Šta je novo?

Kako spreciti bulimiju i anoreksiju

Učlanjen(a)
10.07.2010
Poruka
2.776
Anorexia_22-300x225.jpg


Poremećaji u ishrani mogu da se jave u bilo kom uzrastu, a najčešće su posledica restriktivnih nemedicinskih dijeta ili pokušaja da se reši neki drugi, naizgled nerešiv problem. U nemogućnosti da pronađu drugi način da to urade, neki ljudi svoje nagomilane emocije stida, besa, tuge i sumnje u sebe oslobađaju kroz hranu, obja-šnjava dr Branka Konstantinović-Birovljev iz Save-tovališta za dijetetiku pri Studentskoj poliklinici. Anoreksija, bulimija i kompulsivno jedenje najčešći su poremećaji u ishrani izazvani psihičkim činiocima i najčešće se javljaju kod žena između 15 i 35 godina. Veliki je i broj onih koji imaju drugu vrstu poremećaja, kao što je zavisnost od dijetetskih pilula, laksativa i diuretika. Smatra se da kod nekih osoba postoji genetska predispozicija za nastanak poremećaja u ishrani. Okruženje u kome se živi ili odrasta takođe je važan faktor. Anoreksija se, na primer, najčešće javlja kod dece koja su ili prezaštićena ili zapostavljena, kao i kod dece koja ne mogu ili ne umeju da ispolje svoja osećanja i strahove vezana za porodične probleme. Uzroci poremećaja - Deca na ovaj način skreću pažnju na sebe i stvaraju sebi mogućnost da odlučuju bar o nečemu, smanjujući tako osećaj sopstvene beskorisnosti - objašnjava dr Konstantinović-Birovljev. Bulimija se, kaže dr Konstantinović-Birovljev, najčešće javlja kod dece čiji roditelji nisu zaštitnički usmereni, kod dece koja odrastaju u haotičnim uslovima, u porodicama alkoholičara ili narkomana. Bulimiju može da izazove i činjenica da su roditelji nezadovoljni izgledom svog deteta. Pored ova dva faktora, na pojavu poremećaja utiče i sredina u kojoj živimo. Želja da se bude privlačan u skladu sa savremenim modnim trendovima i prihvatanje mršavosti kao jedinog estetski prihvatljivog izgleda često mogu da budu okidač za pogrešan način ishrane, a povod može da bude i sasvim bezazlena rečenica u prolazu tipa, "malo si se ugojila", ili "opet jedeš".

anorexia-284x300.jpg

Izvor: blic



 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
10.07.2010
Poruka
2.776
Poremećaji ishrane: Anoreksija i Bulimija

merenje.jpg


Poslednjih godina dvadesetog veka sve češće se govorilo o mentalno uslovljenim poremećajima uzimanja hrane koji se javljaju u adolescentskom periodu, sa sve češće učestalošću u mlađem uzrastu. Među poremećajima hranjenja najčešći su:​

  • Anoreksija – odbijanje hrane i
  • Bulimija - namerno izbacivanje hrane – povraćanjem.
Definicija pojma Anoreksije i Bulimije

Anoreksija – odbijanje postizanja očekivane telesne mase za određen uzrast i telesnu visinu. Opsesivan strah od debljine iako je telesna masa ispod očekivane za određeni uzrast i telesnu visinu. Pogrešna slika o sopstvenom telu. Javlja se i opasnost po zdravlje. Kod devojaka javlja se poremećaj mesečnih ciklusa.
Bulimija - učestalo prejedanje i unošenje više hrane nego većina ljudi u kratkim vremenskim periodima. Pri tom se gubi kontrola nad količinom i vrstom hrane. Pribegava se korišćenje medicinskih preparata i velika fizička aktivnost, da bi se izbacila uneta hrana.

