Kako sam se mjenjao

[simeonulo]

Pretpostavljam da ovu stranicu posjećuju i neki koji imaju nešto više godina (pedesetak) i bilo bi interesantno da se vidi kako se mijenjala njihova sklonost prema određenim muzičkim pravcima ili izvođačima od rane mladosti pa do sada.
Npr. ja sam kao klinac bio lud za Stonsima pa onda Dip Parpl zatim Pink Flojd, a sada Koen, Gotan Projekt i sl.
To mu dođe kao neki muzički CV.
Naravno da bi bilo dobro da učestvuju i oni mlađi pogotovo zato što je njima lakše to pratiti. Svježiji su.

 

[death row]

Od 5-6 razreda osnovne škole sam počeo da slušam rock pre svega domaći pod uticajem starije sestre. Tu se ubrzo pridružio domaći hip hop koji je kod nas tek počeo da se razvija. Sa redovnim praćenjem emisije Geto na Radio Politici početkom srednje škole ozbiljnije počinjem da pratim starnu hip hop scenu. Takođe intenzivnije počinjem da slušam hard rock a kako se približavao kraj srednje sve više se tu uključuje metal. To je bio period kada sam se možda i najviše zainteresovao za elektronsku muziku, pre svega drum n bass ali ne nešto preterano. Posle srednje sve više me zanima funk kada sam shvatio u stvari koliko je uticao i produbio druge muzičke pravce.
Otprilike to su muzički pravci u okviru kojih se krećem

 

[crvendac_011]

Lepo pitanje.
Elem, ja sam kao klinka u osnovnoj školi, pod uticajem starijeg brata (hvala mu na tome), počela da slušam hard rock, sve one bendove koje je Simeonulo pomenuo. Onda sam, obzirom da sam krenula u muzičku školu, "proširila vidike" pa sam počela da slušam klasiku i džez, što mi je, kao velika ljubav, ostalo do danas. U principu, sve te stvari volim da čujem i danas, ali ne onliko često kao nekada.
Sad mi se desi da čujem bendove tipa "Duran Duran" u unplugged verziji, pa mi čak i prija. U vreme kad su bili popularni ne samo da me nisu zanimali nego bi me bilo sramota da slušam tako nešto, obzirom da sam odrasla na muzici Hendrix-a, Janis, "Deep Purple", "Led Zepelin", "Pink Floyd", "The Doors"...
Sada i ja malo više slušam i "Gotan project", i Koen-a, i neke bendove koje sam jako malo slušala tokom '80-ih i '90-ih, kad su bili aktivniji, tipa "Pretenders", "Style council", "Texas"...
Što se domaće rock scene tiče, "Galiju" slušam svih 30 godina, bez prekida, i nemam nameru da prestanem. Kao i svi, kao klinka sam više slušala "Čorbu" i "Dugme", što sada jako retko poželim, a "Azru", koju sam nekada volela, više zaista ne mogu da čujem. E da, zaboravila sam "Leb i sol", koje obožavam i danas, i koje sam uživo slušala čak 30-tak puta. Takođe i "Sklonište", koje nisam toliko slušala uživo, ali i danas volim. A volim i stare bandove kao što su bili "S vremena na vreme" i "Smak".
Veoma sam jugonostalgična kada je muzika u pitanju. BIlo je mnogo dobrih bendova nekada. Tu su i "Film, "Prljavo kazalište", "Parni valjak". Neki od njih rade i dalje, ali su se "iskvarili". Ljigave baladice zaista ne mogu da slušam, a na to su se sveli, zbog neke mlađe publike.
Uh, da ne dužim više, pošto je ovo tema o kojoj mogu ovako danima... ali mi je prosto žao kad pomislim čega je u to neko "naše" vreme bilo, i kakva se muzika nama nudila, i šta se nudi današnjoj deci.
Vidim da ima mladih ljudi, tinejdžera, koji u životu nisu bili na koncertu. Postavljala sam takvu temu, i dobijala i takve odgovore. Ja sam na koncerte krenula sa 10 godina, pa mi je malo čudno sve to, ali, nismo svi isti. Nije nam svima muzika bitna na isti način.

 

[Ana_ana]

Kao klinka,odnosno u osnovnoj školi sam bila u punk fazonu,u srednjoj sam počela da slušam hard rock,ali i dalje mi je punk ostao u srcu,sada uglavnom sve zavisi od raspoloženja,nekad slušam punk,nekad hard rock....a u poslednje vreme i trens.

