LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
KG: Ulagali u stan koji nisu dobili
Izvor: B92
Kragujevac -- U Kragujevcu postoji inicijativa za izmenu Zakona o stanovanju, kako bi građani koji su često i po nekoliko decenija ulagali u stambeni fond, bili obeštećeni.
Iako bi izmene Zakona o stanovanju bile rešenje, ne zna se kada će ovaj problem doći na dnevni red Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Tokom trideset godina zaposleni građani bivše Jugoslavije izdvajali su deo plate za izgradnju stanova. Mnogi od njih stanove nikada nisu dobili.
Kragujevčanin Milovan Ristić radni vek proveo je u „Zastavinoj“ fabrici oružja, od koje je krajem pedesetih godina prošlog veka dobio i stan.
Ristić, koji je tri godine bio i predsednik stambene komisije u toj fabrici, kaže da je država u to vreme brinula o radnicima, ali i da se oni nisu bunili što im se od plate odvaja izvestan procenat za stambeni fond.
"Pravila se rang liste, uz potrebna dokumenta, broj članova porodice, radno mesto i tu nije moglo da bude malverzacija, da neko prođe, a da nije imao pravo. Bila je disciplina“, kaže Ristić.
Po sili zakona, od 1961. do 1991. godine svim zaposlenim građanima tadašnje Jugoslavije odbijan je iznos od 1,3 odsto od bruto plate, a ta sredstva slivala su se u stambeni fond.
Kragujevčanin Miloš Janković, bivši radnik „Zastave automobili", pokrenuo je inicijativu za izmenu Zakona o stanovanju, kojom bi građani, koji su i po nekoliko decenija ulagali u stambeni fond, a nikada nisu dobili stan, bili obeštećeni.
"To je svedeno u četiri kategorije. Prva bi bila totalno obeštećenje putem stana ili u novčanom iznosu, drugi predlog bi bio da građani koji vrše individualnu izgradnju dobiju povoljne kredite ili da građani koji već poseduju nelegalne objekte omoguće kompenzaciju za legalizaciju tih objekata. Treći predlog je dodela akcija od strane države, i četvrti da država prizna ovo kao javni dug, da oročimo na određeni period, s tim da pravo nasledstva, odnosno rukovanja tim obeštećenjem imaju naslednici“, kaže Janković.
Tokom šest godina, Janković je prikupio preko 14.000 potpisa zaposlenih u društvenim i državnim preduzećima i javnim institucijama u Kragujevcu, Lapovu, Batočini i Aranđelovcu. Kako u ovoj inicijativi nije imao podršku nijedne organizacije, ovaj Kragujevčanin je kucao na mnoga vrata, da bi na kraju bio upućen na Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Od ovog ministarstva dobio je krajem prošle godine odgovor da će njegove primedbe biti uzete u obzir prilikom razmatranja izmena Zakona o stanovanju.
U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja, međutim, nismo uspeli da saznamo kada bi izmene Zakona o stanovanju mogle da se nađu na dnevnom redu. Kako nam je rečeno u Službi za odnose sa javnošću, pomoćnik ministra Nebojša Janjić koji je zadužen za tu oblast zauzet je i nema vremena da o ovoj temi razgovara sa novinarima.
Inicijativu za obeštećenje građana koji su ulagali u stambeni fond pokrenuli su svojevremeno i Liberali Srbije, ali je to do danas ostalo samo mrtvo slovo na papiru.
Izvor: B92
Kragujevac -- U Kragujevcu postoji inicijativa za izmenu Zakona o stanovanju, kako bi građani koji su često i po nekoliko decenija ulagali u stambeni fond, bili obeštećeni.
Iako bi izmene Zakona o stanovanju bile rešenje, ne zna se kada će ovaj problem doći na dnevni red Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Tokom trideset godina zaposleni građani bivše Jugoslavije izdvajali su deo plate za izgradnju stanova. Mnogi od njih stanove nikada nisu dobili.
Kragujevčanin Milovan Ristić radni vek proveo je u „Zastavinoj“ fabrici oružja, od koje je krajem pedesetih godina prošlog veka dobio i stan.
Ristić, koji je tri godine bio i predsednik stambene komisije u toj fabrici, kaže da je država u to vreme brinula o radnicima, ali i da se oni nisu bunili što im se od plate odvaja izvestan procenat za stambeni fond.
"Pravila se rang liste, uz potrebna dokumenta, broj članova porodice, radno mesto i tu nije moglo da bude malverzacija, da neko prođe, a da nije imao pravo. Bila je disciplina“, kaže Ristić.
Po sili zakona, od 1961. do 1991. godine svim zaposlenim građanima tadašnje Jugoslavije odbijan je iznos od 1,3 odsto od bruto plate, a ta sredstva slivala su se u stambeni fond.
Kragujevčanin Miloš Janković, bivši radnik „Zastave automobili", pokrenuo je inicijativu za izmenu Zakona o stanovanju, kojom bi građani, koji su i po nekoliko decenija ulagali u stambeni fond, a nikada nisu dobili stan, bili obeštećeni.
"To je svedeno u četiri kategorije. Prva bi bila totalno obeštećenje putem stana ili u novčanom iznosu, drugi predlog bi bio da građani koji vrše individualnu izgradnju dobiju povoljne kredite ili da građani koji već poseduju nelegalne objekte omoguće kompenzaciju za legalizaciju tih objekata. Treći predlog je dodela akcija od strane države, i četvrti da država prizna ovo kao javni dug, da oročimo na određeni period, s tim da pravo nasledstva, odnosno rukovanja tim obeštećenjem imaju naslednici“, kaže Janković.
Tokom šest godina, Janković je prikupio preko 14.000 potpisa zaposlenih u društvenim i državnim preduzećima i javnim institucijama u Kragujevcu, Lapovu, Batočini i Aranđelovcu. Kako u ovoj inicijativi nije imao podršku nijedne organizacije, ovaj Kragujevčanin je kucao na mnoga vrata, da bi na kraju bio upućen na Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Od ovog ministarstva dobio je krajem prošle godine odgovor da će njegove primedbe biti uzete u obzir prilikom razmatranja izmena Zakona o stanovanju.
U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja, međutim, nismo uspeli da saznamo kada bi izmene Zakona o stanovanju mogle da se nađu na dnevnom redu. Kako nam je rečeno u Službi za odnose sa javnošću, pomoćnik ministra Nebojša Janjić koji je zadužen za tu oblast zauzet je i nema vremena da o ovoj temi razgovara sa novinarima.
Inicijativu za obeštećenje građana koji su ulagali u stambeni fond pokrenuli su svojevremeno i Liberali Srbije, ali je to do danas ostalo samo mrtvo slovo na papiru.