Kalemljenje i važne bolesti lubenice

[Nostradamus]

Kalemljenje i
važne bolesti lubenice



KALEMLJENJE NA VRG
Lubenica može da se kalemi na vrg - jur getu, lejku, tikvu za vodu, ajduk ('' teglicu'' ) - sve one biljke koje pripadaju vrsti Lagenario sp.
Kalemljenje se izvodi u fazi mladih biljčica, rasada starog 3 - 4 dana.
Ogledi i praksa su pokazali da lubenice koje rastu na korenu vrga daju mnogo bujnije vreže, imaju mnogo veći broj grana, listova i plodova, pri čemu su plodovi krupniji i slađi. Ovome doprinosi jača usisna moć korena vrga jer prodire u dublje slojeve i tako dolazi do vlage. Koren je mnogo razvijeniji i otporniji na bolesti kao što je Fusarium spp., a bolja ishrana utiče i na povećanu otpornost vreža i lišća lubenice prema gljivičnim bolestima. Pored očigledno pojačane ishrane preko korena, izgleda da postoji i poseban afinitet između ove dve vrste biljaka koji deluje kao stimulans na razvoj lubenice. Moguće je da i lubenica svojim hormonima i bioenergijom povoljno deluje na razvoj korena vrga tako da to rezultira u vidu jakog vegetativnog hibrida. S obzirom na to da vrg preko korena obezbeđjuje samo vodu i minerale, a lubenica u lišću stvara sve druge organske materije, ukus i miris plodova ne odstupaju od onih sa sopstvenog korena, čak su i bolji.
Slika : Tikva - Lagenario sp. na koju se kalemi plemka lubenice.

 

[Nostradamus]

KAKO SE TO RADI KALEMLJENJE
Vreme setve lubenice i vrga podešava se tako da iznikle biljčice budu skoro iste starosti, ili vrg stariji za dan, dva. Seme vrga je vrlo tvrdo i sporo niče, jer voda teško prodire kroz debelu ljusku. Nicanje može da se ubrza ako se seme kvasi vodom i drži na toplom mestu, ali tako da ne ostane nikada potpuno suvo, da ne bi klica uginula. Vrg treba sejati ili naklijavati dva - tri dana duže nego lubenicu, kako bi se seme obe vrste ''otvorilo'' u isto vreme. Kada semenke puknu - ''zinu'' , tj. kada se pojavi vrh klice, treba ih posejati u toplu leju i odmah zaliti kako bi se nicanje normalno nastavilo. Naklijavanje ili setva treba da počnu oko petnaestog marta, kako bi se kalemljenje obavilo krajem marta ili početkom aprila, jer rasad lubenice pri rasađivanju oko petnaestog maja treba da bude star 30 - 35 dana

 

[Nostradamus]

Vrg može da se seje u saksije, po dve semenke, ili u sandučiće, u redove ili omaške, gde će se i kalemiti, s tim što će se posle pregleda prijema svi uspeli kalemovi presaditi u saksije ili plastične kese napunjene plodnom zemljom. Vrg u fazi mladih biljaka podnosi presađivanje. Nedelju dana posle kalemljenja već se vidi šta je uspelo, i tada se kalemovi pažljivo čupaju i presađuju u duboke saksije ili plastične vrećice, kako bi se obezbedilo da u svakoj bude po jedna biljka. Sudovi treba da budu prečnika 10 - 12 cm a dubine 15cm. Naime, vrat korena vrga je dug, pa ako je saksija plitka, a seme posejano na dubinu 3 - 4 cm, ostaje samo malo mesta pri dnu do presađivanja potpuno ispuni prepletenim žilama donju polovinu saksije, tako da dobro drži zemlju posle vađenja iz saksije radi presađivanja.
Samo kalemljenje izvodi se pomoću žileta ili skalpela i male burgije od čelične žice ili bukove čačkalice. Burgija je u stvari trouglasti ili četvorougli šiljak.

