- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 3.957
A. Stvaranje i priroda
Već na prvim stranicama Svetoga pisma upoznajemo se sa Bogom koji je Tvorac neba i Zemlje (1. Mojsijeva 1, 1). On je Stvoritelj svega što postoji, vidljivog i nevidljivog (Kološanima 1, 16-17).
Stari zavet otkriva Boga koji se preko svojih dela stvaranja otkriva celokupnom čovečanstvu:
"Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje i noć noći javlja... Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene.# (Psalam 19, 1-4)
Psalmista David ističe da se Bog kao Tvorac univerzalno otkriva tj. to otkrivenje je dostupno svakom čoveku. Posmatrajući prirodu, njenu lepotu i zakone, svako može upoznati Boga kao Stvoritelja i apostol Pavle upravo to i potvrđuje: "Jer što se može doznati za Boga, poznato je njima (neznabošcima), jer im je Bog javio...# (Rimljanima 1, 19-20). Izraz koji ističe tu činjenicu - da im je Bog javio, neposredno potvrđuje istinu o tome da se Bog otkriva svakom čoveku preko svojih dela stvaranja.
Svemir koji je Bog stvorio uređen je do te mere da njegovo savršenstvo prevazilazi i najprecizniji mehanizam koji čovek može da stvori. Jedan od savremenih hemičara, istraživača prirode i kandidata za Nobelovu nagradu, dr Fric Šefer, rekao je:
"Značaj i radost moje nauke sastoji se u povremenim trenucima otkrivanja nečeg novog. Tada sebi obično kažem: Znači tako je to Bog stvorio! Moj cilj je da razumem mali deo Božjeg plana.# (Časopis: US News and World Report, Dec., 23, 1991).
Na osnovu uređenosti svemira i savršenih zakona koji u njemu vladaju slobodno se može reći da svemir zahteva postojanje jednog Tvorca - Boga.
Svemir ima svoj početak. Ako ima svoj početak, on mora da ima i svoj prvi uzrok postojanja (Bog Tvorac). Veliki naučnik XX veka Albert Ajnštajn priznao je da se iza svemira može nazreti "prisustvo sile uzvišenog razuma# i da je "početak neophodan#. Jedan od najpoznatijih fizičara i kosmologa, koji je verovatno najpopularniji teorijski fizičar posle Ajnštajna, Stiven Hoking, u svojoj knjizi "Kratka istorija vremena# (The Brief History of Time) kaže:
"Teško je raspravljati o postanku svemira bez spominjanja ideje o Bogu. Moj rad na teoriji o počecima svemira je na granici između nauke i religije, s tim što pokušavam da ostanem na strani nauke. Sasvim je moguće da Bog deluje na načine koji su neobjašnjivi samo fizičkim zakonima, nego svako mora da ima ličnu veru.#
Veličanstvo prirode navelo je mnoge naučnike da priznaju veličinu Božje moći i stvaranja. Filozof Fransis Bekon jednom prilikom je rekao: "Bog nikada nije učinio čudo da razuveri ateistu, jer ga svetlost prirode može navesti da prizna Božje postojanje.#
Ono što je značajno jeste da Bog Svetoga pisma nije samo hladni Tvorac ili prvi Pokretač svega stvorenog. On je sve stvorio iz ljubavi, i samo iz ljubavi održava sve što je stvorio (vidi Dela 17, 24-28). Ako je Bog sve stvorio iz ljubavi to znači i da je i čoveka lično stvorio iz ljubavi i želi da ima blisku zajednicu sa njim. Cilj Božjeg stvaranja je neprekidna zajednica Boga i Njegovih stvorenja (sa čovekom kao krunom svih stvorenja).
