LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kamata - kamen spoticanja
Pošto novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga nije usvojen, mnogi klijenti banaka mogu, izgleda, samo da žale što su upali u zamku verujući u povoljne pozajmice.
Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga trebalo je da bude usvojen u januaru, po hitnom postupku. Ministri, međutim, još uvek nisu dali mišljenja i Zakon nije stigao do Vlade.
Prema nacrtu koji je sastavila Narodna banka Srbije, građani i privreda bi imali veća prava, a banke više obaveza i manje slobode da menjaju uslove i reklamiranje kredita. U međuvremenu mnogi mogu, izgleda, samo da žale što su upali u zamku verujući u povoljne pozajmice.
Pre tri ili četiri godine, banke su se takmičile koja će ponuditi što povoljnije kredite u švajcarskim francima. I pored upozorenja da su to rizične pozajmice, mnogi su ih uzeli.
Samo posle nekoliko meseci, pojedine banke su drastično povećale kamatu, tačnije svoju maržu. Potom je švajcarska valuta ojačala i prema evru i prema dinaru. Posle dve godine otplate mnogi duguju više nego kada su uzeli kredit.
"Rata mi je bila u junu 2008. godine, 45.000, sada je to 83.000 dinara. Problematično je što sam ostao bez posla i na birou rada sam. Na neki način želeo sam s bankom da sklopim ugovor oko prolongiranja otplate kredita dok ne dobijem posao", rekao je Milorad Toković.
Miroslav Aničić kaže da kada bi sada prevremeno morao da vrati kredit, trebalo bi da vrati više para nego što je uzeo, a najveći problem je jednostrana odluka banke da poveća kamatnu stopu.
"Trenutno su u drugim bankama uslovi kao u vreme potpisivanja ili su smanjeni. Mi ne tražimo da se smanje nego da budu isti kao u vreme potpisivanja", kaže Aničić.
Organizovano nezadovoljstvo
Milorad i Miroslav su već dve godine članovi grupe 60 nezadovoljnih korisnika stambenih kredita "Pireus banke". Na prigovore da je kamata promenjena bez objašnjenja i neopravdano, banka im je odgovorila što da su u ugovorima koje su potpisali pristali da se kamata menja u skladu sa poslovnom politikom banke.
Miroslava Nešić-Bikić iz "Pireus banke" kaže da u svakom ugovoru transparentno stoji da je kamatna stopa varijabilna i da se formira na osnovu troškova izvora finansiranja koje snosi banka iz tržišnih uslova poslovanja, sa čime je klijent saglasan i što svojim potpisom prihvata.
Poslednja šansa za dogovor između "Pireus banke" i nezadovoljnih klijenata jesu razgovori u kojima će narednog meseca posredovati Narodna banka Srbije.
Prošle godine ona je dobila gotovo hiljadu prigovora na rad banaka, što je 10 odsto više nego 2009. godine.
Ove godine prigovora bi moglo biti manje ukoliko se uskoro usvoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je predviđeno da se kamata ne može menjati u skladu sa poslovnom politikom ili aktima banke, već moraju biti navedeni parametri od kojih ona zavisi.
RTS
Pošto novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga nije usvojen, mnogi klijenti banaka mogu, izgleda, samo da žale što su upali u zamku verujući u povoljne pozajmice.
Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga trebalo je da bude usvojen u januaru, po hitnom postupku. Ministri, međutim, još uvek nisu dali mišljenja i Zakon nije stigao do Vlade.
Prema nacrtu koji je sastavila Narodna banka Srbije, građani i privreda bi imali veća prava, a banke više obaveza i manje slobode da menjaju uslove i reklamiranje kredita. U međuvremenu mnogi mogu, izgleda, samo da žale što su upali u zamku verujući u povoljne pozajmice.
Pre tri ili četiri godine, banke su se takmičile koja će ponuditi što povoljnije kredite u švajcarskim francima. I pored upozorenja da su to rizične pozajmice, mnogi su ih uzeli.
Samo posle nekoliko meseci, pojedine banke su drastično povećale kamatu, tačnije svoju maržu. Potom je švajcarska valuta ojačala i prema evru i prema dinaru. Posle dve godine otplate mnogi duguju više nego kada su uzeli kredit.
"Rata mi je bila u junu 2008. godine, 45.000, sada je to 83.000 dinara. Problematično je što sam ostao bez posla i na birou rada sam. Na neki način želeo sam s bankom da sklopim ugovor oko prolongiranja otplate kredita dok ne dobijem posao", rekao je Milorad Toković.
Miroslav Aničić kaže da kada bi sada prevremeno morao da vrati kredit, trebalo bi da vrati više para nego što je uzeo, a najveći problem je jednostrana odluka banke da poveća kamatnu stopu.
"Trenutno su u drugim bankama uslovi kao u vreme potpisivanja ili su smanjeni. Mi ne tražimo da se smanje nego da budu isti kao u vreme potpisivanja", kaže Aničić.
Organizovano nezadovoljstvo
Milorad i Miroslav su već dve godine članovi grupe 60 nezadovoljnih korisnika stambenih kredita "Pireus banke". Na prigovore da je kamata promenjena bez objašnjenja i neopravdano, banka im je odgovorila što da su u ugovorima koje su potpisali pristali da se kamata menja u skladu sa poslovnom politikom banke.
Miroslava Nešić-Bikić iz "Pireus banke" kaže da u svakom ugovoru transparentno stoji da je kamatna stopa varijabilna i da se formira na osnovu troškova izvora finansiranja koje snosi banka iz tržišnih uslova poslovanja, sa čime je klijent saglasan i što svojim potpisom prihvata.
Poslednja šansa za dogovor između "Pireus banke" i nezadovoljnih klijenata jesu razgovori u kojima će narednog meseca posredovati Narodna banka Srbije.
Prošle godine ona je dobila gotovo hiljadu prigovora na rad banaka, što je 10 odsto više nego 2009. godine.
Ove godine prigovora bi moglo biti manje ukoliko se uskoro usvoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je predviđeno da se kamata ne može menjati u skladu sa poslovnom politikom ili aktima banke, već moraju biti navedeni parametri od kojih ona zavisi.
RTS