- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
08. 10. 2010 PRESS
Četiri decenije iznenađenja
Kada je 1970. Kenzo Takada došao u Evropu, imao je jasnu viziju onoga što želi - da sjedini japansku tradiciju s evropskom modom. Da je u tome uspeo, svedoči i činjenica da je reč o jednom od današnjih najmoćnijih brendova
Pre tačno 40 godina japanski dizajner Kenzo Takada predstavio je svetu svoju jedinstvenu estetiku na razmeđi Istoka i Zapada i na taj način upisao svoje ime u modnu istoriju. Ipak, to nije bilo lako postići - „Kenzo" je bio prvi azijski brend koji je u Parizu predstavio kolekciju! A kako znamo da je francuska prestonica bila i ostala modni epicentar, ovaj podatak je i te kako značajan.
Kenzovo preseljenje u Evropu bio je pioniorski poduhvat kojim je uspeo da na nov način poveže svoje japansko poreklo s evropskim stilom i tako postane „najzapadnjačkiji azijski dizajner".
I dok su drugi japanski dizajneri koji su došli u Evropu posle njega, poput Jodžija Jamamota, bili dosta tradicionalniji, Kenzo je bio inovativan utoliko što je njegova moda pokazala zapadnu kulturu iz japanske vizure. A 60-ih, kada je svet visoke mode bio institucionalizovan, nepristupačan i zatvoren u bogatim salonima u kojima su se održavale revije za bogate klijentkinje, ovakav proboj autsajdera nije bio lak.
Mašta, boje, cveće
Svoju kompaniju Kenzo je 1993. prodao LVMH-u Bernara Arnoa, u čijem je vlasništvu i danas, a šest godina kasnije otišao je u penziju i na mesto kreativnog direktora postavio Parižanina Žila Rosijea, koji je uspeo da poljulja teško stečenu reputaciju brenda.
Konačno, 2003. ovu poziciju zauzeo je italijanski dizajner Antonio Maras i vratio „Kenzo" na sam modni vrh! Šta je uradio Maras? Shvatio je da je istorija kompanije presudna za budućnost brenda, pa je vratio revije nalik pozorišnim spektaklima, tematske kolekcije po kojima je bila poznata i ujedinio tradicionalnu estetiku s modernim duhom 21. veka. Bilo je tu puno posla, a da je on odrađen i više nego dobro, svedoči i veliki 40. rođendan ovog brenda, koji se slavi upravo ovog meseca.
Slavlje je počelo još u maju i junu, kada je brend lansirao limited edišn torbe, pamučne majice i šalove za koje su koristili print iz „Kenzove" arhive i 80-ih godina prošlog veka. Pravu histeriju su izazvali šalovi od čiste svile u plavoj, crvenoj, krem i crnoj boji, na čijoj su ivici napisane ključne reči koje karakterišu „Kenzov" modni univerzum poslednjih decenija - „40 godina mašte, iznenađenja, kreativnosti, boja, poezije i cveća".
Omaž u Parizu
Sada, konačno, mogu i da se „pomirišu" „Kenzovih" 40 godina, jer je stiglo i slavljeničko izdanje eksplozivnog cvetnog mirisa! „Kenzo homme" i „kenzo femme" su dva limitirana izdanja parfema, a za dizajn i pačvork su zaslužni Kristin Nagel i Benoa Lapuz. Ženski parfem ima drvenasto-cvetnu notu, a srce mirisa čini božur, koji je oduvek bio jedan od najprepoznatljivijih „Kenzovih" cvetova, i frezija na bazi sandalovine i mošusa. „Kenzo" za muškarce je pikantni drvenasti miris na bazi muskatnog oraščića i vetivera, s pikantnim đumbirom i tragom korijandera.
Inače, na tekućoj Pariskoj nedelji mode, vrhunac „Kenzove" revije nije bila sama kolekcija Antonija Marasa za proleće/leto 2011, već Marasov omaž istoriji „Kenza". Veoma simbolično, Maras je odabrao detalje iz „Kenzove" dizajnerske arhive, „propustio" ih kroz svoju umetničku vizuru, prekomponovao ih i dobio spektakularne kostime. Raznolike etnoinspiracije i kolorističke priče, modeli kao lutke iz celog sveta okreću se na rotirajućoj platformi. Osim očitog i fascinantnog respekta prema nekadašnjem dizajneru, bila je to i najava onoga što Maras „čuva u radnji" za budućnost „Kenza".