 

[Eric Cantona]

Počeo sam s Beatlesima i Stonesima. Nastavio sa Doors, Pink Floyd, Jimy Hendrix, Janis Joplin, Led Zeppelin, Deep Purple, Fleetwood Mac, Lynyrd Skynyrd ....., a od domaćih Time, Yu grupa, Smak, Leb i sol,...... Zatim je došla Azra i Novi val. I tu sam stao. Zadovoljno. Rijetko se tko kasnije uspio ubaciti u prvu postavu. Jedino Majke i Hladno pivo.
Zadnjih godina se vraćam bluesu. Luther Allison prije svih.

 

[besherat]

Odlično pitanje. Kao klinka sam prvo bila upućena na klasičnu muziku, jer sam počela da sviram klavir, kada sam imala tri godine. Onda sam počela da slušam ploče, koje je već majka imala u kući, Demmis Roussos, Leo Martin,Abba, Miki Jevremović,Ivo Robić, Arsen Dedić. Neže u četvrtom osnovne mi je baba kupila kasetofon i tada sam počela da kupujem kasete po svom izboru. Jedna od prvih je bila " Azra ", onda Bob Dylan, Beatles, Styx, Status Quo, Clash, Depeche Mode, Deep Purple, Led Zeppelin, Jim Morrison i Doorsi, Bijelo Dugme, Zdravko Čolić. U srednjoj školi sam slušala i blues.Onda sam rock nastavila da slušam do prije nekoliko godina, kada sam otkrila svu ljepotu jazz muzike, koju do tada nisam uspjevala nikako da shvatim , ni da slušam. Sada striktno slušam jazz, klasiku i stari dobri rock, koji sam ipak muzički prevazišla, jer mi uvo zahtijeva mnogo jači zvuk, varijacije koje se javljaju u jazzu i jedino jazz može potpuno zadovoljiti moj muzički ukus. I klasika kao klasika, za sva vremena , naravno.

 

[7AF]

Treba se svega prisetiti
Pre tridesetak godina u OŠ počeo sam slušati rock, kako je vreme prolazilo, uhu je prijao sve jači zvuk. Bilo je tu i faza kad se gledao film "Hair" i slušao Jimi, Janis, snimci sa woodstock-a... Jednom sam dobio za rođendan ploču "Rock Begins 1957-62" gde su The Coasters, Bill Haley, The Platters, Ray Charles i drugi.... Od te ploče sam počeo sve više slušati te početke rock muzike, Little Richarda, Matchbox-a, James Brown....
U to vreme počinjem slušati Rhythm & Bluesa, ali i domaću muziku poput Azre, Atomskog, Galije, R.M. Točka, "Film-a", koji sam slušao sve do pesme "E moj druže Beogradski". Sada, hm, slušam rock, blues, classic, ali kao što reče i crvendać, sve ono što je nekada bilo sramota slušati samo da nije ono što neću ni ime da spomenem...

 

[belja91]

Moj otac je slušao rock u mladosti, tako da je bilo tih ploča u kući. Kad sam bio mali, tek krenuo u školu, puštao sam ih redom i jedino što mi se tad svidelo je bio Hendrix, kog i dan danas slušam. Tada mi je to bilo dovoljno. Kasnije je došao Led Zeppelin (isto pod uticajem oca) i Riblja Čorba. Onda, u V razredu, pod uticajem starijeg brata, slušam Kraljevski Apartman, Alogiju, Hammerfall, Iron Maiden, Tornado... U VI me već popušta taj metal i vraćam se rocku: Doors, Deep purple, Zeppelin, Rainbow... U gimnaziji već sam istražujem polje muzike i već pomenutim dodajem: AC/DC, Black Sabbath, Clapton, pojedine pesme raznih autora (tipa House of the rising sun - Animals i Frijid pink), Smak... Kad već pomenuh R. Čorbu, volim i sad njihove dobre, starije pesme, a ovo danas što rade - bolje da ne komentarišem. Rolling Stones? - Nikad mi se nisu sviđali.

 

[Golden red]

Kao klinka stalno sam volela da slušam Plavi Orkestar, Bajagu i Lepu Brenu......kasnije pod uticajem sestre od tetke koja je starija 5 godina od mene,počela sam da slušam New kids on the block,Snap i slične bendove. Negde krajem petog razreda sam naletela na Nirvanin album Lithium i tako se promenio moj muzički ukus....bilo je tu svega i svačega,raznorazne faze...hipi faza i naravno Doors-i,pa punk faza gde sam uglavnom slušala domaće bendove.....posle kreće faza koju su obeležili Korn,Guano apes,Tool,Block out i Ritam Nereda.....pa onda nastupila gotik faza sa pojavom Night Wish-a......i dok sam prolazila kroz sve moguće faze i od svake pokupila po neki dobar bend koji i dan danas volim da čujem,mogu samo da zaključim da trenutno volim SVAŠTA NEŠTO....