Kako se Bog otkriva čoveku

[cobi63]

A. Stvaranje i priroda

Već na prvim stranicama Svetoga pisma upoznajemo se sa Bogom koji je Tvorac neba i Zemlje (1. Mojsijeva 1, 1). On je Stvoritelj svega što postoji, vidljivog i nevidljivog (Kološanima 1, 16-17).
Stari zavet otkriva Boga koji se preko svojih dela stvaranja otkriva celokupnom čovečanstvu:
"Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje i noć noći javlja... Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene.# (Psalam 19, 1-4)
Psalmista David ističe da se Bog kao Tvorac univerzalno otkriva tj. to otkrivenje je dostupno svakom čoveku. Posmatrajući prirodu, njenu lepotu i zakone, svako može upoznati Boga kao Stvoritelja i apostol Pavle upravo to i potvrđuje: "Jer što se može doznati za Boga, poznato je njima (neznabošcima), jer im je Bog javio...# (Rimljanima 1, 19-20). Izraz koji ističe tu činjenicu - da im je Bog javio, neposredno potvrđuje istinu o tome da se Bog otkriva svakom čoveku preko svojih dela stvaranja.
Svemir koji je Bog stvorio uređen je do te mere da njegovo savršenstvo prevazilazi i najprecizniji mehanizam koji čovek može da stvori. Jedan od savremenih hemičara, istraživača prirode i kandidata za Nobelovu nagradu, dr Fric Šefer, rekao je:
"Značaj i radost moje nauke sastoji se u povremenim trenucima otkrivanja nečeg novog. Tada sebi obično kažem: Znači tako je to Bog stvorio! Moj cilj je da razumem mali deo Božjeg plana.# (Časopis: US News and World Report, Dec., 23, 1991).
Na osnovu uređenosti svemira i savršenih zakona koji u njemu vladaju slobodno se može reći da svemir zahteva postojanje jednog Tvorca - Boga.
Svemir ima svoj početak. Ako ima svoj početak, on mora da ima i svoj prvi uzrok postojanja (Bog Tvorac). Veliki naučnik XX veka Albert Ajnštajn priznao je da se iza svemira može nazreti "prisustvo sile uzvišenog razuma# i da je "početak neophodan#. Jedan od najpoznatijih fizičara i kosmologa, koji je verovatno najpopularniji teorijski fizičar posle Ajnštajna, Stiven Hoking, u svojoj knjizi "Kratka istorija vremena# (The Brief History of Time) kaže:
"Teško je raspravljati o postanku svemira bez spominjanja ideje o Bogu. Moj rad na teoriji o počecima svemira je na granici između nauke i religije, s tim što pokušavam da ostanem na strani nauke. Sasvim je moguće da Bog deluje na načine koji su neobjašnjivi samo fizičkim zakonima, nego svako mora da ima ličnu veru.#
Veličanstvo prirode navelo je mnoge naučnike da priznaju veličinu Božje moći i stvaranja. Filozof Fransis Bekon jednom prilikom je rekao: "Bog nikada nije učinio čudo da razuveri ateistu, jer ga svetlost prirode može navesti da prizna Božje postojanje.#
Ono što je značajno jeste da Bog Svetoga pisma nije samo hladni Tvorac ili prvi Pokretač svega stvorenog. On je sve stvorio iz ljubavi, i samo iz ljubavi održava sve što je stvorio (vidi Dela 17, 24-28). Ako je Bog sve stvorio iz ljubavi to znači i da je i čoveka lično stvorio iz ljubavi i želi da ima blisku zajednicu sa njim. Cilj Božjeg stvaranja je neprekidna zajednica Boga i Njegovih stvorenja (sa čovekom kao krunom svih stvorenja).