 

[Nostradamus]

Žiletom se odseca temeni pupoljak vrga i na taj način napravi ''čelo '' između kotiledonih listova. Ovi treba da ostanu nepovređeni. Onda se podloga (vrg), uhvati pristima za vrat a u sred čela se odozgo, drugom rukom, pritisne burgijom i vrti rupa kroz stablo, duboko 2 - 3 cm. Ova ''rupa'' je puna soka, i u nju se jednostavno zavuče plemka.
Plemka se priprema od mladih biljaka lubenice tako što se njihovo stablo preseče koso, 3 4 cm ispod kotiledona, a to je često isto što i iznad korenovog sistema. Rasad lubenice se čupa, koren odseca, i tako dobijeni pelcer zavuče u rupu na vrgu. Zavlači se pažljivo, tako da ostane oko santimetar stabla iznad spojnog mesta. Ovde nema nekih čvrstih pravila o tome koliko duboko se pelcer uvlači u podlogu. Važno je da podloga nije pukla, da je dosta deblja od lubenice kako bi mogla uspešno da se kalemi, pa je odavde logično i to da stablo lubenice treba da bude tanko, mlado, bez šupljine.

 

[Nostradamus]

Ako je podloga dosta stara i čvrsta a pelceri suviše mladi, sočni i nežni, dešava se to da rana u stablu vrga tako brzo počne da zarasta da prosto ''pregrize'' plemku, a ova se onda suši i propada. Zbog toga je važno da obe vrste budu stare svega 3 - 4 dana.
Od raznih vrsta lagenarija, najdeblje stablo u fazi mladih biljaka ima jurgeta, a najtanje lejka. Nategača (''ajduk'') takođe ima dosta debelu stabljiku, a tikva za vodu tanku.
Hibrid izmedu nategače i jurgete je dobar za kalemljenje jer ima debelu stabljiku na koji se lako primaju kalemovi.

 

[Nostradamus]

ŠTA POSLE KALEMLJENJA
Da bi se okalemljenim biljkama, koje sada predstavljaju vegetativne hibride, omogućilo vraćanje u ''normalan'' život, rasad treba da se čuva u toploj leji .
Optimalna temperatura vazduha za uspešan prijem je 25 0 C, a relativna vlažnost vazduha 95%. Pri ovakvim uslovima prijem se obavi tokom nedelju dana.
Za to vreme vodi se žestoka borba za goli život između dve vrste biljaka od kojih jedna ima moćan korenov sistem i dva velika kotiledona, stvara dosta hrane, ali nema gde da je troši pošto je ''obezglavljena'' , tj. nema stablo sa pupoljcima koji rastu, a druga to ima ali nema korenov sistem. Plemka lubenice leži u hranljivom rastvoru srodne vrste, a taj hranljivi rastvor se dopunjuje svežim sokovima jer je tkivo podloge pokidano prilikom vrćenja burgijom. Hormoni koji iz obe vrste biljaka rade na ubrzanom srašćivanju, brzo dovode do kalusa, rana na čelu podloge srasta, a između tkiva vrga i lubenice uspostavljaju se mostovi i kanali koji daju čvrstu vezu i formiraju kompletan organizam biljke sa svim potrebnim delovima. Strano telo nije odbačeno usled kompatibilnosti organizma koji vode poreklo od nekog zajedničkog pretka. Ova pojava se naziva afinitet.

 

[Nostradamus]

Posle nedelju dana, ako je kalemljenje obavljeno kako treba i ako su biljke držane u optimalnim uslovima za prijem, oko 95% kalemova je primljeno i onda ih treba negovati do rasađivanja. Preko dana leja treba da bude otkrivena, da bi sunčeva svetlost omogućila fotosintezu. Nega rasada je uobičajena: provetravanje, zalivanje, prihranjivanje, plevljenje od korova i slično.
Međutim, ovde postoji i jedan specifični problem. Naime, dešava se da na kalemovima, oko plemke, iz spavajućih pupoljaka koji nisu uništeni prilikom pripreme vrga za kalemljenje, izbiju grane podloge. One, kao prirodni deo tikve (vrga), imaju prednost u odnosu na plemku, brzo rastu i bujaju tako da lubenica jedva ostaje u životu. Zbog toga kalemove treba pažljivo pregledati i divlje grane uklanjati u začetku, dok su male, kako bi lubenica dobila više vremena i svu hranu za sebe.

