UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 24.03.2015
- Poruka
- 5.465
Karlo Bulic
Karlo Bulić (Trst, Austrougarska, 12. maj 1910 — Beograd, Jugoslavija, 19. oktobar 1986.), hrvatski i srpski glumac (76 godina), zapamćen po nezaboravnoj i maestralnoj ulozi Dotura Luiđija u TV-seriji „Naše malo misto“.
Karlo Bulić, rođen je 12. maja 1910. godine u Trstu, i bio je četvrti sin uglednog trgovca vina, rodom iz Dalmacije. Prvi svetski rat, kao i smrt oca 1918. godine kada je brod sa kojim je odlazio u Dalmaciju bio potopljen, zauvek su ga odvratili da postane pomorac.
Za sebe je jednom rekao da je hteo da bude i pomorac, možda slikar, pilot ili doktor, a da nije ni razmišljao da bude glumac: „Ali, moj život je bio veoma buran, a priroda ni slučajno avanturistička. Ja sam zapravo strašljiv čovik. Ne volim ulaziti u avanture, u nepoznanice. A ipak, život me je uvik gura i gura, baš u takve situacije...“
U „glumačke vode“ ulazi, sredinom tridesetih, kada se pridružuje putujućoj glumačkoj skupini „Talija“, a zatim, izbijanjem Drugog svetskog rata, u rat odlazi kao rezervista Kraljevske vojske,[traži se izvor] a potom se pridružuje partizanima.[traži se izvor]
Prvi posleratni angažman mu je u HNK u Splitu, pa u Zagreb, a odatle 1947. godine stiže u Beograd u tek osnovano Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP). Prva uloga u JDP-u bila je na dan otvaranja pozorišta u Cankarevom „Kralju Betajnove“ u režiji Bojana Stupice 1948. godine. Otada je glumio svuda, ali je JDP ostalo njegovo matično pozorište sve do odlaska u penziju 1971. godine.
I pored mnogobrojnih uloga u pozorištu kao i na filmu, najveću popularnost donela mu je uloga koja mu je obeležila celokupnu karijeru 1970. godine, uloga doktora Luiđija u seriji „Naše malo misto“ po scenariju Miljenka Smoje, a u režiji Danijela Marušića. U vreme prikazivanja serije praznile su se ulice jugoslovenskih gradova, a Karlo Bulić i njegova partnerka Asja Kisić - Bepina postali su megazvezde.
A on je o toj ulozi rekao:
„To je moje proljeće, to su one crvene trešnje zakačene na uho djetinjstva. Žao mi je što sam s Luiđijem ubio sebe. S novim se likovima trudim, pokušavam ubiti Luiđija kojeg bih se rado otarasio, smeta mi.“
Karlo Bulić se u svojoj karijeri istakao svojim ulogama u „Dundu Maroju“, „Ribarskim svađama“, „Kralju Liru“, „Ledi“, „Braći Karamazovima“, „Don Karlosu“, a osim glume, do 1962. godine je predavao masku i šminku studentima Pozorišne akademije u Beogradu. Umro je 19. oktobra 1986. godine u Beogradu.
wikipedia
Filmografija:
Slavica (1947)
Jezero (1950)
Crveni cvet (1950)
Bakonja fra Brne (1951)
Poslednji dan (1951)
Decak Mita (1951)
Nevjera (1953)
Lazni car (1955)
Hanka (1955)
Zle pare (1956)
Subotom uvece (1957)
Na kraju puta (1957)
Dundo Maroje (1959)
Dan cetrnaesti (1960)
Veliki poduhvat (1960)
Nebeski odred (1961)
Karolina Rijecka (1961)
Medaljon sa tri srca (1962)
Lito vilovito (1964)
Moloh (1964)
Nesto o cemu se moze govoriti (1964)
Provereno nema mina (1965)
Druga strana medalje (1965)
Soba 17 (1965)
Ono more (1965)
Ko puca otvorice mu se (1965)
San (1966)
Letovi koji se pamte (1966– )
Visocka hronika (1967– )
Deseti rodjaci (1967)
Stravinja (1968)
Na rubu pameti (1968)
Goli covjek (1968)
Tako je ako vam se tako cini (1968)
Slepi mis (1968)
Sile (1968)
I oprosti nam dugove nase (1969)
Berza rada (1969)
Ljubav i poneka psovka (1969)
Divlji andjeli (1969)
Tuberkuloza (1969)
Golubovici (1969)
Zagrebulje (1970)
Nase malo misto (1970– )
Samoubica (1972)
Ca smo na ovom svitu... (1973– )
Ca smo na ovon svitu... (1973– )
Covik i po (1974– )
Pavle Pavlovic (1975)
Kapelski kresovi (1974– )
Kapetan Mikula Mali (1976– )
Usijane glave (1977– )
Letaci velikog neba (1977)
Covik i arhitektura (1977)
Jedan dan (1977)
Okupacija u 26 slika (1978)
Istarska rapsodija (1978)
Pjesma od rastanka (1979)
Prizori iz obiteljskog zivota (1979– )
Dekreti (1980)
Jelenko (1981– )
Ustrijelite Kastora (1982)
Servantes iz Malog Mista (1982)
Nedeljni rucak (1982)
Kiklop (1982)
Kiklop (1983– )
Pejzazi u magli (1984)
Zadarski memento (1984)
Karlo Bulić (Trst, Austrougarska, 12. maj 1910 — Beograd, Jugoslavija, 19. oktobar 1986.), hrvatski i srpski glumac (76 godina), zapamćen po nezaboravnoj i maestralnoj ulozi Dotura Luiđija u TV-seriji „Naše malo misto“.
