Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Кларинет

clarinet_display.jpg


Кларинет
, скраћено Cl., дрвени дувачки инструмент са једноструким (простим) језичком од трске. Почетни део му је усник, кљунастог облика, на чију се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе језичак, учвршћен на доњем крају металним обручем са завртњем. Цев има четири дела, који се увлаче један у други, а завршни је левкаст (тзв. корпус) и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики број рупица, од којих се један део покрива јагодицама прстију, а остали поклопцима (тзв. клапнама) које се покрећу сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета је веома усавршен, као и извођачка техника, тако да он спада међу највиртуозније инструменте по лакоћи с којом се могу изводити и крајње брзи и сложени тонски покрети. Распон изводљивих тонова му је доста велики, а сам тон је богат и изражајан, подесан за врло различите музичке карактере. Посебна одлика кларинета је широк распон гласноће – од скоро једва чујног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима. Најдубљи регистар, тзв. шалмајски, веома је особен по тамној и драматичној звучности. С обзиром на све ово, кларинет је међу дувачким инструментима најсвестранији, па му се и у оркестру често додељују истакнуте улоге, солистичка литература је доста богата, налази места у камерним ансамблима, водећи је мелодијски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно значајну улогу има у џезу.

220px-Range_clarinet.png

Писани обим кларинета

Најдаље порекло кларинета сеже до инструмената са тршчаним језичком – у старој Грчкој (
аулос), па и раније, у Египту и другде. Савремени кларинет се развио крајем 17. века, усавршавањем једне врсте шалмаја. Већ у 18. веку је (нпр. код Моцарта богато коришћен, а ушао је у класичан оркестарски састав. Технички је усавршен током 19. века, када су га радо користили композитори романтичари.
Кларинет се гради у три основна регистарска облика: B Кларинет (Clarinetto in Si♭) који звучи велику секунду ниже од записаног, A Кларинет (Clarinetto in A) који звучи малу терцу ниже од записаног, и ређе коришћен C Кларинет (Clarinetto in Do) који звучи како је записано.

Друге врсте кларинета


clarinets-small[1].jpg


Осим основна три облика, кларинет се јавља и у облику
малих кларинета који се граде у више регистарска облика: in Eb који звучи малу терцу више од написаног, in A♭ који звучи малу сексту више, in F који звучи кварту више и in D♭ који звучи малу секунду више. Сви ови кларинети су чести у проширеној породици кларинета, као што је случај у војним оркестрима, а ређи у класичној музици (ипак, Рихард Штраус у опери Електра тражи следеће кларинете: 1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).
Још један облик кларинета је и басетхорна или контралт кларинет


Basset_horn.jpg



који је ретко у употреби, али се ипак може наћи код Моцарта, Бетовена, Рихарда Штрауса и других.


Obim_-_Clarinetto_Es.jpg

Писани обим басетхорна


Ипак, најчешћи регистарски облик кларинета који се налази у класичном оркестру је бас кларинет.


Извор: текст Википедија, слике Интернет



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Muzički primeri





 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Ko kaže da je klarinet poznata forma. Evo otkid (barem sam ja otkinuo i počeo da tražim delove, znam da je kilo šargarepe 45 din, trska 300 din i pisak 1600 din, valjda je sve ovo jeftinije)

 
Poslednja izmena od urednika:
Natrag
Top