Šta je novo?

Како повећати производњу и потрошњу домаћих вина

Učlanjen(a)
05.11.2010
Poruka
67
Како повећати производњу и потрошњу домаћих вина
На српском тржишту тренутно је 60 одсто увозних вина, а највише је јефтиних македонских
677z381_vinski-podrum.jpg

(Фото Н. Марјановић)
Стратешки развој винарског и виноградарског сектора један је од основних циљева државе у наредном периоду. На иницијативу Савеза винара и виноградара Србије крајем прошле године први пут је усвојен Програм развоја винарства и виноградарства за период 2021–2031. година.
У уводном делу исцрпне стратегије наводи се да наша држава има повољне климатске, земљишне и друге услове за гајење винове лозе. У Србији постоје три виноградарска региона, 22 рејона и 77 виногорја. Иако постоји велики потенцијал за гајење винове лозе, економска криза и губитак тржишта током деведесетих година прошлог века, довели су до великог смањења површина под виновом лозом. Површине под виноградима карактерише велика уситњеност парцела, просечна величина винограда код нас је свега 0,34 хектара.
Према подацима Републичког завода за статистику за 2018. укупна површина под виноградима била је 20.466 хектара (без региона Косово и Метохија). Тако уситњена структура засада значајно повећава укупне трошкове производње грожђа. Како се истиче, Србија има једну од најнижих густина винограда у Европи са само 0,1 одсто укупне површине под виноградима. Због тога удео увозних вина на српском тржишту износи више од 60 процената.
– Доношење овог Програма ће омогућити да Србија достигне површину под виноградима као и земље у окружењу, утицаће на повећање удела домаћег вина на домаћем тржишту, раст извоза домаћег вина у Европску унију и у треће земље, као и на развој винског и сеоског туризма – наводи се у стратегији.
У поређењу са земљама у окружењу Србија има најмању површину под активним виноградима, као и једну од најмањих густина винограда – приближно четири пута мању од Хрватске и шест пута мању од Словеније. Такође, производимо и најмању количину вина у односу на суседне државе, а стручњаци напомињу да је увоз фокусиран на набавку јефтиних вина из Северне Македоније која представљају 84 одсто укупног увоза.
Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара рекао је за „Политику” да је наша стратегија „да ове податке практично преокренемо и да наша, домаћа вина имају удео од 60 процената а страна 40 одсто”.
– Не бојимо се конкуренције. Страни произвођачи свакако треба да буду ту, али не у оволиком обиму. Нама је тешко да у већој количини извеземо вина, рецимо, у Хрватску и Словенију. Много је више вина из свих суседних држава у Србији, док наших вина на њиховим тржиштима, сем у Црној Гори, нема ни у промилима. Желимо само реципроцитет и да се да шанса домаћим винарима и виноградарима – рекао је Рајта.
Према његовим речима, један од најважнијих циљева Србије јесте да се што више саде домаће, аутохтоне сорте грожђа, јер на тај начин можемо изаћи у свет. Тренутно је удео домаћих сорти свега осам одсто што је мало, а циљ је да у наредних десет години достигне 30 до 40 процената.
– Повећањем капацитета постаћемо бољи. У последње времене постоји интересовање за садњу винограда и мислим да Србија може да оствари планове – истиче Рајта.
Нема подстицаја без уписа у регистар
Министарство пољопривреде објавило је да су подстицајне мере у Србији намењене инвестицијама у виноградарском и винарском сектору условљене уписом потенцијалних корисника у посебне регистре. Упис произвођача грожђа спроводи се константно и није временски ограничен, наводе у том министарству.
Према Закону о вину, сваки произвођач грожђа (физичко лице, предузетник, правно лице) који у свом власништву, закупу или кооперацији има најмање 0,1 хектара винограда или мање од 0,1 хектара винограда уколико грожђе ставља у промет, има обавезу уписа у Виноградарски регистар, а сваки произвођач вина (правно лице, предузетник) има обавезу уписа у Винарски регистар.
– Вођење регистра је значајно како би на адекватан начин могле да буду планиране мере подршке даљем развоју овог сектора у Србији, али и како би држава могла да располаже тачним подацима о производњи грожђа и вина – кажу у Министарству пољопривреде.
 
Top