Četiri decenije iznenađenja
Kada je 1970. Kenzo Takada došao u Evropu, imao je jasnu viziju onoga što želi - da sjedini japansku tradiciju s evropskom modom. Da je u tome uspeo, svedoči i činjenica da je reč o jednom od današnjih najmoćnijih brendova
Pre tačno 40 godina japanski dizajner Kenzo Takada predstavio je svetu svoju jedinstvenu estetiku na razmeđi Istoka i Zapada i na taj način upisao svoje ime u modnu istoriju. Ipak, to nije bilo lako postići - „Kenzo" je bio prvi azijski brend koji je u Parizu predstavio kolekciju! A kako znamo da je francuska prestonica bila i ostala modni epicentar, ovaj podatak je i te kako značajan.
Kenzovo preseljenje u Evropu bio je pioniorski poduhvat kojim je uspeo da na nov način poveže svoje japansko poreklo s evropskim stilom i tako postane „najzapadnjačkiji azijski dizajner".
I dok su drugi japanski dizajneri koji su došli u Evropu posle njega, poput Jodžija Jamamota, bili dosta tradicionalniji, Kenzo je bio inovativan utoliko što je njegova moda pokazala zapadnu kulturu iz japanske vizure. A 60-ih, kada je svet visoke mode bio institucionalizovan, nepristupačan i zatvoren u bogatim salonima u kojima su se održavale revije za bogate klijentkinje, ovakav proboj autsajdera nije bio lak.
Mašta, boje, cveće
Svoju kompaniju Kenzo je 1993. prodao LVMH-u Bernara Arnoa, u čijem je vlasništvu i danas, a šest godina kasnije otišao je u penziju i na mesto kreativnog direktora postavio Parižanina Žila Rosijea, koji je uspeo da poljulja teško stečenu reputaciju brenda.
Konačno, 2003. ovu poziciju zauzeo je italijanski dizajner Antonio Maras i vratio „Kenzo" na sam modni vrh! Šta je uradio Maras? Shvatio je da je istorija kompanije presudna za budućnost brenda, pa je vratio revije nalik pozorišnim spektaklima, tematske kolekcije po kojima je bila poznata i ujedinio tradicionalnu estetiku s modernim duhom 21. veka. Bilo je tu puno posla, a da je on odrađen i više nego dobro, svedoči i veliki 40. rođendan ovog brenda, koji se slavi upravo ovog meseca.
Slavlje je počelo još u maju i junu, kada je brend lansirao limited edišn torbe, pamučne majice i šalove za koje su koristili print iz „Kenzove" arhive i 80-ih godina prošlog veka. Pravu histeriju su izazvali šalovi od čiste svile u plavoj, crvenoj, krem i crnoj boji, na čijoj su ivici napisane ključne reči koje karakterišu „Kenzov" modni univerzum poslednjih decenija - „40 godina mašte, iznenađenja, kreativnosti, boja, poezije i cveća".
Omaž u Parizu
Sada, konačno, mogu i da se „pomirišu" „Kenzovih" 40 godina, jer je stiglo i slavljeničko izdanje eksplozivnog cvetnog mirisa! „Kenzo homme" i „kenzo femme" su dva limitirana izdanja parfema, a za dizajn i pačvork su zaslužni Kristin Nagel i Benoa Lapuz. Ženski parfem ima drvenasto-cvetnu notu, a srce mirisa čini božur, koji je oduvek bio jedan od najprepoznatljivijih „Kenzovih" cvetova, i frezija na bazi sandalovine i mošusa. „Kenzo" za muškarce je pikantni drvenasti miris na bazi muskatnog oraščića i vetivera, s pikantnim đumbirom i tragom korijandera.
Inače, na tekućoj Pariskoj nedelji mode, vrhunac „Kenzove" revije nije bila sama kolekcija Antonija Marasa za proleće/leto 2011, već Marasov omaž istoriji „Kenza". Veoma simbolično, Maras je odabrao detalje iz „Kenzove" dizajnerske arhive, „propustio" ih kroz svoju umetničku vizuru, prekomponovao ih i dobio spektakularne kostime. Raznolike etnoinspiracije i kolorističke priče, modeli kao lutke iz celog sveta okreću se na rotirajućoj platformi. Osim očitog i fascinantnog respekta prema nekadašnjem dizajneru, bila je to i najava onoga što Maras „čuva u radnji" za budućnost „Kenza".