Koji su simptomi i kada obično gladovanje prerasta u Anoreksiju

Početak je najčešće postepen. Mladi počinju da probiraju ili smanjuju količinu hrane, žale se na probavu – smetnje, nadimanje i bolove u trbuhu i otežano kretanje “zbog debljine”. Izjavljuju da nemaju apetit, da nisu gladni, da se osećaju dobro i da često poriču odbijanje hrane.
Neke od njih prikrivaju smetnje apetita, uzimaju redovno obroke pred roditeljima koji to obično uporno zahtevaju, da bi kasnije izazvali povraćanje ili hranu ispljuvali i bacilli kad to roditelji ne gledaju. Želja za hranom može postojati, ali adolescent je ipak ne uzima i postepeno apetit postaje sve manji i manji.
U težim slučajevima kalorijska vrednost unete hrane je veoma mala i roditelji se ”čude od čega od dete živi ”. Uporedo sa sve manje uzimanjem hrane javlju se i upadljive osećajne promene kao sto su: ravnodušnost, depresivnost, povišena plačljivost.
Društveni odnosi i zanimanja se smanjuju, ili mogu ostati nepromenjena ili dobijaju posebna i neobična obeležja. Odnosi sa roditeljima najčešće sa majkom, ispunjeni su agresivnošću i neprijateljstvom, iako anoreksični dečaci ostaju duže vreme vezani za majku. Neki mladi (češće devojčice) jer su anoreksični dečaci pasivniji, ostaju dugo delatni pa sprovode i posebne fizičke vežbe kako bi utrošili ” suvišnu energiju i kalorije ”. I na taj način doprineli gubitku težine.
Teže i dugotrajne anoreksije prate i telesni simptomi: telesno slabljenje, ponekad do krajnje izmršavelosti, može biti upadljivo i zahvata telo u celini. Koža je suva, ispucala, perutava, opuštena, bleda i staračka. Prokrvljenost udova je vrlo slaba, a vrhovi prstiju su modričasti. Sluzokoža jezika je obložena, usta suva, dlake po telu, glavi i polnim delovima. Čest je zatvor. Krvni pritisak i temperatura su smanjeni.

Šta osobe ističu kao uzrok gladovanja

Želja da se omršavi, pošto devojčice smatraju da su “debele”. Međutim ima mnogo devojčica koje “drže dijetu” iz estetskih i samoljubivih pobuda a da nisu anoreksične.

U kom uzrastu se javljaju poremećaji ishrane


Mogu se javiti u svim životnim dobima. Češće se javljaju u pubertetu i mladosti i češće kod devojčica.

Kako telo reaguje na Anoreksiju i Bulimiju

Telo ili njegovi delovi, npr. trbuh, doživljavaju se kao veliki, teški, zakočeni, naduveni a telesne draži kao neprijatne i uznemiravajuće. U tom slučaju telo je neprihvatljivo i adolescent prizeljkuje vitko, mršavo i lako telo. Za njega (nju) je mršavo telo dokaz lepote, moralnosti, pameti, svemoći i hrabrosti. Pored toga postoji i poremećaj opažanja draži koje dolazi iz tela. Anoreksične osobe i pored telesne slabosti razmerno su pokretne i manje zamorljive (naročito devojčice).

Kako otkriti uzroke poremećaja

Osećajni potresi, povrede i psihički sukobi, mogu je izazvati, ali su primećene i anoreksije bez vidljivog povoda. Često se nailazi na anoreksične i druge smetnje oralnog porekla u ranom detinjstvu, odbacivanje, odvajanje, smrt u porodici, neurotične odgovore (histerične, prisilne, depresivne, i aksozno –fobične).

Gde bolesnik može da potraži pomoć

Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ukoliko na vreme prepozna problem predstavlja ključnu osobu u timu za rešavanje problema. Njemu pomažu: psihijatar, psiholog, nutricionista, socijalni radnik. A veliku ulogu u svemu tome ima porodica i njen stav o ovom poremećaju.

Jasna Anđelković, viši dijetetičar – nutricionista
 
Poslednja izmena:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.424
U podforumu Zdravlje imamo malo podrobnije objašnjen ovaj problem, pa, ako nekome, ne daj Bože, zatreba, evo:
http://serbianforum.org/zdravlje/33801-anoreksija-bulimija-poremecaji-ishrane.html

A evo jednog primera koji sam upravo pronašla, mislim da je više za ovu temu:

Spasila sam ćerku od anoreksije

Izvor: Blic žena


Život Ruth Jenkinson (16) visio je o koncu: ona je imala samo 30 kilograma, a organi su, prema upozorenju lekara, mogli da otkažu svakog trenutka. Iako je njena majka, Dolly, preklinjala da jede, ova devojka koja se od početka tinejdžerskih dana borila sa anoreksijom - nije mogla da joj udovolji. Onda je usledio pakt: ako gospođa Jenkinson koja se godinama borila sa viškom kilograma uspe da smrša, onda će i Ruth pokušati da uvede red sa ishranom. To je bio dogovor koji je ovoj mladoj Engleskinji spasao život.

