LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kina ne planira da "otkupi Evropu"
Izvor: Tanjug, Glas Rusije
Kina nema nameru da "otkupi Evropu", objavio je kineski dnevni list "Pipls dejli", nakon što je slično početkom meseca već izjavio premijer Kine Ven Điabao.
Vlada u Pekingu poslednjih nedelja pokušava da ublaži zabrinutost u Evropi da će talas investicija kineskih kompanija i državnih fondova dati toj azijskoj zemlji previše uticaja nad posrnulim evropskim privredama.
"Kina ne samo da nema apetit ni sposobnost da 'kupi Evropu' ili 'kontroliše Evropu', kako neki na starom kontinentu tvrde, već naprotiv podržava evro i Evropsku uniju od početka do kraja", navodi "Pipls dejli".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Evropu brine veliki uticaj Kine
Evropu najviše brine to što Peking može da stekne prevelik uticaj na zemlje koje preživljavaju krizu. Temu kineske finansijske ekspanizije činovnici iz Brisela će verovatno pokrenuti na samitu Kina-EU. Samo ne zna se kako će posle toga moliti Kinu da kupi dužničke obveznice zemalja pogođenih krizom.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
List dodaje da je "već dugi niz godina EU najveće kinesko izvozno tržište i najveći izvor tehnologije, kao i inostranih investicija. To je smisao koji stoji iza komentara premijera Vena da 'pomagati Evropi zapravo znači da Kina pomaže samoj sebi".
Ven Điabao je početkom meseca izjavio da njegova zemlja razmatra ideju da pomogne Uniji u borbi protiv dužničke krize preko Međunarodnog monetarnog fonda ili fondova za pomoć prezaduženim zemljama.
Evropski činovnici lete na samit Kina-EU na krilima nade. Na poslednjem samitu EU formiran je stalni stabilizacioni fond. Uporedo sa tim fondovi spasa su poluprazni, zato Evropa računa da uključi Kinu u njihovo popunjavanje.
Do danas Peking se nije rešavao na političku dobrotvornu delatnost, zahtevajući od evropskih partnera uzvratne korake. Između ostalog, on traži od EU da prizna njegovoj ekonomiji potpuno tržišni status, kao i ukidanje embarga izvoza naoružanja u Kinu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Evropska kriza na "ključnoj prekretnici"
Evropska dužnička kriza se nalazi na "ključnoj prekretnici", saopštio je zvanični Peking. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lju Veimin je rekao da je Kina zabrinuta oko dužničke krize u evrozoni i da se taj problem trenutno nalazi na ključnoj raskrsnici. "Osim mera štednje, oni bi takođe trebalo da preduzmu strukturne i dugoročne reforme", istakao je portparol.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sada Kina ima jaču poziciju od partnera iz EU. Zona evra u martu treba da vidi reakciju tržišta na razmeštanje državnih obligacija za pokrivanje dugova. Pre toga Kina može mirno da nastavi konfrontaciju sa EU i ostalim svetom povodom kursa juana, zaštite svojih tržišta, cena na svoje robe i usluge. To vreme Evropljani nemaju.
Znajući to, kineska strana očigledno daće samo obećanja. Mada u srednjoročnoj perspektivi Kina će izdvojiti sredstva, ali bez ustupaka evropljani će to vrlo teško postići.
A za sada Kina uporno odbija da kupuje dugove zone evra. Kineske kompanije i fondovi naglo su uvećali ulaganje kapitala u Evropu. Oni kupuju akcije preduzeća komunalnih službi, objekte energetike, čak brodogradilišta koja grade raskošne jahte.
Cilj je zaraditi na kupovini jeftinih aktiva i uvećati prisustvo u inostranstvu. A suvereni fond blagostanja Kine namerava da umanji udeo američkih državnih hartija od vrednosti u svom portfelju.
Izvor: Tanjug, Glas Rusije
Kina nema nameru da "otkupi Evropu", objavio je kineski dnevni list "Pipls dejli", nakon što je slično početkom meseca već izjavio premijer Kine Ven Điabao.
Vlada u Pekingu poslednjih nedelja pokušava da ublaži zabrinutost u Evropi da će talas investicija kineskih kompanija i državnih fondova dati toj azijskoj zemlji previše uticaja nad posrnulim evropskim privredama.
"Kina ne samo da nema apetit ni sposobnost da 'kupi Evropu' ili 'kontroliše Evropu', kako neki na starom kontinentu tvrde, već naprotiv podržava evro i Evropsku uniju od početka do kraja", navodi "Pipls dejli".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Evropu brine veliki uticaj Kine
Evropu najviše brine to što Peking može da stekne prevelik uticaj na zemlje koje preživljavaju krizu. Temu kineske finansijske ekspanizije činovnici iz Brisela će verovatno pokrenuti na samitu Kina-EU. Samo ne zna se kako će posle toga moliti Kinu da kupi dužničke obveznice zemalja pogođenih krizom.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
List dodaje da je "već dugi niz godina EU najveće kinesko izvozno tržište i najveći izvor tehnologije, kao i inostranih investicija. To je smisao koji stoji iza komentara premijera Vena da 'pomagati Evropi zapravo znači da Kina pomaže samoj sebi".
Ven Điabao je početkom meseca izjavio da njegova zemlja razmatra ideju da pomogne Uniji u borbi protiv dužničke krize preko Međunarodnog monetarnog fonda ili fondova za pomoć prezaduženim zemljama.
Evropski činovnici lete na samit Kina-EU na krilima nade. Na poslednjem samitu EU formiran je stalni stabilizacioni fond. Uporedo sa tim fondovi spasa su poluprazni, zato Evropa računa da uključi Kinu u njihovo popunjavanje.
Do danas Peking se nije rešavao na političku dobrotvornu delatnost, zahtevajući od evropskih partnera uzvratne korake. Između ostalog, on traži od EU da prizna njegovoj ekonomiji potpuno tržišni status, kao i ukidanje embarga izvoza naoružanja u Kinu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Evropska kriza na "ključnoj prekretnici"
Evropska dužnička kriza se nalazi na "ključnoj prekretnici", saopštio je zvanični Peking. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lju Veimin je rekao da je Kina zabrinuta oko dužničke krize u evrozoni i da se taj problem trenutno nalazi na ključnoj raskrsnici. "Osim mera štednje, oni bi takođe trebalo da preduzmu strukturne i dugoročne reforme", istakao je portparol.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sada Kina ima jaču poziciju od partnera iz EU. Zona evra u martu treba da vidi reakciju tržišta na razmeštanje državnih obligacija za pokrivanje dugova. Pre toga Kina može mirno da nastavi konfrontaciju sa EU i ostalim svetom povodom kursa juana, zaštite svojih tržišta, cena na svoje robe i usluge. To vreme Evropljani nemaju.
Znajući to, kineska strana očigledno daće samo obećanja. Mada u srednjoročnoj perspektivi Kina će izdvojiti sredstva, ali bez ustupaka evropljani će to vrlo teško postići.
A za sada Kina uporno odbija da kupuje dugove zone evra. Kineske kompanije i fondovi naglo su uvećali ulaganje kapitala u Evropu. Oni kupuju akcije preduzeća komunalnih službi, objekte energetike, čak brodogradilišta koja grade raskošne jahte.
Cilj je zaraditi na kupovini jeftinih aktiva i uvećati prisustvo u inostranstvu. A suvereni fond blagostanja Kine namerava da umanji udeo američkih državnih hartija od vrednosti u svom portfelju.