Član
- Učlanjen(a)
- 07.12.2009
- Poruka
- 1.053
izvor:e-novine
Fidel Kastro je priznao da je naposletku odgovoran zbog progona homoseksualaca na Kubi nakon revolucije iz 1959. godine.
Bivši kubanski predsednik je izjavio u intervjuu za meksički dnevnik La Jornada da su na komunističkom ostrvu postojali momenti velike nepravde prema gej zajednici.
„Ako je neko odgovoran, to sam ja“ – izjavio je on. Tokom šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka mnogi homoseksualci su otpuštani sa posla, zatvarani ili slati u „kampove za prvaspitavanje“. Kastro je rekao da je homoseksualnost tih godina tradicionalno diskriminisana na Kubi, kao što je to bio slučaj sa tamnoputim stanovnicima i ženama. Uprkos tome, on priznaje da nije obraćao dovoljno pažnje na stvari koje su se dešavale gej pripadnicima.
„U to vreme smo bili sistematski sabotirani, oružano smo napadani, imali smo previše problema“ – rekao je komunistički lider koji je nedavno ušao u 84. godinu života. „Biti na korak ispred CIA, koja je plaćala previše izdajnika, nije bilo lako.“
Homoseksualnost je na Kubi dekriminalizovana tek 1979. godine a nedavno je pokrenuta kampanja da se legalizuju istopolni brakovi. Položaj gej pripadnika na Kubi se umnogome popravio zahvaljujući radu centra Fidelove ćerke, Marijele Kastro. Nedavno je Vlada u Havani pristala da operacije promene pola budu uključene u nacionalni zdravstveni sistem, zahvaljujući tom centru. Na debatama i radionicama raspravljano je o mogućnosti da gej i lezbijski parovi usvajaju decu, kao i o legalizaciji njihovih brakova. Međutim, predrasude protiv homoseksualaca i dalje ostaju duboko ukorenjene u kubanskom društvu, iako se stav vlade znatno promenio, od puritanizma šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka.
U intervjuu za list La Jornada, Kastro je govorio i o ekonomskim sankcijama protiv Kube, koje su uvele Sjedinjene Države 1961. godine. On je izjavio da je američki embargo tada bio štetan po ostrvo koliko i danas: „Najveći problem su uvek bili lekovi i hrana, što je i danas slučaj“ – rekao je on.
Govoreći o svojoj bolesti koja ga je primorala da odstupi sa mesta predsednika, Kastro je rekao da se u tim trenucima nalazio na „vratima smrti“. On se razboleo 2006. a vlast je predao svom bratu Raulu 2008. godine, potom je na njemu izvršeno nekoliko operacija zbog crevnih bolesti.
„Pitao sam sebe nekoliko puta da li će me doktori pustiti da živim pod ovim uslovima ili će mi dozvoliti da umrem“ – rekao je on a prenosi La Jornada.
Fidel Kastro je predvodio gotovo 50 godina režim na Kubi nakon što je u oružanoj revoluciji zbačen sa vlasti Fulgensio Batista. Komunisti su i dalje na vlasti na osiromašenom ostrvu a Fidel Kastro je ostao šef Komunističke partije, iako je njegov brat predsednik zemlje.
Fidel Kastro je priznao da je naposletku odgovoran zbog progona homoseksualaca na Kubi nakon revolucije iz 1959. godine.
Bivši kubanski predsednik je izjavio u intervjuu za meksički dnevnik La Jornada da su na komunističkom ostrvu postojali momenti velike nepravde prema gej zajednici.
„Ako je neko odgovoran, to sam ja“ – izjavio je on. Tokom šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka mnogi homoseksualci su otpuštani sa posla, zatvarani ili slati u „kampove za prvaspitavanje“. Kastro je rekao da je homoseksualnost tih godina tradicionalno diskriminisana na Kubi, kao što je to bio slučaj sa tamnoputim stanovnicima i ženama. Uprkos tome, on priznaje da nije obraćao dovoljno pažnje na stvari koje su se dešavale gej pripadnicima.
„U to vreme smo bili sistematski sabotirani, oružano smo napadani, imali smo previše problema“ – rekao je komunistički lider koji je nedavno ušao u 84. godinu života. „Biti na korak ispred CIA, koja je plaćala previše izdajnika, nije bilo lako.“
Homoseksualnost je na Kubi dekriminalizovana tek 1979. godine a nedavno je pokrenuta kampanja da se legalizuju istopolni brakovi. Položaj gej pripadnika na Kubi se umnogome popravio zahvaljujući radu centra Fidelove ćerke, Marijele Kastro. Nedavno je Vlada u Havani pristala da operacije promene pola budu uključene u nacionalni zdravstveni sistem, zahvaljujući tom centru. Na debatama i radionicama raspravljano je o mogućnosti da gej i lezbijski parovi usvajaju decu, kao i o legalizaciji njihovih brakova. Međutim, predrasude protiv homoseksualaca i dalje ostaju duboko ukorenjene u kubanskom društvu, iako se stav vlade znatno promenio, od puritanizma šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka.
U intervjuu za list La Jornada, Kastro je govorio i o ekonomskim sankcijama protiv Kube, koje su uvele Sjedinjene Države 1961. godine. On je izjavio da je američki embargo tada bio štetan po ostrvo koliko i danas: „Najveći problem su uvek bili lekovi i hrana, što je i danas slučaj“ – rekao je on.
Govoreći o svojoj bolesti koja ga je primorala da odstupi sa mesta predsednika, Kastro je rekao da se u tim trenucima nalazio na „vratima smrti“. On se razboleo 2006. a vlast je predao svom bratu Raulu 2008. godine, potom je na njemu izvršeno nekoliko operacija zbog crevnih bolesti.
„Pitao sam sebe nekoliko puta da li će me doktori pustiti da živim pod ovim uslovima ili će mi dozvoliti da umrem“ – rekao je on a prenosi La Jornada.
Fidel Kastro je predvodio gotovo 50 godina režim na Kubi nakon što je u oružanoj revoluciji zbačen sa vlasti Fulgensio Batista. Komunisti su i dalje na vlasti na osiromašenom ostrvu a Fidel Kastro je ostao šef Komunističke partije, iako je njegov brat predsednik zemlje.