Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Hiropraktičari nameštaju kosti
Reč hiropraktika potiče od dve starogrčke reči: „cheir“, što znači ruke, i „prato“, što znači raditi, tj. ređati, slagati, nameštati. Zajedno, one označavaju nameštanje rukama, objašnjava dr Petar Dinić u knjizi „Hiropraktikom do zdravlja“, iz koje prenosimo osnovne informacije o ovoj metodi lečenja. Dr Dinić je jedini hiropraktičar u našoj zemlji koji ima dozvolu da se bavi ovim načinom lečenja.
Stručna korekcija koju radi doktor hiropraktike potpuno je bezbedna, bezopasna i prijatna za pacijenta koji samu korekciju jedva i oseti. Ovde nema nikakvih grubih uvrtanja, pritiskanja i čupanja, kaže dr Petar Dinić
Stručna korekcija koju obavlja doktor hiropraktike je potpuno bezbedna, bezopasna i prijatna za pacijenta koji intervenciju često jedva i da oseti. Ona ne podrazumeva nikakva jaka ni gruba uvrtanja, pritiskanja ili čupanja koja su obično praćena neprijatnim zvucima, objašnjava dr Dinić.
KOSTI SE IZMEŠTAJU ZA MILIMETAR
Zadatak doktora hiropraktike, piše on, jeste da pronađe i otkloni prisustvo svakog mehaničkog pritiska kosti izmeštene iz svog normalnog položaja ili mišićnog spazma koji pritiskom remete normalnu funkciju nervnog sistema. Vraćanjem kosti u svoj normalan položaj, opuštanjem mišića i otklanjanjem pritiska sa nerva omogućuje se uklanjanje simptoma bola i uspostavljanje normalne funkcije obolelog dela tela, tkiva ili organa, čime se ubrzava spontani oporavak. Kad se govori o izmeštanju kosti u hiropraktici, važno je reći da se radi o minimalnom izmeštanju, od 1 do 1,5 mm.
DETALJNA ANALIZA
Nakon uzimanja detaljne istorije bolesti od pacijenta lekar hiropraktičar radi klinički pregled, koji uključuje analizu držanja tela pacijenta, te pregled mišićnog, skeletnog i nervnog sistema. Ovde spada određivanje tonusa mišića, obima pokreta, mišićne snage, refleksa kao i određivanje poremećaja strukture i funkcije ova tri sistema kroz dijagnostičke metode kao što su: rentgen, kompjuterizovana tomografija – CT, magnetna rezonanca – MRI, neuro-elektro-miografija-NEMG i druge metode ispitivanja sprovodljivosti nervnih impulsa. Tokom školovanja neophodnog za dobijanje licence doktor hiropraktike obučava se da radi sve ove analize.
Hiropraktika se pokazala efikasnom i u ublažavanju bolova i usporavanju procesa napredovanja hroničnih degenerativnih promena na kičmi kao što su spondiloza i osteohondroza.
Takođe i u lečenju poremećaja krivljenja kičme, odnosno skolioze i kifoze, naročito čestih kod dece a posebno devojčica u pubertetu, između 12 i 18 godina.
Mada to nije njena primarna oblast delovanja hiropraktika se pokazala korisnom kao dopunski metod lečenja kod fibromialgija, trigeminalne neuralgije, alergijskim i autoimunim oboljenjima, kao što su astma i multipla skleroza a često i kod srčanih, stomačnih i ginekoloških problema sa neurološkom (refleksnom) i psihosomatskom osnovom.
Zašto čoveka boli kičma?
Čovek pati od bola u leđima još od trenutka kada se prvi put uspravio na dve noge, što se desilo pre oko šest miliona godina. Od tog trenutka naš predak je izmenio svoj hod u biomehaničkom smislu, od geganja nalik majmunskom do više izbalansiranog hoda pogodnog pešačenju i trčanju. S ovim promenama došlo je i do većeg biomehaničkog opterećenja kičme. Poznato je pak da životinje ne pate od bolova u leđima. Zato, kad poželimo da rasteretimo svoju kičmu od stalnog delovanja sile zemljine teže, najbolje je da legnemo ili se spustimo u četvoronožni položaj.
Hiropraktika leči bolove u leđima i vratu koje mogu biti izazvane padovima, saobraćajnim udesima i nekim drugim oboljenjima, a to su:
* diskus hernija
* razne radikulopatije
* migrene
* klaster i stres glavobolje.
