Član
- Učlanjen(a)
- 28.09.2009
- Poruka
- 856
Kako postati žrtva sajber-kriminala – prevaranti računaju na vas
Propusti u bezbednosti programa i zlonamerni programi ugrožavaju računare korisnika, ali prava opasnost za internet korisnike dolazi od njihovih slabosti na koje sajber-kriminal računa. Društveni inženjering nudi kriminalcima mnogo tehnika koje se oslanjaju na slabosti potencijalnih žrtava.
U izveštaju za 2010 godinu (Cisco 2010 Annual Security Report, pdf), Cisco upozorava internet korisnike na njihove vlastite slabosti kojih bi trebalo da se čuvaju kako ne bi završili kao žrtve prevara, bez obzira da li je reč o email porukama, društvenim mrežama ili telefonskim pozivima.
Požuda: Prevaranti na internetu računaju na vaše emocije pa se često, naročito na društvenim mrežama, pretvaraju da su (atraktivni) muškarci ili žene. Trebalo bi da znate da flert na internetu, naročito sa osobama koje ne poznajete, najčešće ima manje romantične motive nego što bi vi to želeli.
Pohlepa: Ako je nešto suviše dobro da bi bilo istinito, najmanje što možete da uradite je da posumnjate u to. Besplatni iPod ili procenat od novčane transakcije koja je ima veze sa ozloglašenom internet destinacijom Nigerijom su dovoljno sumnjiva ponuda da bi ultimativan savet bio - uzdržite se i ignorišite ponudu.
Taština: Prevaranti znaju da će verovatno profitirati ukoliko računaju na ljudske slabosti. Dakle, ukoliko ste “izabrani”, “pobednici”, ili na bilo koji način izdvojeni od ostalih i zbog toga je pred vama ekskluzivna ponuda, pomislite odmah ono što vam se verovatno neće dopasti - niste tako posebni.
Lakovernost: Neki prevaranti pokušavaju da pridobiju poverenje korisnika koristeći u tu svrhu poznate brendove ili se pak, predstavljaju kao prijatelji vaših prijatelja računajući da im je to dovoljna preporuka.
Lenjost: Kriminalci računaju na vašu lenjost i na to da se nećete potruditi da proverite da li je link u pristigloj email poruci koju vam navodno šalje banka pravi, posetom veb sajtu direktnim ukucavanjem internet adrese vaše banke u adres-baru browser-a ili jednostavnim pozivanjem banke telefonom.
Saosećanje: Iako je u ovom društvu ljudskih slabosti saosećanje jedina vrlina, ipak je višak samilosti nepoželjan dok boravite na internetu. Preotimanje Facebook naloga i objavljivanje statusnih poruka sa takvih naloga u kojima vlasnici pozivaju svoje prijatelje u pomoć jer su negde u nevolji, bio je jedan od najuspešnijih modela internet prevara tokom 2009. godine, a mnogi dobroćudni ljudi su naseli na ovakve zahteve za pomoći. Slično je i sa zahtevima za donacijama lažnim neprofitnim organizacijama koje traže novac za račun pomoći ugroženom stanovništvu neke oblasti koja je pogođena prirodnom katastrofom (zemljotres u Japanu, na primer).
Brzopletost: Ruku po ruku sa molbama koje apeluju na vaše osećanje samilosti ide i insistiranje da se “deluje brzo” jer “vreme ističe”. Šta god neko na internetu zahteva od vas, vi zahtevajte vreme potrebno da dobro razmislite.
Izvor: Informacija.rs
Propusti u bezbednosti programa i zlonamerni programi ugrožavaju računare korisnika, ali prava opasnost za internet korisnike dolazi od njihovih slabosti na koje sajber-kriminal računa. Društveni inženjering nudi kriminalcima mnogo tehnika koje se oslanjaju na slabosti potencijalnih žrtava.
U izveštaju za 2010 godinu (Cisco 2010 Annual Security Report, pdf), Cisco upozorava internet korisnike na njihove vlastite slabosti kojih bi trebalo da se čuvaju kako ne bi završili kao žrtve prevara, bez obzira da li je reč o email porukama, društvenim mrežama ili telefonskim pozivima.
Požuda: Prevaranti na internetu računaju na vaše emocije pa se često, naročito na društvenim mrežama, pretvaraju da su (atraktivni) muškarci ili žene. Trebalo bi da znate da flert na internetu, naročito sa osobama koje ne poznajete, najčešće ima manje romantične motive nego što bi vi to želeli.
Pohlepa: Ako je nešto suviše dobro da bi bilo istinito, najmanje što možete da uradite je da posumnjate u to. Besplatni iPod ili procenat od novčane transakcije koja je ima veze sa ozloglašenom internet destinacijom Nigerijom su dovoljno sumnjiva ponuda da bi ultimativan savet bio - uzdržite se i ignorišite ponudu.
Taština: Prevaranti znaju da će verovatno profitirati ukoliko računaju na ljudske slabosti. Dakle, ukoliko ste “izabrani”, “pobednici”, ili na bilo koji način izdvojeni od ostalih i zbog toga je pred vama ekskluzivna ponuda, pomislite odmah ono što vam se verovatno neće dopasti - niste tako posebni.
Lakovernost: Neki prevaranti pokušavaju da pridobiju poverenje korisnika koristeći u tu svrhu poznate brendove ili se pak, predstavljaju kao prijatelji vaših prijatelja računajući da im je to dovoljna preporuka.
Lenjost: Kriminalci računaju na vašu lenjost i na to da se nećete potruditi da proverite da li je link u pristigloj email poruci koju vam navodno šalje banka pravi, posetom veb sajtu direktnim ukucavanjem internet adrese vaše banke u adres-baru browser-a ili jednostavnim pozivanjem banke telefonom.
Saosećanje: Iako je u ovom društvu ljudskih slabosti saosećanje jedina vrlina, ipak je višak samilosti nepoželjan dok boravite na internetu. Preotimanje Facebook naloga i objavljivanje statusnih poruka sa takvih naloga u kojima vlasnici pozivaju svoje prijatelje u pomoć jer su negde u nevolji, bio je jedan od najuspešnijih modela internet prevara tokom 2009. godine, a mnogi dobroćudni ljudi su naseli na ovakve zahteve za pomoći. Slično je i sa zahtevima za donacijama lažnim neprofitnim organizacijama koje traže novac za račun pomoći ugroženom stanovništvu neke oblasti koja je pogođena prirodnom katastrofom (zemljotres u Japanu, na primer).
Brzopletost: Ruku po ruku sa molbama koje apeluju na vaše osećanje samilosti ide i insistiranje da se “deluje brzo” jer “vreme ističe”. Šta god neko na internetu zahteva od vas, vi zahtevajte vreme potrebno da dobro razmislite.
Izvor: Informacija.rs