Kako poimamo Duh?

[CRAZYandLAZY]

"I povikavši Isus iza glasa reče. Oče! U ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu. (Luka 23.46)

Mnogo je kontraverzi i nejasnoća oko ovog pojma. Ako je sada uvriježeno mišljenje da duša putuje na nebo - Bogu, a uzimajući u obzir ove Isusove riječi, proizilazi da je duh ustvari duša?

Duh je ono što čovek ne može da stvori, duh daje materiji život...

Čovek može da napravi zrno pšenice, sa svim svojim hemijskim i fizičkim osobinama, ali ako ga stavi u zemlju neće klijati... Znači čovek nema tu sposobnost da podari život....

U tvom postu sam boldirao ono što izaziva zabunu jer si izjednačio dušu i duhi pogrešno/površno protumačio ono što si sam citirao... O tome je pisala Kalista u nekom od postova objašnjavajući razliku pojmova duh i duša....

 

[Jurivaka]

Duh je ono što čovek ne može da stvori, duh daje materiji život...

Čovek može da napravi zrno pšenice, sa svim svojim hemijskim i fizičkim osobinama, ali ako ga stavi u zemlju neće klijati... Znači čovek nema tu sposobnost da podari život....

U tvom postu sam boldirao ono što izaziva zabunu jer si izjednačio dušu i duhi pogrešno/površno protumačio ono što si sam citirao... O tome je pisala Kalista u nekom od postova objašnjavajući razliku pojmova duh i duša....

A ko je tebi podario život, ako nije tvoj otac i majka?
Ništa ja nisam izjednačio nego samo naveo činjenice. A činjenice su sledeće: Isus govori da svoj duh predaje Bogu. I umire. Danas kada ljudi umru, kažemo, predao dušu Bogu. I ne samo što mi kažemo, i teologija to govori. Dakle, šta iz tih činjenica proizilazi? Duh = Duša. Ponavljam, to sam ja samo sabrao i ništa više, a šta lično mislim o tome, druga je stvar.

 

[CRAZYandLAZY]

A ko je tebi podario život, ako nije tvoj otac i majka?

OK ti je takvo viđenje, kad gledaš iz tog ugla... Kako bi na to gledao da sam mrtvorođen?

S druge strane čovek je napravio klonove, ali su ćelije istih stare koliko i ćelije uzete za "pelcer"... Znači da se klon rađa "mator" koliko i "roditelj"...

Da li sam sad malo jasniji...

 

[Jurivaka]

OK ti je takvo viđenje, kad gledaš iz tog ugla... Kako bi na to gledao da sam mrtvorođen?

S druge strane čovek je napravio klonove, ali su ćelije istih stare koliko i ćelije uzete za "pelcer"... Znači da se klon rađa "mator" koliko i "roditelj"...

Da li sam sad malo jasniji...

Meni jesi, samo ne znam da li si sebi?!

 

[kalista]

...a pocelo je tako sto sam ja rekla Mindfulnessu da njegovo verovanje o nepostojanju granica izmedju bica ne podrzava ni kvantna fizika...
Dakle, da otvorimo posebnu temu o kvantnoj fizici i religiji?Ja se ne usudjujem, bojim se opet ce me grditi da ne poznajem materiju, a i drustvenjak sam po profesiji...

 

[Mindfulness]

...a pocelo je tako sto sam ja rekla Mindfulnessu da njegovo verovanje o nepostojanju granica izmedju bica ne podrzava ni kvantna fizika...
Dakle, da otvorimo posebnu temu o kvantnoj fizici i religiji?Ja se ne usudjujem, bojim se opet ce me grditi da ne poznajem materiju, a i drustvenjak sam po profesiji...

Za utehu, i ja sam drustvenjak. Nemam pojma o fizici nego prenosim ono sto cujem po naucnim emisijama

 

[CRAZYandLAZY]

Duh i duša su dva različita pojma nematerijalnog dela čoveka...

Duh je naša veza sa Bogom i ono što treba čoveku da razazna suštinu…Duh u čoveku uvek postoji ali može biti potisnut strastima...

Duša potisnutog duha, je ogoljena i u stalnoj borbi izmedju razuma, želja i emocija… Razum je tada puki beležilac pojava, oblika i osobina bez spoznaje suštine… Želje prerastaju u požudu… A dominantne emocije postaju ogrčenost i bespomoćnost…

Duh u čoveku počinje da se budi pokajanjem i kreće se ka ljubavi i Bogu.

Kada duh postane u čoveku probuđen, onda razum kreće da uviđa svoje granice, nestaje ljudske gordosti i taštine, otkriva se sakriveno i nalazi suština...A emocije prerastaju u osetljivost i postaju odbrambeni mehanizam duše od grehova i zla...

 

[Jurivaka]

Duh i duša su dva različita pojma nematerijalnog dela čoveka...

Duh je naša veza sa Bogom i ono što treba čoveku da razazna suštinu…Duh u čoveku uvek postoji ali može biti potisnut strastima...