Izvor: Blic Žena
Reč hiropraktika potiče od dve starogrčke reči: „cheir“, što znači ruke, i „prato“, što znači raditi, tj. ređati, slagati, nameštati. Zajedno, one označavaju nameštanje rukama, objašnjava dr Petar Dinić u knjizi „Hiropraktikom do zdravlja“, iz koje prenosimo osnovne informacije o ovoj metodi lečenja. Dr Dinić je jedini hiropraktičar u našoj zemlji koji ima dozvolu da se bavi ovim načinom lečenja.
Stručna korekcija koju radi doktor hiropraktike potpuno je bezbedna, bezopasna i prijatna za pacijenta koji samu korekciju jedva i oseti. Ovde nema nikakvih grubih uvrtanja, pritiskanja i čupanja, kaže dr Petar Dinić
Stručna korekcija koju obavlja doktor hiropraktike je potpuno bezbedna, bezopasna i prijatna za pacijenta koji intervenciju često jedva i da oseti. Ona ne podrazumeva nikakva jaka ni gruba uvrtanja, pritiskanja ili čupanja koja su obično praćena neprijatnim zvucima, objašnjava dr Dinić.
KOSTI SE IZMEŠTAJU ZA MILIMETAR
Zadatak doktora hiropraktike, piše on, jeste da pronađe i otkloni prisustvo svakog mehaničkog pritiska kosti izmeštene iz svog normalnog položaja ili mišićnog spazma koji pritiskom remete normalnu funkciju nervnog sistema. Vraćanjem kosti u svoj normalan položaj, opuštanjem mišića i otklanjanjem pritiska sa nerva omogućuje se uklanjanje simptoma bola i uspostavljanje normalne funkcije obolelog dela tela, tkiva ili organa, čime se ubrzava spontani oporavak. Kad se govori o izmeštanju kosti u hiropraktici, važno je reći da se radi o minimalnom izmeštanju, od 1 do 1,5 mm.
DETALJNA ANALIZA
Nakon uzimanja detaljne istorije bolesti od pacijenta lekar hiropraktičar radi klinički pregled, koji uključuje analizu držanja tela pacijenta, te pregled mišićnog, skeletnog i nervnog sistema. Ovde spada određivanje tonusa mišića, obima pokreta, mišićne snage, refleksa kao i određivanje poremećaja strukture i funkcije ova tri sistema kroz dijagnostičke metode kao što su: rentgen, kompjuterizovana tomografija – CT, magnetna rezonanca – MRI, neuro-elektro-miografija-NEMG i druge metode ispitivanja sprovodljivosti nervnih impulsa. Tokom školovanja neophodnog za dobijanje licence doktor hiropraktike obučava se da radi sve ove analize.
Hiropraktika se pokazala efikasnom i u ublažavanju bolova i usporavanju procesa napredovanja hroničnih degenerativnih promena na kičmi kao što su spondiloza i osteohondroza.
Takođe i u lečenju poremećaja krivljenja kičme, odnosno skolioze i kifoze, naročito čestih kod dece a posebno devojčica u pubertetu, između 12 i 18 godina.
Mada to nije njena primarna oblast delovanja hiropraktika se pokazala korisnom kao dopunski metod lečenja kod fibromialgija, trigeminalne neuralgije, alergijskim i autoimunim oboljenjima, kao što su astma i multipla skleroza a često i kod srčanih, stomačnih i ginekoloških problema sa neurološkom (refleksnom) i psihosomatskom osnovom.
Zašto čoveka boli kičma?
Čovek pati od bola u leđima još od trenutka kada se prvi put uspravio na dve noge, što se desilo pre oko šest miliona godina. Od tog trenutka naš predak je izmenio svoj hod u biomehaničkom smislu, od geganja nalik majmunskom do više izbalansiranog hoda pogodnog pešačenju i trčanju. S ovim promenama došlo je i do većeg biomehaničkog opterećenja kičme. Poznato je pak da životinje ne pate od bolova u leđima. Zato, kad poželimo da rasteretimo svoju kičmu od stalnog delovanja sile zemljine teže, najbolje je da legnemo ili se spustimo u četvoronožni položaj.
Hiropraktika leči bolove u leđima i vratu koje mogu biti izazvane padovima, saobraćajnim udesima i nekim drugim oboljenjima, a to su:
* diskus hernija
* razne radikulopatije
* migrene
* klaster i stres glavobolje.
Izvor: Blic Žena