B. Savest
Veliki filozof Imanuel Kant jednom prilikom je rekao: "Dve stvari me sve više zadivljuju i podstiču na razmišljanje: zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.# Već smo naglasili da je Bog Tvorac zvezdanog neba i čitave Zemlje. Međutim, postoji još jedno izuzetno Božje otkrivenje - unutar ljudskog bića. To je moralno ustrojstvo koje svakom čoveku pokazuje šta je dobro a šta zlo. Ovaj moralni mehanizam zove se savest. Apostol Pavle je objasnio kako on deluje (Rimljanima 2, 14.15). U skladu sa ovim sasznanjem nameće se pitanje: Ako je čovek stvoren evolutivnim putem, bez natprirodne Božje intervencije, odakle savest u njemu? Savest ukazuje na uzvišeno čovekovo poreklo. Savest nije nastala evolucijom nego stvaranjem od strane Boga, koji je u čoveka utkao moralnu strukturu po kojoj treba da živi. Savest je, međutim, zbog čovekovog pada u greh i odbijanja poslušnosti Božjim moralnim načelima veoma oslabljena. Iz tog razloga Bog se u potpunosti otkriva čoveku pomoću pisane Reči - Svetog pisma, koje je objektivno merilo istine i razlikovanja dobra i zla.

C. Sveto pismo

Najpotpunije Božje otkrivenje koje služi kao merilo svakog drugog Božjeg otkrivenja, jesu sveti spisi Biblije. Sveto pismo je Božja reč (Božja objava) i kao takvo zaslužuje posebnu čovekovu pažnju. Naime, svaka izjava ili istina o pravome Bogu potiče iz nadahnutog teksta Svetog pisma. S obzirom da ćemo u sledećoj temi detaljno govoriti o Bibliji i njenoj ulozi u životu hrišćanina, sada se nećemo zadržavati na toj temi.

D. Isus Hristos

U Isusu Hristu, koji je u isto vreme i Bog i Čovek, Bog se otkrio u svojoj neshvatljivoj poniznosti i ljubavi. Isus Hristos je konačno i savršeno otkrivenje živoga Boga (Jevrejima 1, 2; Kološanima 2, 9; Jovan 14, 9). Sve Božje osobine koje ćemo navesti u nastavku ove teme pripadaju i Gospodu Isusu Hristu. Nekoliko tema u ovom proučavanju biće posvećeno ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Biblijsko učenje o Isusu Hristu (Njegovoj preegzistenciji, rođenju, životu, smrti, vaskrsenju, posredništvu na Nebu i Drugom dolasku) zove se hristologija (hristos+logos (nauka, reč)). U nekoliko narednih tema bavićemo se upravo ovom centralnom biblijskom naukom.

 

[tripo 41]

На разне начине. 1. самим стварањем. 2. преко пророка. 3. преко дела и чуда. 4. директно као Мојсију. 4. преко анђела. 5. и наравно преко Библије. Можда још неки начин има а да ја не знам. И преко савијести човјекове.

 

[gerakules]