B. Savest
Veliki filozof Imanuel Kant jednom prilikom je rekao: "Dve stvari me sve više zadivljuju i podstiču na razmišljanje: zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.# Već smo naglasili da je Bog Tvorac zvezdanog neba i čitave Zemlje. Međutim, postoji još jedno izuzetno Božje otkrivenje - unutar ljudskog bića. To je moralno ustrojstvo koje svakom čoveku pokazuje šta je dobro a šta zlo. Ovaj moralni mehanizam zove se savest. Apostol Pavle je objasnio kako on deluje (Rimljanima 2, 14.15). U skladu sa ovim sasznanjem nameće se pitanje: Ako je čovek stvoren evolutivnim putem, bez natprirodne Božje intervencije, odakle savest u njemu? Savest ukazuje na uzvišeno čovekovo poreklo. Savest nije nastala evolucijom nego stvaranjem od strane Boga, koji je u čoveka utkao moralnu strukturu po kojoj treba da živi. Savest je, međutim, zbog čovekovog pada u greh i odbijanja poslušnosti Božjim moralnim načelima veoma oslabljena. Iz tog razloga Bog se u potpunosti otkriva čoveku pomoću pisane Reči - Svetog pisma, koje je objektivno merilo istine i razlikovanja dobra i zla.
C. Sveto pismo
Najpotpunije Božje otkrivenje koje služi kao merilo svakog drugog Božjeg otkrivenja, jesu sveti spisi Biblije. Sveto pismo je Božja reč (Božja objava) i kao takvo zaslužuje posebnu čovekovu pažnju. Naime, svaka izjava ili istina o pravome Bogu potiče iz nadahnutog teksta Svetog pisma. S obzirom da ćemo u sledećoj temi detaljno govoriti o Bibliji i njenoj ulozi u životu hrišćanina, sada se nećemo zadržavati na toj temi.
D. Isus Hristos
U Isusu Hristu, koji je u isto vreme i Bog i Čovek, Bog se otkrio u svojoj neshvatljivoj poniznosti i ljubavi. Isus Hristos je konačno i savršeno otkrivenje živoga Boga (Jevrejima 1, 2; Kološanima 2, 9; Jovan 14, 9). Sve Božje osobine koje ćemo navesti u nastavku ove teme pripadaju i Gospodu Isusu Hristu. Nekoliko tema u ovom proučavanju biće posvećeno ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Biblijsko učenje o Isusu Hristu (Njegovoj preegzistenciji, rođenju, životu, smrti, vaskrsenju, posredništvu na Nebu i Drugom dolasku) zove se hristologija (hristos+logos (nauka, reč)). U nekoliko narednih tema bavićemo se upravo ovom centralnom biblijskom naukom.
Već na prvim stranicama Svetoga pisma upoznajemo se sa Bogom koji je Tvorac neba i Zemlje (1. Mojsijeva 1, 1). On je Stvoritelj svega što postoji, vidljivog i nevidljivog (Kološanima 1, 16-17).
Stari zavet otkriva Boga koji se preko svojih dela stvaranja otkriva celokupnom čovečanstvu:
"Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje i noć noći javlja... Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene.# (Psalam 19, 1-4)
Psalmista David ističe da se Bog kao Tvorac univerzalno otkriva tj. to otkrivenje je dostupno svakom čoveku. Posmatrajući prirodu, njenu lepotu i zakone, svako može upoznati Boga kao Stvoritelja i apostol Pavle upravo to i potvrđuje: "Jer što se može doznati za Boga, poznato je njima (neznabošcima), jer im je Bog javio...# (Rimljanima 1, 19-20). Izraz koji ističe tu činjenicu - da im je Bog javio, neposredno potvrđuje istinu o tome da se Bog otkriva svakom čoveku preko svojih dela stvaranja.
Svemir koji je Bog stvorio uređen je do te mere da njegovo savršenstvo prevazilazi i najprecizniji mehanizam koji čovek može da stvori. Jedan od savremenih hemičara, istraživača prirode i kandidata za Nobelovu nagradu, dr Fric Šefer, rekao je:
"Značaj i radost moje nauke sastoji se u povremenim trenucima otkrivanja nečeg novog. Tada sebi obično kažem: Znači tako je to Bog stvorio! Moj cilj je da razumem mali deo Božjeg plana.# (Časopis: US News and World Report, Dec., 23, 1991).
Na osnovu uređenosti svemira i savršenih zakona koji u njemu vladaju slobodno se može reći da svemir zahteva postojanje jednog Tvorca - Boga.