 

[Nostradamus]

Ove ''proraslice'' divljake mogu da se jave samo iz onih kalemova gde je ostao deo tkiva stabla pri odsecanju temenog pupoljka tikve(vrga).
Posle 30 - 35 dana rasta u saksijama, kalemovi imaju po 4 - 5 listova na lubenici i stablo visoko 10 - 15 cm, koje još uvek stoji uspravno. Kotiledoni listovi vrga žive dugo - sve do pred kraj vegetacije.
Rasađivanje kalemljene lubenice isto je kao i one koja raste na svom korenu.
Važno je znati da koren vrga prodire još dublje od korena lubenice u zemlju, te je za dobijanje krupnih plodova i dobrog prinosa neophodno jesenje duboko oranje i obilno đubrenje.

 

[Nostradamus]

Tamo gde je obavljena plitka obrada, gde đubrenje nije bilo obilno, gde je zemljište prirodno siromašno hranljivim materijama, lubenice se mogu uspešno odgajiti samo iz dobro nađubrenih odžaka.
Pre sadnje treba iskopati jame duboke i široke po 60 cm i u njih uneti stajsko zagorelo đubrivo, najbolje ovčje ili živinsko, pomešano sa zemljom u odnosu 1 : 1, sa 10 - 15 grama NPK mineralnih đubriva. U tako pođubrene odžake (kućice) rasađuje se lubenica na već ranije opisani način. Pri tome može da se uštedi dosta đubriva.
Nije dobro rupe za odžake kopati burgijom za pobijanje stubova koju okreće traktor, jer se na ovaj način dobijaju jame glatkih i zabijenih zidova. Treba da prođe mnogo vremena dok se ove površine raspadnu i uspostavi homogena struktura zidova sa masom u odžaku. Ovi glatki zidovi čine odžak neprobojnim za bočne žile, sprečavaju nesmetano kretanje vode i vazduha, doprinose brzom isušivanju materijala kojima je odžak napunjen i brzom zabarivanju posle obilnih kiša ili navodnjavanja, tako da biljka živi u nekoj vrsti saksije, iako je u stvari rasađena na otvoreno polje. Sve ove pojave su jače izražene na glinovitim a manje na peskovitim i humusnim zemljištima.

 

[Nostradamus]

NEGA USEVA TOKOM VEGETACIONE SEZONE
Tokom vegetacije usev lubenice, bilo iz semena ili rasada, mora da se okopava kako bi se uništio korov i pokorica. Dok su biljke male mašine mogu lako da izvedu međurednu kultivaciju, sa ručnim korekcijama oko samih biljaka, ali kasnije mora da se radi samo ručno, često i čupanjem korova, jer se vreže brzo razvijaju. Vreže se ne smeju gaziti i pomerati, usmeravati, već one treba da rastu onako kako ih biljka postavlja. Prilikom manipulisanja vrežama dolazi do povreda tikiva stabla, lista, cveta. Cvetovi su naročito osetljivi. Dovoljno je da rukama dodirnete plodnik, ženski cvet ili mlad plod pa da se on kasnije osuši i otpadne. Štete mogu da budu velike, naročito kada se radi o ranoj proizvodnji pri prvim cvetovima.
Neophodna mera nege je i zaštita od bolesti kao što su antraknoza i plemenjača. Izvodi se tretiranjem biljaka nekim od sistemičnih fungicida. Zaštita lubenice posle nicanja, pogotovu u hladnim i kišovitim prolećima, kada mlade biljčice propadaju usled fuzariozne truleži korena i korenovog vrata, može da se obavi zalivanjem rastvorom Previcura, u koncentraciji koja je propisana i za tretiranje.