Duša potisnutog duha, je ogoljena i u stalnoj borbi izmedju razuma, želja i emocija… Razum je tada puki beležilac pojava, oblika i osobina bez spoznaje suštine… Želje prerastaju u požudu… A dominantne emocije postaju ogrčenost i bespomoćnost…

Duh u čoveku počinje da se budi pokajanjem i kreće se ka ljubavi i Bogu.

Kada duh postane u čoveku probuđen, onda razum kreće da uviđa svoje granice, nestaje ljudske gordosti i taštine, otkriva se sakriveno i nalazi suština...A emocije prerastaju u osetljivost i postaju odbrambeni mehanizam duše od grehova i zla...

Koliko sam bio u pravu kada sam u uvodu ove teme rekao kolika je zavrzlama oko duha i duše, najbolje govori ovaj tvoj post.
Ti prvo kažeš: duh i duša su dva različita pojma..., a onda u trećoj rečenici sam tome proturječiš. Kažeš: duša potisnutog duha... Ovim si implicite rekao da su duh i duša jedno.
Inače, ostatak tvoga posta je tolika konfuzija, da se ne mogu snaći šta si htio reći. Razumio sam jedino da je razum puki evidentičar, to jest, da ne igra nikakvu ulogu u shvatanju sušrine bitka. Šta da čovjek kaže na ovo?
Ništa, samo da slegne ramenima.

 

[CRAZYandLAZY]

Nema zavrzlame nego ima tumačenja, "na prvu loptu", koja bez razmišljanja ta dva pojma izjednačavaju...I postoje u svim jezicima kao dva pojma...

Duh i duša su nematerijalni deo čoveka...I različiti pojmovi...

Možda će ti biti jasnije, ako kažem da nematerijani deo čoveka, ima velike probleme ako mu je duh potisnut a duša dominantna...

Duh nas razlikuje od životinja koje takođe imaju dušu...

Životinje ne mogu da spoznaju ni suštinu,ni ljubav, ni istinu samim tim ni Boga, jer u njima nema duha, njih kroz život vodi samo duša (um, nagoni/želje i emocije)...

Dušom ili psihom, upravljaju razum, želje i emocije...

Kada je u nematerijalnom delu čoveka potisnut duh, čovekom ne upravlja razum, nego njegove želje, bolje reći strasti, tako da je tada razum ogoljen i samo beležilac pojava, događaja, oblika i osobina...Nema shvatanja suštine, "prazno" prikupljanje podataka i zadovoljavanje blagoutrobija... Kako su mogućnosti čoveka ograničene, javlja se raskorak ili jaz u odnosu na želje/strasti i duša postaje lomljena "negativnim" emocijama, bespomoćnosti i beznađa...Čovek potisnutog duha u svom nematerijalnom svetu, reaguje najčešće kontra razuma jer ga nadjačavaju želje/strasti a onda ulazi u emotivne probleme...

Kad u nematerijalnom delu čoveka počne da se budi duh, a to kreće prvim pokajanjem, duša kreće da se "obuzdava" i da pravi ravnotežu sila razum/želje/emocije i tada se razum duše spaja sa umom duha i tek tada nematerijalni deo čoveka se "kreće" ka spoznaji suštine bitisanja...A um u okviru duha je ono što stvara ideje i pronalazi suštinu...

Duh je ono što je pokretačka sila čoveka u suštinskom smislu a duša je ono što je pokretačka sila čoveka i životinja u nagonskom smislu...

Nažalost mnogi izjednačavaju značenje reči duh i duša i reči um i razum, a to je takođe plod zapadnjačkog antropološkog gledanja na život...


A "sleganje" ramena nije loše za prevenciju spondiloze, samo mora da se češće ponavlja...

 

[Jokshir]

Nema zavrzlame nego ima tumačenja, "na prvu loptu", koja bez razmišljanja ta dva pojma izjednačavaju...I postoje u svim jezicima kao dva pojma...

Duh i duša su nematerijalni deo čoveka...I različiti pojmovi...

Slažem se sa tobom. Samo što bih rekao malo drugačije:

DUŠA=ovozemaljski pojam / DUH=nebeski pojam

Duša umire onda kada umre i telo jer duša predstavlja težnju, emociju, želju, stremljenje. Duša jeste reakcija a telo instrument za manifestaciju (duša reaguje a telo manifestuje tu reakciju), a duh je večan jer je duh svest, spoznaja Bića (samo za pojam Bića treba otvoriti novu temu, pa stoga neću proširivati temu).
Upravo je to Hrist i rekao:
‚‚I povikavši Isus iz glasa reče: Oče! U ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu." On je predao celu svoju suštinu, svoje Biće. Sve Njegovo božansko, što jeste. Nije predao emocije, patnju, tugu.

Dodato posle 10 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Čak uviđam u krstu tu simboliku. Horizontala predstavlja Zemlju i zemaljsko-materijalnu stranu čoveka kroz koju je prožeta duša (emocije (osećanja), želje ali i predpostavke, iluzije...) a vertikala simbolizuje povezivanje sa božanskim, sa Izvorom, sa Bićem. Stim što većina ljudi, barem ja, živi u horizontali većinu vremena.