Sta mislite o ovome meni je sasvim logicno.
COPY

KAKO DA POSMATRAMO HRISTA
Ali kako da posmatramo Hrista? ‐ Onako kako se otkrio svetu, prema svedočanstvu koje je
dao o sebi. U predivnom govoru, koji je zabeležen u 5. poglavlju Jovanovog jevanđelja, Isus
kaže: „Jer kao što Otac vaskrsava mrtve i oživljava, tako i Sin oživljava one koje hoće. Otac
ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne
poštuje Sina ‐ ne poštuje ni Oca koji ga je poslao“ (Jv 5,21‐23).
Hristu je poverena najuzvišenija služba, naime služba Sudije. On mora da primi istu čast
koja pripada Bogu Ocu, i to iz tog razloga što je i On sam Bog. O ovome omiljeni učenik daje
sledeće svedočanstvo: „U početku beše Reč, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč“ (Jv 1,1). Da
ova božanska Reč nije niko drugi, do Isus Hristos, dokazuje 14. stih: „I Reč postade telo i useli
se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od
Oca.“
Reč je bila „u početku.“ Čovekov um nije u stanju da obuhvati vremenski raspon na koji se
ovaj izraz odnosi. Nije dato ljudima da znaju kada ili kako je Sin rođen1, ali mi znamo da je On
1 Kako je Sin rođen ‐ Ovaj tekst (i njemu slični) se „uzima kao sporan“ u spisima Waggoner‐a od strane
onih (ili neupućenih ili nedobronamernih), koji su, kako kroz protekle decenije, tako i danas ‐ širili glasine o tome
kako su starešine Waggoner i Jones tvrdili da Isus nije Bog od večnih vremena, već da Ga je Bog stvorio, tj. da je
On u vremenskom smislu nastao kasnije od Oca – što predstavlja očiglednu jeres ili lažno učenje suprotno
Biblijskim zapisima.
Međutim, nama, koji istražujemo Bibliju danas, u ovim poslednjim danima kada očekujemo da vidimo Gospoda
SVOJIM OČIMA – može biti veoma jasno i jednos‐tavno objašnjenje ovog teksta. I premda je ova knjiga najjasniji
iskaz verovanja Waggoner‐a i samim tim ne treba zastupnika, osećam dužnost da naglasim neistine koje se
iznose na ovaj račun.
Zaista sablažnjujuće zvuči ideja da je Isus postao kasnije od Boga Oca, tj. da On nije postojao sa Njim od
večnih vremena, bez početka i kraja. Međutim, kako Waggoner i dokazuje u nastavku teksta, Isus jeste bio Reč i
jedno sa Ocem od večnih vremena. Ono što takođe možemo uočiti u Bibliji je činjenica da je Isus postojao
mnogo pre nego što je bilo ko bio stvoren – bilo anđeli, ili poglavarstva, ili druga stvorena bića i svetovi, jer je sve
stvoreno kroz Njega i za Njega!
U hronološkom smislu, takođe, biblijski je lako dokazivo da je Isus izašao od Oca, tj. da je rođen od Oca, o
čemu nam svedoči i sam Isus ‐ i da je taj izlazak uređen od večnih vremena. Pa u čemu je onda zabuna ili nerazumevanje?
Ako je Isus postojao od večnih vremena, tj. ako je On sam Bog koji nema ni početak ni kraj – kako
je mogao biti „kasnije“ rođen od Oca, tj. izaći od Njega?
Odgovor leži u tajni stvaranja. Biblija nedvosmisleno uči da je Bog (a sam tim dakle i Isus jer je Isus Bog),
postojao bez početka pre nego što je bilo ko bio stvoren, pre svih dela.
Takođe, Biblija uči da je Isus nakon stvaranja hodao u vidljivom obličju sa stvorenim bićima i imao „nebesko
telo“ (kako kaže apostol Pavle „imaju tijela zemaljska i tijela nebeska“ čije su slave različite – 1 Kor. 15,40). Tako
Isusa, osim kao Reč, između ostalog u starozavetnom vremenu poznajemo i kao Mihaila, jednog od „prvih
knezova“ (Dan 10,13) Kneza i Zapovednika anđelima koji među njima hoda u vidljivom obličju, kome se anđeli
klanjaju, poštuju ga, obožavaju i ratuju za Njega i koji živi u vreme potopa (Danilo 12,1; 1 Sol. 4,16; Juda 1,9. i
konačno, Otkr. 12,7)!
U tom smislu, Vagnerova izjava da nama nije dato da znamo kada je Isus „rođen,“ potpuno je tačna – jer nama
nije dato da znamo kada i kako je Bog odlučio i učinio da uzme vidljivi oblik i živi sa svojim stvorenjima
koja su stvorena kroz Njega i za Njega! U tom smislu, Isus nije tada postao, tj. to nije bio Njegov početak i Njegovo
stvaranje ‐ već je BOG Otac tada DAO da Sin „IZAĐE ILI RODI SE OD OCA“ i POSTANE VIDLJIV, ODNOSNO BORAVI
U VIDLJIVOM OBLIČJU MEĐU STVORENIM BIĆIMA i, ništa više! Baš kao što Biblija i uči da je On, Mihailo (naš
Isus – Spasitelj), jedini koji je imao prava da ulazi u nebeske savete a da istovremeno bude vidljiv stvorenim
bićima koja takođe imaju nebeska tela ili ih mogu koristiti (anđeli, stanovnici drugih planeta, pa i sam Lucifer koji
je zbog toga i bio ljubomoran na Mihaila). Kako je to Isus uradio, za nas je tajna, baš kao što je tajna na koji način
se utelovio na zemlji.
Isus (Mihailo) dakle, nije stvorenje, već je Stvoritelj lično! Ali to ne umanjuje i drugu činjenicu da je