11449_WEB_1500px_shutterstock_35852371_if.jpg


Da bi svoju mezimicu izvukla iz anoreksije mama je morala da se oslobodi viška kilograma


Uz mnogo truda i muke majka je počela da mršavi, i dok se kazaljka na vagi pomerila za pet kilograma unazad, devojčica je dobila elan i ugojila se čak tri kilograma. To je bio veliki napredak za obe.
- Ne znam ni sama kako sam došla na ovu ideju. Valjda iz očaja. Ali, nama je pomoglo. Do tada sam pokušavala na razne načine da je ubedim, nateram da jede, molila sam, pretila. Ništa nije pomagalo - ispričala je Dolly (44) za "Independent", čiji je put ka oporavku bio zaista neobičan. Dok je njena mezimica godina gadljivo gledala na hranu, sada je zajedno sa majkom osmišljavala dijetalne obroke, kupovala i pripremala namirnice.

PRESKAKALA OBROKE, KRILA SVOJE TELO
Ruth je imala problem sa ishranom od 13 godine. Roditelji, Dolly i Piter, kažu da su primetili da ona vodi računa o kilaži kada je jednom prilikom na času fizičkog povredila mišić, noga joj je otekla, a ona je za to okrivila svoju težinu. Smatrala je da je preteška i onda je počela da preskače obroke, a sve izraženije kosti krila je ispod slojevite garderobe. Posle 18 meseci "tajnog" života, u junu 2007., svi su se pripremali za porodično venčanje. Ruth je izabrala da se pojavi u bež satenskoj haljini. Svi su bili, sećaju se roditelji, u najmanju ruku zgranuti kad su je videli.

- Bila sam užasnuta koliko je mršava i strašno uplašena kako to nisam primetila. Jednostavno nisam videla šta moje dete radi sebi. Tada je nosila broj 36, a sve na njoj je visilo! - priča majka koja je odmah počela otvoren razgovor o ishrani. Iako je Ruth vešto izbegla odgovore rekavši da je jela žitarice za doručak i ručak, majka joj je strogo zabranila da se drži bilo kakve dijete i da ne sme da bude tanja nego što jeste.

GLADOVANJEM DO KOLAPSA ORGANIZMA

Agonija se, ipak, nastavila. Ruth je za dve godine toliko smršala da je izgubila menstruaciju, a telo su joj prekrile paperjaste dlake. Iako su je lekari upozorili da može svakog trenutka da umre, ona je samo priznala da ima problem sa ishranom. Ali, je i dalje odbijala da jede.
- Bila sam zabrinuta. Svi smo se stalno svađali. Jednom prilikom mi je rekla da njoj tako odgovara i da bi i ja trebala da pogledam sebe i sredim svoje kilograme! Kako sam samo bila besna! Ali, tada mi je sinula ideja. Obećala sam joj da ću smršati, ako se ona ugoji - priča ova hrabra majka koja se odmah upisala u Centar za kontrolu kilograma. U želji da pokaže ćerki da je sve moguće, odmah je prionula da radi na sebi i vrlo brzo se rešila kilograma. Pošto jer ona ispoštovala svoj deo dogovora, ćerka je shvatila njena majka želi da se oporavi. - Moj uspeh je naveo da i ona uspe. Ruth se ugojila i uspešno održava kilograme. Sada nam je svima bolje.



 
Učlanjen(a)
30.03.2014
Poruka
884
Anoreksija i bulimija – uzroci, liječenje i kako ih prepoznati?
Anoreksija.jpg

Poremećaji prehrane uključuju niz bolesti za koje je karakteristično psihološki i društveno neprihvatljivo ponašanje povezano s prehranom i tjelesnom težinom. Međutim, ovakvi poremećaji su mnogo više od samog ograničavanja unosa kalorija ili svakodnevnog vježbanja. Oni predstavljaju krajnosti u prehrambenim navikama kao što su, primjerice, razne rigorozne dijete koje s vremenom postaju sve restriktivnije. Najčešći poremećaji prehrane su anorexia nervosa i bulimia nervosa.