Svemir ima svoj početak. Ako ima svoj početak, on mora da ima i svoj prvi uzrok postojanja (Bog Tvorac). Veliki naučnik XX veka Albert Ajnštajn priznao je da se iza svemira može nazreti "prisustvo sile uzvišenog razuma# i da je "početak neophodan#. Jedan od najpoznatijih fizičara i kosmologa, koji je verovatno najpopularniji teorijski fizičar posle Ajnštajna, Stiven Hoking, u svojoj knjizi "Kratka istorija vremena# (The Brief History of Time) kaže:
"Teško je raspravljati o postanku svemira bez spominjanja ideje o Bogu. Moj rad na teoriji o počecima svemira je na granici između nauke i religije, s tim što pokušavam da ostanem na strani nauke. Sasvim je moguće da Bog deluje na načine koji su neobjašnjivi samo fizičkim zakonima, nego svako mora da ima ličnu veru.#
Veličanstvo prirode navelo je mnoge naučnike da priznaju veličinu Božje moći i stvaranja. Filozof Fransis Bekon jednom prilikom je rekao: "Bog nikada nije učinio čudo da razuveri ateistu, jer ga svetlost prirode može navesti da prizna Božje postojanje.#
Ono što je značajno jeste da Bog Svetoga pisma nije samo hladni Tvorac ili prvi Pokretač svega stvorenog. On je sve stvorio iz ljubavi, i samo iz ljubavi održava sve što je stvorio (vidi Dela 17, 24-28). Ako je Bog sve stvorio iz ljubavi to znači i da je i čoveka lično stvorio iz ljubavi i želi da ima blisku zajednicu sa njim. Cilj Božjeg stvaranja je neprekidna zajednica Boga i Njegovih stvorenja (sa čovekom kao krunom svih stvorenja).
B. Savest
Veliki filozof Imanuel Kant jednom prilikom je rekao: "Dve stvari me sve više zadivljuju i podstiču na razmišljanje: zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.# Već smo naglasili da je Bog Tvorac zvezdanog neba i čitave Zemlje. Međutim, postoji još jedno izuzetno Božje otkrivenje - unutar ljudskog bića. To je moralno ustrojstvo koje svakom čoveku pokazuje šta je dobro a šta zlo. Ovaj moralni mehanizam zove se savest. Apostol Pavle je objasnio kako on deluje (Rimljanima 2, 14.15). U skladu sa ovim sasznanjem nameće se pitanje: Ako je čovek stvoren evolutivnim putem, bez natprirodne Božje intervencije, odakle savest u njemu? Savest ukazuje na uzvišeno čovekovo poreklo. Savest nije nastala evolucijom nego stvaranjem od strane Boga, koji je u čoveka utkao moralnu strukturu po kojoj treba da živi. Savest je, međutim, zbog čovekovog pada u greh i odbijanja poslušnosti Božjim moralnim načelima veoma oslabljena. Iz tog razloga Bog se u potpunosti otkriva čoveku pomoću pisane Reči - Svetog pisma, koje je objektivno merilo istine i razlikovanja dobra i zla.
C. Sveto pismo
Najpotpunije Božje otkrivenje koje služi kao merilo svakog drugog Božjeg otkrivenja, jesu sveti spisi Biblije. Sveto pismo je Božja reč (Božja objava) i kao takvo zaslužuje posebnu čovekovu pažnju. Naime, svaka izjava ili istina o pravome Bogu potiče iz nadahnutog teksta Svetog pisma. S obzirom da ćemo u sledećoj temi detaljno govoriti o Bibliji i njenoj ulozi u životu hrišćanina, sada se nećemo zadržavati na toj temi.
D. Isus Hristos
U Isusu Hristu, koji je u isto vreme i Bog i Čovek, Bog se otkrio u svojoj neshvatljivoj poniznosti i ljubavi. Isus Hristos je konačno i savršeno otkrivenje živoga Boga (Jevrejima 1, 2; Kološanima 2, 9; Jovan 14, 9). Sve Božje osobine koje ćemo navesti u nastavku ove teme pripadaju i Gospodu Isusu Hristu. Nekoliko tema u ovom proučavanju biće posvećeno ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Biblijsko učenje o Isusu Hristu (Njegovoj preegzistenciji, rođenju, životu, smrti, vaskrsenju, posredništvu na Nebu i Drugom dolasku) zove se hristologija (hristos+logos (nauka, reč)). U nekoliko narednih tema bavićemo se upravo ovom centralnom biblijskom naukom.