božanska Reč, ne samo pre svog dolaska na ovu zemlju, nego pre no što je i svet stvoren. Neposredno
pre svog raspeća Isus se molio: „A sada, Oče, proslavi ti mene ‐ kod sebe ‐ slavom
koju sam imao kod tebe pre no što je svet postao“ (Jv 17,5). Više od sedam vekova pre nego
što je postao čovek, božanskim otkrivenjem prorečen je Njegov dolazak: „A ti, Vitlejeme Efrato,
ako i jesi najmanji među tisućama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u
Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena“ (Mih 5,2). Znamo da je Isus od
Boga izašao i došao (Jv 8,42) ali je to za nas toliko davna prošlost, da prevazilazi moć ljudskog
shvatanja.
Stvoritelj‐Otac odlučio i učinio da u liku svog Sina na jedan telesan ili materijalan način živi sa svojim stvorenjima,
priča sa njima, jede sa njima, i prikaže im se na taj način u nebeskom, bezgrešnom i večnom životu! Isus je
pokazao ljubav nebeskim stvorenjima koje je Sam stvorio. Jer, prirodno se nameće pitanje, kakav bi to bio
Stvoritelj koji je sve stvorio za sebe, a da je pri tome ostao nevidljiv i tajanstven za večna vremena, tj. da nema
ništa zajedničko u vidljivom smislu sa onima koje je i stvorio? I ne samo stvorio – već se i brine za njihov život jer
sve u svemiru živi kroz Hrista i Božju silu. Zar ne bi to bilo suprotno samim rečima Pisma da je „kroz Njega i ZA
Njega – sve stvoreno“? U čemu bi bila Njegova radost i radost onih koje je stvorio a koji su ga, u liku Kneza
Mihaila vidljivo obožavali, družili se sa Njim, u Njemu nalazili vernog i najboljeg prijatelja i dobijali otkrivenja
tajnih saveta Božjih u koje je jedino On mogao ući?!
Mnogo kasnije, isti taj Mihailo, vidljiv anđelima i drugim nebeskim bićima, postaje Isus i uzima dobrovoljno,
ponizivši sebe, telo koje pripada grešnom, pobunjenom i smrtnom čovjeku, da bi po analogiji stvari
i grešniku (Adamu) pokazao da ga istinski voli, jednako ili čak i više nego pre pada u greh, i da je spreman da u
svojoj božanskoj sili i ljubavi učini za njega sve – ne bi li ga vratio ponovo u ono stanje bez greha i u nebesko telo
koje i samo može živeti večno Božjom silom i ljubavlju.
I konačno da zaključim: fer je (i mudro – zarad ličnog spasenja) ne vaditi iz konteksta misao koju pisac želi
da iskaže kao što je u slučaju Waggoner‐a urađeno i radi se već decenijama u adventnom narodu, a da pri tome
ne uzmemo celi tekst u obzir u kome taj isti Waggoner nedvosmisleno i jasno već u sledećim poglavljima ove
knjižice „Isus je Bog“ i „Isus nije stvorenje,“ dokazuje da Isus jeste Bog i to onaj isti Bog koji nema ni početak
ni kraj. – Prim. prev.
Stvoritelj‐Otac odlučio i učinio da u liku svog Sina na jedan telesan ili materijalan način živi sa svojim stvorenjima,
priča sa njima, jede sa njima, i prikaže im se na taj način u nebeskom, bezgrešnom i večnom životu! Isus je
pokazao ljubav nebeskim stvorenjima koje je Sam stvorio. Jer, prirodno se nameće pitanje, kakav bi to bio
Stvoritelj koji je sve stvorio za sebe, a da je pri tome ostao nevidljiv i tajanstven za večna vremena, tj. da nema
ništa zajedničko u vidljivom smislu sa onima koje je i stvorio? I ne samo stvorio – već se i brine za njihov život jer
sve u svemiru živi kroz Hrista i Božju silu. Zar ne bi to bilo suprotno samim rečima Pisma da je „kroz Njega i ZA
Njega – sve stvoreno“? U čemu bi bila Njegova radost i radost onih koje je stvorio a koji su ga, u liku Kneza
Mihaila vidljivo obožavali, družili se sa Njim, u Njemu nalazili vernog i najboljeg prijatelja i dobijali otkrivenja
tajnih saveta Božjih u koje je jedino On mogao ući?!
Mnogo kasnije, isti taj Mihailo, vidljiv anđelima i drugim nebeskim bićima, postaje Isus i uzima dobrovoljno,
ponizivši sebe, telo koje pripada grešnom, pobunjenom i smrtnom čovjeku, da bi po analogiji stvari
i grešniku (Adamu) pokazao da ga istinski voli, jednako ili čak i više nego pre pada u greh, i da je spreman da u
svojoj božanskoj sili i ljubavi učini za njega sve – ne bi li ga vratio ponovo u ono stanje bez greha i u nebesko telo
koje i samo može živeti večno Božjom silom i ljubavlju.
I konačno da zaključim: fer je (i mudro – zarad ličnog spasenja) ne vaditi iz konteksta misao koju pisac želi
da iskaže kao što je u slučaju Waggoner‐a urađeno i radi se već decenijama u adventnom narodu, a da pri tome
ne uzmemo celi tekst u obzir u kome taj isti Waggoner nedvosmisleno i jasno već u sledećim poglavljima ove
knjižice „Isus je Bog“ i „Isus nije stvorenje,“ dokazuje da Isus jeste Bog i to onaj isti Bog koji nema ni početak
ni kraj. – Prim. prev.