Što je anoreksija?
Osobe koje boluju od anoreksije često osjećaju intenzivni strah od debljanja ili smatraju da su prekomjerne težine čak i onda kada to nije slučaj. Prilikom procjenjivanja vlastitog izgleda imaju iskrivljenu sliku o svojoj težini ili obliku tijela. Kao rezultat toga, ne uspijevaju održati normalnu tjelesnu težinu stoga se odlučuju na ograničavanje unosa hrane, gladovanje ili pretjerano vježbanje. U ovakvim slučajevima i mala količina hrane postaje opsesija, stoga se unos kalorija ograničava na minimum.

Što je bulimija?
Bulimija je poremećaj prehrane koji je u velikoj mjeri sličan anoreksiji. Razlika je u tome što se osobe koje boluju od anoreksije izgladnjuju, dok kod bulimije konzumiraju velike količine hrane odjednom i to obično u tajnosti. One se pritom osjećaju bespomoćno i ne mogu prestati jesti dok ne dođe do prejedanja, nakon čega obično slijedi povraćanje ili uporaba sredstava za čišćenje kako bi se spriječilo debljanje. Ovi koraci mogu biti iscrpljujući i fizički i emocionalno, a mogu voditi i nastanku kompulzivnog ponašanja.

Za postavljanje dijagnoze, prejedanje i neodgovarajuće kompenzacijsko ponašanje mora biti prisutno, u prosjeku, najmanje dvaput tjedno u vremenu od tri mjeseca.

Ovi poremećaji prehrane uključuju nezdrave prehrambene navike koje započinju postupno, a potom se razvijaju do trenutka kada ih osoba više ne može kontrolirati.

Ponekad osobe s anoreksijom ili bulimijom u početku samo pokušavaju izgubiti na težini, no ograničavanje unosa kalorija, prejedanje pa potom povraćanja ili prekomjerno vježbanje s vremenom postaju obrazac koji se može pretvoriti u kompulzivno ponašanje. Iako su anoreksija i bulimija vrlo slični poremećaji prehrane, osobe s anoreksijom često su pothranjene, dok oni koji boluju od bulimije mogu biti normalne, pa čak i prekomjerne težine.

Kako prepoznati anoreksiju?
Anoreksiju je ponekad teško prepoznati s obzirom na to da gubitak kilograma može imati više uzroka, a također može biti prakticiran i na zdrav način.

Međutim, postoji nekoliko znakova koji upućuju na to da bi osoba mogla imati ovaj poremećaj prehrane:

  • Pothranjenost i nagli gubitak kilograma
  • Opsesija hranom i kontrolom tjelesne težine
  • Učestalo provjeravanje tjelesne težine vaganjem, ponekad i po nekoliko puta
  • Kompulzivno kontroliranje nutritivnih i kalorijskih vrijednosti namirnica
  • Izbjegavanja određenih namirnica kao što su meso, pšenica, itd.
  • Pretjerana tjelovježba
  • Isticanje prekomjerne težine, čak i kad to nije slučaj
  • Povlačenje iz društvenih aktivnosti, posebno onih koje uključuju hranu
  • Česta depresija te osjećaj letargičnosti (nedostatka energije) i osjetljivost na hladnoću
  • Konzumiranje velikih količina vode prije odlaska liječniku kako bi se dobilo na težini
Kako prepoznati bulimiju?
S obzirom da osobe koje boluju od bulimije mogu biti normalne ili čak prekomjerne težine, ovaj poremećaj prehrane puno je teže ustanoviti.

Osobe koje boluju od bulimije:

  • Imaju intenzivni strah od debljanja
  • Izrazito su nezadovoljne težinom i oblikom svog tijela
  • Često izmišljaju razloge za odlazak u kupaonicu odmah nakon obroka
  • Konzumiraju isključivo niskokalorične namirnice (osim tijekom prejedanja)
  • Redovito kupuju laksative ili diuretike
  • Provode većinu svog vremena vježbajući ili pokušavajući potrošiti kalorije
  • Povlače se iz društvenih aktivnosti, posebno onih koje uključuju hranu.
 
Top