LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Kina - moćna spolja, slaba iznutra
[/h] Izvor: Tanjug
Pariz -- Kina nikada do sada nije bila toliko moćna na spoljnom, ali ni toliko slaba na unutrašnjem planu, piše francuski Mond.
Druga ekonomska sila sveta ostvaruje četvrtinu svetskog ekonomskog rasta.
Od 1980, dohodak po glavi stanovnika u Kini porastao je sa 278 na 6.200 dolara što je dovelo do toga da milioni ljudi izađe iz siromaštva, kaže francuski ekonomista i istoričar Nikola Bavere.
Kina je i na političkom planom postala nezaobilazni partner u svim ključnim pregovorima, ne kolebajući se da upotrebi svoje pravo veta.
S druge strane, unutrašnja situacija još od represija tokom "pekinškog proleća" 1989. nije bila toliko napeta. Pobune arapsko-muslimanskih naroda uticale su na posredan načina na destabilizaciju kineskog post-totalitarizma i njegove visokorizične političke tranzicije.
Kina će u susretu sa novom realnošću morati ili da se vrati na put nacionalizma koji podrazumeva pojačanu kontrolu ekonomije i društva, odnosno rehabilitaciju totalitarizma ili da ubrza transformaciju svog modela radeći kao krajem 1970, na četiri radikalne modernizacije.
Prva modernizacija podrazumeva razvoj. Era ogromnog privrednog rasta podstaknut izvozom i jeftinom radnom snagom je završena. Privredni rast bi ubuduće mogao da se kreće oko sedam odsto, oslanjajući se na potrošnju na domaćem tržištu a ne na tržište prezaduženih razvijenih zemalja.
Proizvodnja mora da prati trend rasta plata koji od 2008. iznosi 20 odsto na godišnjem nivou, dok je politika državne kontrole ekonomije u potpunom neskladu sa ekonomskim razvojem koji zahteva prilagođavanje zahtevima tržištima i inovativnim tehnologijama, kao i poštovanje propisa o zaštiti životne okoline.
Ukratko, održivost privrednog rasta uslovljena je ubrzanom liberalizacijom struktura kineske ekonomije što je nespojivo sa tutorstvom države i Komunističke partije.
Druga modernizacija podrazumeva transformaciju živog, raznovrsnog i kompleksnog kineskog društva u kome se sve jasnije profiliše nova urbana, obrazovana srednja klasa otvorena ka svetu, sve manje spremna da toleriše autokratiju i korupciju, što bi moglo da dovede do nove konfrontacije između naroda i vlasti, koja pribegava represivnim merama i kontroli društvenih mreža.
Treća modernizacija koja se nameće je političke prirode jer 63 odsto Kineza pokazuje naklonost ka zapadnom vidu demokratije dok konkurentost i otvaranje kao nezaobilazni pratioci razvoja otvaraju put političkoj transformaciji i pluralizmu.
Četvrta modernizacija podrazumeva odnos Kine sa svetom, koja kao nosilac globalnog razvoja neće ubuduće moći da odbija preuzimanje uloge jednog od svetskih lidera, a samim tim i odgovornosti za stabilnost svetskog sistema, koja zahteva prevazilaženje uskogrude odbrane nacionalnih interesa, zaključuje francuski Mond.
[/h] Izvor: Tanjug
Pariz -- Kina nikada do sada nije bila toliko moćna na spoljnom, ali ni toliko slaba na unutrašnjem planu, piše francuski Mond.
Od 1980, dohodak po glavi stanovnika u Kini porastao je sa 278 na 6.200 dolara što je dovelo do toga da milioni ljudi izađe iz siromaštva, kaže francuski ekonomista i istoričar Nikola Bavere.
Kina je i na političkom planom postala nezaobilazni partner u svim ključnim pregovorima, ne kolebajući se da upotrebi svoje pravo veta.
S druge strane, unutrašnja situacija još od represija tokom "pekinškog proleća" 1989. nije bila toliko napeta. Pobune arapsko-muslimanskih naroda uticale su na posredan načina na destabilizaciju kineskog post-totalitarizma i njegove visokorizične političke tranzicije.
Kina će u susretu sa novom realnošću morati ili da se vrati na put nacionalizma koji podrazumeva pojačanu kontrolu ekonomije i društva, odnosno rehabilitaciju totalitarizma ili da ubrza transformaciju svog modela radeći kao krajem 1970, na četiri radikalne modernizacije.
Prva modernizacija podrazumeva razvoj. Era ogromnog privrednog rasta podstaknut izvozom i jeftinom radnom snagom je završena. Privredni rast bi ubuduće mogao da se kreće oko sedam odsto, oslanjajući se na potrošnju na domaćem tržištu a ne na tržište prezaduženih razvijenih zemalja.
Proizvodnja mora da prati trend rasta plata koji od 2008. iznosi 20 odsto na godišnjem nivou, dok je politika državne kontrole ekonomije u potpunom neskladu sa ekonomskim razvojem koji zahteva prilagođavanje zahtevima tržištima i inovativnim tehnologijama, kao i poštovanje propisa o zaštiti životne okoline.
Druga modernizacija podrazumeva transformaciju živog, raznovrsnog i kompleksnog kineskog društva u kome se sve jasnije profiliše nova urbana, obrazovana srednja klasa otvorena ka svetu, sve manje spremna da toleriše autokratiju i korupciju, što bi moglo da dovede do nove konfrontacije između naroda i vlasti, koja pribegava represivnim merama i kontroli društvenih mreža.
Treća modernizacija koja se nameće je političke prirode jer 63 odsto Kineza pokazuje naklonost ka zapadnom vidu demokratije dok konkurentost i otvaranje kao nezaobilazni pratioci razvoja otvaraju put političkoj transformaciji i pluralizmu.
Četvrta modernizacija podrazumeva odnos Kine sa svetom, koja kao nosilac globalnog razvoja neće ubuduće moći da odbija preuzimanje uloge jednog od svetskih lidera, a samim tim i odgovornosti za stabilnost svetskog sistema, koja zahteva prevazilaženje uskogrude odbrane nacionalnih interesa, zaključuje francuski Mond.