Karlo Bulić, rođen je 12. maja 1910. godine u Trstu, i bio je četvrti sin uglednog trgovca vina, rodom iz Dalmacije. Prvi svetski rat, kao i smrt oca 1918. godine kada je brod sa kojim je odlazio u Dalmaciju bio potopljen, zauvek su ga odvratili da postane pomorac.
Za sebe je jednom rekao da je hteo da bude i pomorac, možda slikar, pilot ili doktor, a da nije ni razmišljao da bude glumac: „Ali, moj život je bio veoma buran, a priroda ni slučajno avanturistička. Ja sam zapravo strašljiv čovik. Ne volim ulaziti u avanture, u nepoznanice. A ipak, život me je uvik gura i gura, baš u takve situacije...“
U „glumačke vode“ ulazi, sredinom tridesetih, kada se pridružuje putujućoj glumačkoj skupini „Talija“, a zatim, izbijanjem Drugog svetskog rata, u rat odlazi kao rezervista Kraljevske vojske,[traži se izvor] a potom se pridružuje partizanima.[traži se izvor]
Prvi posleratni angažman mu je u HNK u Splitu, pa u Zagreb, a odatle 1947. godine stiže u Beograd u tek osnovano Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP). Prva uloga u JDP-u bila je na dan otvaranja pozorišta u Cankarevom „Kralju Betajnove“ u režiji Bojana Stupice 1948. godine. Otada je glumio svuda, ali je JDP ostalo njegovo matično pozorište sve do odlaska u penziju 1971. godine.
I pored mnogobrojnih uloga u pozorištu kao i na filmu, najveću popularnost donela mu je uloga koja mu je obeležila celokupnu karijeru 1970. godine, uloga doktora Luiđija u seriji „Naše malo misto“ po scenariju Miljenka Smoje, a u režiji Danijela Marušića. U vreme prikazivanja serije praznile su se ulice jugoslovenskih gradova, a Karlo Bulić i njegova partnerka Asja Kisić - Bepina postali su megazvezde.
A on je o toj ulozi rekao:
„To je moje proljeće, to su one crvene trešnje zakačene na uho djetinjstva. Žao mi je što sam s Luiđijem ubio sebe. S novim se likovima trudim, pokušavam ubiti Luiđija kojeg bih se rado otarasio, smeta mi.“
Karlo Bulić se u svojoj karijeri istakao svojim ulogama u „Dundu Maroju“, „Ribarskim svađama“, „Kralju Liru“, „Ledi“, „Braći Karamazovima“, „Don Karlosu“, a osim glume, do 1962. godine je predavao masku i šminku studentima Pozorišne akademije u Beogradu. Umro je 19. oktobra 1986. godine u Beogradu.
wikipedia
Filmografija:
Slavica (1947)
Jezero (1950)
Crveni cvet (1950)
Bakonja fra Brne (1951)
Poslednji dan (1951)
Decak Mita (1951)
Nevjera (1953)
Lazni car (1955)
Hanka (1955)
Zle pare (1956)
Subotom uvece (1957)
Na kraju puta (1957)
Dundo Maroje (1959)
Dan cetrnaesti (1960)
Veliki poduhvat (1960)
Nebeski odred (1961)
Karolina Rijecka (1961)
Medaljon sa tri srca (1962)
Lito vilovito (1964)
Moloh (1964)
Nesto o cemu se moze govoriti (1964)
Provereno nema mina (1965)
Druga strana medalje (1965)
Soba 17 (1965)
Ono more (1965)
Ko puca otvorice mu se (1965)
San (1966)
Letovi koji se pamte (1966– )
Visocka hronika (1967– )
Deseti rodjaci (1967)
Stravinja (1968)
Na rubu pameti (1968)
Goli covjek (1968)
Tako je ako vam se tako cini (1968)
Slepi mis (1968)
Sile (1968)
I oprosti nam dugove nase (1969)
Berza rada (1969)
Ljubav i poneka psovka (1969)
Divlji andjeli (1969)
Tuberkuloza (1969)
Golubovici (1969)
Zagrebulje (1970)
Nase malo misto (1970– )
Samoubica (1972)
Ca smo na ovom svitu... (1973– )
Ca smo na ovon svitu... (1973– )
Covik i po (1974– )
Pavle Pavlovic (1975)
Kapelski kresovi (1974– )
Kapetan Mikula Mali (1976– )
Usijane glave (1977– )
Letaci velikog neba (1977)
Covik i arhitektura (1977)
Jedan dan (1977)
Okupacija u 26 slika (1978)
Istarska rapsodija (1978)
Pjesma od rastanka (1979)
Prizori iz obiteljskog zivota (1979– )
Dekreti (1980)
Jelenko (1981– )
Ustrijelite Kastora (1982)
Servantes iz Malog Mista (1982)
Nedeljni rucak (1982)
Kiklop (1982)
Kiklop (1983– )
Pejzazi u magli (1984)
Zadarski memento (1984)