. Barok, klasicizam, romantizam, impresionizam, moderna avangardna stremljenja, sve su to stilski pravci koji su dali brojne umetnike — kompozitore i izvođače, vokalne ili instrumentalne.
Sve u svemu, klasična muzika je najobuhvatnije i najraskošnije područje umetničko-muzičkog stvaranja, koje je ipak rođeno iz prvobitne, izvorne narodne muzičke kulture, udahnuvši joj uzvišen umetnički muzički karakter i izraz.
Podela glasova
* muški - bas, bariton , tenor, kontratenor
* ženski - alt, sopran, mezzosopran
Kompozitori
Postanak kompozitora uslovljen je društvom i politikom koja je sprovođena u to vreme. Većina kompozitora počela je svoje muzičko obrazovanje vrlo rano, uglavnom kao pevači u crkvenom horu, ili su tome bili podučavani od strane roditelja. Nadalje karakteristično za kompozitore je da ih je muzika nagnala na putovanja zemljama.
Neki od kompozitora po razdobljima Evropske klasične muzike:
Renesansa
* Guillaume Dufay
* Carlo Gesualdo
* William Byrd
* Henry Purcell
* Josquin des Prez
* Clément Janequin
* Orlande de Lassus
* Heinrich Schütz
* Giovanni Pierluigi da Palestrina
* Giovanni Gabrieli
* Claudio Monteverdi
Barok
* Johann Sebastian Bach
* Georg Friedrich Händel
* Giacomo Carissimi
* Marc-Antoine Charpentier
* Jean-Philippe Rameau
* François Couperin
* Jean-Baptiste Lully
* Michel-Richard Delalande
* Marin Marais
* Louis-Claude Daquin
* Antonio Vivaldi
* Arcangelo Corelli
* Domenico Scarlatti
* Johann Pachelbel
* Dieterich Buxtehude
* Tarquinio Merula
* Giuseppe Tartini
Klasicizam
* Carl Philipp Emanuel Bach
* Wolfgang Amadeus Mozart
* Joseph Haydn
* Ludwig van Beethoven
Romantizam
* Franz Schubert
* Frederic Chopin
* Robert Schumann
* Johannes Brahms
* Felix Mendelssohn
* Pyotr Ilich Tchaikovsky
* Antonin Dvoržak
* Bedrich Smetana
* Richard Wagner
* Edvard Grieg
* Nicolo Paganini
* Richard Strauss
* Franz Liszt
* Cezar Franck
* Đuzepe Verdi
* Sergey Rachmaninov
* Sergey Prokofiev
Antonio Vivaldi, Johann Sebastian Bach, George Frideric Handel, Wolfgang Amadeus Mozart, Ludwig van Beethoven
Drugi red:
Gioachino Rossini, Felix Mendelssohn, Frédéric Chopin, Richard Wagner, Giuseppe Verdi
Treći red:
Johann Strauss II, Johannes Brahms, Georges Bizet, Pyotr Ilyich Tchaikovsky, Antonín Dvořák
Četvrti red:
Edvard Grieg, Edward Elgar, Sergei Rachmaninoff, George Gershwin, Aram Khachaturian
Dodato posle 14 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Poslednja izmena od urednika:
