Postoji velika razlika u tome da li psiha individue funkcioniše pretežno svesno ili nesvesno. Po njemu, radi se samo o većoj ili manjoj svesnosti jer je totalna svest empirijski nemoguća. Ekstremno nesvesno stanje psihe karakteriše prevlast prisilnih, instinktivnih procesa, što rezultira odsustvom inhibicija svih zbivanja. Ekstremno stanje svesnosti karakteriše povišena budnost, prevlast volje, namerni racionalni tok zbivanja i skoro potpuno odsustvo instinktivnih determinacija. Osobe sa dominantnim ekstremnim stanjem svesnosti karakteriše nedostatak prirodnosti i spontanosti u ponašanju, a kod onih kod kojih dominira nesvesno stanje psihe upadljivo je nisko intelektualno postignuće, ali i niski moralni standardi. Nesvesno je za Junga sedište nagona, libida (koji on drugačije shvata od Frojda) ali i mesto odakle izvire stvaralačka moć. Nesvesno je moralno, estetski i intelektualno indiferentne prirode i može postati stvarno opasno samo kada je čovekov svesni stav prema njemu beznadežno pogrešan.
.
Prema Jungu svest je čovek razvio tokom evolucije (ako zanemarimo onaj oblik svesti koje je posedovao kao životinja) , evo citata : " Čovek je razvio svest sporo i tegobno , i trebalo mu je nezamislivo mnogo vremena sa dospe u civilizovano stanje. A ovaj razvoj niukom slučaju nije završen jer su velika područja ljudskog uma još uvek zaogrnuta mrakom . " ( K.G.Jung, Čovek i njegovi simboli, Narodna knjiga-Alfa, Beograd 1996)
Evo kako Maren Stajn u svojoj knjizi " Jungova mapa duše " citira i tumači Junga :
""ovako u "Aionu" Jung definiše ego i svest ; "Ego tvori, kako stvari stoje , centar polja svesti ; i utoliko u sebi sadrži empirijsku ličnost , ego je subjekt svih ličnih dela". Ono što Jung naziva empirijskom ličnošću zapravo je ličnost kako je mi doživljavamo i vidimo iz prve ruke. Jung nastavlja komentarišući funkciju ega unutar psihe:"Odnos psihičkog sadržaja i ega čini kriterijum njegove svesti , jer nikakav sadržaj ne može biti svestan ukoliko se ne predstavi subjektu " Ego je subjekt kome se predstavljaju psihički sadržaji. Vezanost s egom je neophodan uslov da bi bilo šta bilo svesno. Ego je neka vrsta ogledala u kome se psiha ogleda i postaje svesna.""
Znači svest je polje a u jednoj drugoj knjizi Jung govori koliko je to polje " ... ovo svesno polje izgleda da zauzima veoma mali deo čovekove psihe. . . " (K.G.Jung, Lavirint u čoveku,Ars Libri- Neven, Beograd 2004)
Biću slobodan pa ću dati slikovitu predstavu svesti po Jungu onako kako je ja zamišljam a koja je daleko od savršene i zato je treba shvatiti samo kao okvirni sliku nečega što je mnogo komplikovanije .
Zamislimo neku mračnu prostoriju recimo veće skladište i neka ta prostorija bude celokupna čovekova psiha ; sad zamislimo sijalicu u skladištu koja baca vlastitu svetlost do određene udaljenosti - sijalica je ego a polje (prostor) do koje dopire svetlost je svest , ostali mračni deo prostorije je nesvesni deo psihe. Stvari - roba u skladištu koja se nalaze na krajevima tog svetlosnog polja kako idemo ka mraku polako gubi vidljivost, jedva se nazire i na kraju je prekriva mrak , isto tako granica između svesnog i nesvesnog nije baš nagla već je na rubovima svesti postepena. Pošto je skladište dinamično, radnici prevoze robu iz jednog dela u drugi , iz mraka u svetlosno polje i obrnuto . Takođe i psihički događaji koji su u svesnom polju mogu biti potisnuti u nesvesni deo ličnosti i obrnuto, nesvesni događaji mogu izroniti iz mraka nesvesnog i postati vidljivi.
Ova slikovita predstava ima dosta nedostataka jer ne objašnjava mnogo toga , pre svega ego i individualna svest su okrenuti i prema spoljašnjoj sredini ne samo prema vlastitoj psihi , zatim opseg ega zalazi i u nesvesno polje a postoje i ego mehanizmi koje je još Frojd ustanovio a koji su nesvesni. Onda, ova predstava ne objašnjava nivoe, komplekse i psihičke figure koje se nalaze u nesvesnom. Takođe ona ne objašnjava autonomiju kompleksa i nesvesnog, na koji način nesvesno utiče na ponašanje ličnosti.
A kada sam u predhodnom postu pisao o značaju koji je Jung pridavao nesvesnom najviše sam mislio na stepen autonomije nesvesnog . Tu autonomiju je još Frojd zapazio govoreći o mehanizmima podsvesnog , međutim Jung odlazi dalje, on govori o vlastitoj percepciji nesvesnog i u tom smislu nekoj vrsti podvojenosti ličnosti, pa citat : "Svi mi vidimo, čujemo, mirišemo , kušamo mnoge stvari a da ih u tom trednutku ne primećujemo , bilo zato što nam je pažnja odlutala ili zato što je čulni nadražaj suviše slab da bi ostavio svesni utisak. Međutim i takvo podpražno čulo opažanja igra značajnu ulogu u našem životu. Iako mi to ne shvatamo one utiču na naša reagovanja na događaje i na ljude.( K.G.Jung, Čovek i njegovi simboli, Narodna knjiga-Alfa, Beograd 1996)
Možda najbolji dokaz za istinitost ovakve Jungove tvrdnje predstavljaju takozvane subliminalne poruke o čemu sam pisao u prošlom postu.
On razlikuje individualno i kolektivno nesvesno. Individualno nesvesno sastoji se od sadržaja koji su postali nesvesni zbog toga što su izgubili svoj intenzitet i stoga dospeli u zaborav, od potisnutih sadržaja i od subliminalnih sadržaja, odnosno onih koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu dospeli do svesti, a ipak su prodrli u psihu. Kolektivno nesvesno formiraju instinkti i arhetipovi Jedinu vrstu projekcije kolektivnog nesvesnog predstavljaju shizofrenija i mitologija. Kolektivno nesvesno sadrži preinfantilno vreme, tj. ostatke života predaka. Po njemu, kolektivno nesvesno je "moćna duhovna nasledna supstanca razvoja čovečanstva, ponovo rođena u svakoj individualnoj moždanoj strukturi".
.
Da dodam , u okviru individualnog nesvesnog po Jungu postoji kulturološki sloj nesvesnog, on je posledica odrastanja u različitim društvima ili generacijama, jer pripadnici istog društva ili generacije nose zajednička iskustva i traume koje se mogu pretvoriti u komplekse . Na primer generacija koja je odrasla u periodu krize i nestašice, štedljivija je i poseduje veći strah od budućnosti nego potonje generacije. Ovaj sloj je individualni jer se stiče (nije urođen) i ne treba ga mešati sa kolektivnim nesvesnim.
Na kraju , moram da se izvinim što za zadnju tvrdnju ( u vezi kulturološkog sloja ) nisam tražio pogodan citat , bilo mi je mrsko pa mi morate verovati da sam to nekada negde pročitao.