Christ and His Righteousness
By Ellet Joseph Waggoner

 

[Nemanjo]

Bog se otkriva coveku kao on samo zeli i to hoce..
Prizor je neverovatan
Kad ga vidis i kad osetis njegovo prisustvo izuj se i klekni prednjim,jer stojis na svetom tlu..bog voli ljude

 

[tripo 41]

Самим стварањем, показивањем дијела, преко пророка, савијести, директно гласом, Библијом.

 

[gerakules]

Nemanjo! vidi se da si jedan od njih,svi vi JS-ci se najbezobraznije i nehriscanski odnosite k forumasima,samo zato sto niste hriscani.

Evo citaj ko ste vi JS:

(matvej -5:44-48)
44 A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;

Priče 25:21, Lk. 23:44, Dela 7:60, Rim. 12:14, 1 Kor. 4:12, 1 Pet. 2:23​

45 Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.
46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici?

Lk. 6:32​

47 I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?
48 Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.

1 Moj. 17:1, 3 Moj. 19:2, Ef. 5:1, Kol. 1:28, Jak. 1:4, 1 Pet. 1:1

 

[Nemanjo]

Ja nisam i ne zelim biti jedan od nikoga...podrzavam sto si napisao i verujem u reci

Ja sam obican covek kao i ti...verujem u Boga i Bog je samnom
Neka mi bog sudi ako gresim

 

[gerakules]

Ako je tako onda te necu napadati, mislio sam da si jedan od njih, jer tako delujes kao njihov zastupnik.