Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kako postajemo rasejani
Nevolje sa zaboravljanjem mogu da se jave i kao posledica neorganizovanosti koja se potom iskazuje kroz zaboravnost i opštu neorganizovanost.
Onaj ko u današnje vreme nije rasejan, u znatnoj je prednosti nad svima ostalima koji su, uglavnom, rasejani.
Jer, toliko je toga danas što privlači pažnju čoveka, da je istinska veština ostati usredsređen. Godine tu nemaju baš nikakvu presudnu ulogu. Nisu samo stari ljudi rasejani, piše "Politikin zabavnik".
Hoćemo li gledati televiziju? Film? Ne, slušaćemo radio! Samo muziku? Pretraživati Internet? Telefonirati? Skajpovati? Čitati novine, stripove? Voziti bicikl ili možda ipak učiti geografiju? Skuvati kafu ili popiti sok? Izazovi prete sa svih strana...
Čovek se od rođenja uči da bude pažljiv i usredsređen. Shodno tome, zaboravnost može da nastaje i postepeno. Tome sami doprinosimo, iako često nesvesni da radimo u korist sopstvene štete.
Ukoliko uporno gubimo nešto, onda bi trebalo i da razmislimo o tome kakav je naš stav prema tom predmetu.
Deca su često rasejana, ne uspevaju da se usredsrede, te lako skreću pažnju s onoga čime se trenutno bave. Jednostavno, ne mogu da zadrže pažnju duže vreme i njenim skretanjem na neku drugu radnju zaboravljaju, "poništavaju", ono što su prethodno radili.
Osim ovoga, postoji i takozvani slobodni let misli kad se dete (a zašto ne i odrasli čovek?) učestalo prepušta sanjarenju i zbog toga izostaje usredsređivanje na ono osnovno, svakodnevno.
Nevolje sa zaboravljanjem mogu da se jave i kao posledica neorganizovanosti koja se potom iskazuje kroz zaboravnost i opštu neorganizovanost.
Ove osobe dobro se snalaze u vremenu i prostoru, ali zbog neorganizovanosti zaboravljaju mnogo toga: gde su šta ostavili, kada treba krenuti u školu, da li su podgrejali ručak ili je već zagoreo.
Međutim, nije sve baš crno i belo. Ljudi su u stanju da neke stavri izvrše organizovano i usredsređeno, a onda odmah potom postanu dezorganizovani.
To je možda i najučestaliji vid ponašanja. Koliko je slavnih umetnika i naučnika bilo zaboravno za sve ono što nije predmet njihovog strastvenog zanimanja!
Kako se boiti protiv zaboravnosti
Tako što ćemo se truditi da ne "rasejavamo" svoju pažnju, već nasuprot, da je usredsređujemo.
Čitanje je savršen način za usredsređivanje pažnje. (Pod uslovom da posle pet minuta znamo šta smo pročitali!)
Sviranje nekog muzičkog instrumenta još je teži i delotvorniji put. Učenje nekog teksta napamet još bolji.
Zvuči jednostavno, ali nije. Kad nešto radimo, treba o tome da razmišljamo. Kao kad smo zaljubljeni. Koliko smo tada usredsređeni na voljenu osobu? Sto odsto.
Izvor: Zdravlje
Nevolje sa zaboravljanjem mogu da se jave i kao posledica neorganizovanosti koja se potom iskazuje kroz zaboravnost i opštu neorganizovanost.
Onaj ko u današnje vreme nije rasejan, u znatnoj je prednosti nad svima ostalima koji su, uglavnom, rasejani.
Jer, toliko je toga danas što privlači pažnju čoveka, da je istinska veština ostati usredsređen. Godine tu nemaju baš nikakvu presudnu ulogu. Nisu samo stari ljudi rasejani, piše "Politikin zabavnik".
Hoćemo li gledati televiziju? Film? Ne, slušaćemo radio! Samo muziku? Pretraživati Internet? Telefonirati? Skajpovati? Čitati novine, stripove? Voziti bicikl ili možda ipak učiti geografiju? Skuvati kafu ili popiti sok? Izazovi prete sa svih strana...
Čovek se od rođenja uči da bude pažljiv i usredsređen. Shodno tome, zaboravnost može da nastaje i postepeno. Tome sami doprinosimo, iako često nesvesni da radimo u korist sopstvene štete.
Ukoliko uporno gubimo nešto, onda bi trebalo i da razmislimo o tome kakav je naš stav prema tom predmetu.
Deca su često rasejana, ne uspevaju da se usredsrede, te lako skreću pažnju s onoga čime se trenutno bave. Jednostavno, ne mogu da zadrže pažnju duže vreme i njenim skretanjem na neku drugu radnju zaboravljaju, "poništavaju", ono što su prethodno radili.
Osim ovoga, postoji i takozvani slobodni let misli kad se dete (a zašto ne i odrasli čovek?) učestalo prepušta sanjarenju i zbog toga izostaje usredsređivanje na ono osnovno, svakodnevno.
Nevolje sa zaboravljanjem mogu da se jave i kao posledica neorganizovanosti koja se potom iskazuje kroz zaboravnost i opštu neorganizovanost.
Ove osobe dobro se snalaze u vremenu i prostoru, ali zbog neorganizovanosti zaboravljaju mnogo toga: gde su šta ostavili, kada treba krenuti u školu, da li su podgrejali ručak ili je već zagoreo.
Međutim, nije sve baš crno i belo. Ljudi su u stanju da neke stavri izvrše organizovano i usredsređeno, a onda odmah potom postanu dezorganizovani.
To je možda i najučestaliji vid ponašanja. Koliko je slavnih umetnika i naučnika bilo zaboravno za sve ono što nije predmet njihovog strastvenog zanimanja!
Kako se boiti protiv zaboravnosti
Tako što ćemo se truditi da ne "rasejavamo" svoju pažnju, već nasuprot, da je usredsređujemo.
Čitanje je savršen način za usredsređivanje pažnje. (Pod uslovom da posle pet minuta znamo šta smo pročitali!)
Sviranje nekog muzičkog instrumenta još je teži i delotvorniji put. Učenje nekog teksta napamet još bolji.
Zvuči jednostavno, ali nije. Kad nešto radimo, treba o tome da razmišljamo. Kao kad smo zaljubljeni. Koliko smo tada usredsređeni na voljenu osobu? Sto odsto.
Izvor: Zdravlje