MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 02.05.2009
- Poruka
- 30.688
OTKRIVAMO Kako nas varaju na "rasprodajama"
Gorica Avalić | 25. 06. 2014. - 20:02h | Blic
Na akcijskim sniženjima moguće je uštedeti, ali je oprez neophodan jer se pod navodnom rasprodajom kupcima često plasiraju laži.
(+) Kliknite za uvećanje
Kad su u pitanju prehrambeni proizvodi, to su oni pred istekom roka trajanja ili namirnice čija je cena samo nekoliko para niža od redovne.
- Nedavno sam u jednom supermarketu kupila gel za tuširanje čija je cena na akciji bila 216 dinara. Bacila sam pogled na sitnim slovima ispisanu staru cenu i videla da je cena bez sniženja bila 216,99. To znači da je gel na velikoj akciji jeftini manje od jednog dinara - kaže Vladana Stokić (28) iz Beograda.
Ovo je samo jedan primer toga kako trgovci obmanjuju potrošače, igrajući na kartu siromaštva i potrebe da se pri kupovini uštedi svaki dinar. Da građani reaguju na akcije, pokazuje podatak da proizvodi koji su na sniženju beleže i do 70 odsto veći promet nego inače.
Iako kupovina na sniženjima može da donese uštedu, ona u isto vreme pokreće i večito pitanje kvaliteta proizvoda. Iskustvo potrošača govori da su na akcijama u manjim prodavnicama često bajati proizvodi pri isteku roka trajanja.
- Desilo mi se da u komšiluku kupim vitaminski preparat 50 dinara jeftiniji, jer mu dan kasnije ističe rok. To nigde nije bilo naznačeno, a na većini kutijica je bio izgreban datum - kaže Marko Jauković (38).
Kako bi kupce naveli da potroše više, supermarketi često znaju da stave slične proizvode sa različitim cenama jedne pored drugih, pa tako zbune kupce koji više ne znaju šta tačno kupuju i po kojoj ceni.
- Postoje pravila kako se oglašava akcijska roba: izdvajanjem na vidljivo mesto, sa istaknutom cenom pre i posle pojeftinjenja, a ukoliko rok upotrebe ističe, i to treba jasno da bude istaknuto - objašnjava za “Blic“ Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača.
Neretko se dešava i da se akcije reklamiraju i na televiziji i u novinama i na flajerima, a kada kupci dođu da pazare jeftiniju robu, trgovci im kažu da su “zalihe“ robe koja je bila na akciji prodate.
- To su najzastupljenije prevare u Srbiji. Te i one sa lažno oglašenom visinom sniženja, odnosno s pogrešnom informacijom o tome da li je cena stvarno snižena, recimo, za 70 odsto ili je toliko snižen samo jedan artikal dok su ostali jeftini 10 odsto - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
Dešavalo se i da se akcijska cena delikatesa na volšeban način pretvori u redovnu ili se manja gramaža nekog voćnog napitka računa kao cena jednog litra.
- Akcijske cene formiraju se u dogovoru sa dobavljačima, dela zarade odriču se obe strane da bi ponude bile što povoljnije. Naravno, obe strane imaju koristi što kroz reklamu, što kroz veću prodaju - objašnjavaju u trgovinskom lancu.
Gorica Avalić | 25. 06. 2014. - 20:02h | Blic
Na akcijskim sniženjima moguće je uštedeti, ali je oprez neophodan jer se pod navodnom rasprodajom kupcima često plasiraju laži.
(+) Kliknite za uvećanje
Kad su u pitanju prehrambeni proizvodi, to su oni pred istekom roka trajanja ili namirnice čija je cena samo nekoliko para niža od redovne.
- Nedavno sam u jednom supermarketu kupila gel za tuširanje čija je cena na akciji bila 216 dinara. Bacila sam pogled na sitnim slovima ispisanu staru cenu i videla da je cena bez sniženja bila 216,99. To znači da je gel na velikoj akciji jeftini manje od jednog dinara - kaže Vladana Stokić (28) iz Beograda.
Ovo je samo jedan primer toga kako trgovci obmanjuju potrošače, igrajući na kartu siromaštva i potrebe da se pri kupovini uštedi svaki dinar. Da građani reaguju na akcije, pokazuje podatak da proizvodi koji su na sniženju beleže i do 70 odsto veći promet nego inače.
Iako kupovina na sniženjima može da donese uštedu, ona u isto vreme pokreće i večito pitanje kvaliteta proizvoda. Iskustvo potrošača govori da su na akcijama u manjim prodavnicama često bajati proizvodi pri isteku roka trajanja.
- Desilo mi se da u komšiluku kupim vitaminski preparat 50 dinara jeftiniji, jer mu dan kasnije ističe rok. To nigde nije bilo naznačeno, a na većini kutijica je bio izgreban datum - kaže Marko Jauković (38).
Kako bi kupce naveli da potroše više, supermarketi često znaju da stave slične proizvode sa različitim cenama jedne pored drugih, pa tako zbune kupce koji više ne znaju šta tačno kupuju i po kojoj ceni.
- Postoje pravila kako se oglašava akcijska roba: izdvajanjem na vidljivo mesto, sa istaknutom cenom pre i posle pojeftinjenja, a ukoliko rok upotrebe ističe, i to treba jasno da bude istaknuto - objašnjava za “Blic“ Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača.
Neretko se dešava i da se akcije reklamiraju i na televiziji i u novinama i na flajerima, a kada kupci dođu da pazare jeftiniju robu, trgovci im kažu da su “zalihe“ robe koja je bila na akciji prodate.
- To su najzastupljenije prevare u Srbiji. Te i one sa lažno oglašenom visinom sniženja, odnosno s pogrešnom informacijom o tome da li je cena stvarno snižena, recimo, za 70 odsto ili je toliko snižen samo jedan artikal dok su ostali jeftini 10 odsto - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
Dešavalo se i da se akcijska cena delikatesa na volšeban način pretvori u redovnu ili se manja gramaža nekog voćnog napitka računa kao cena jednog litra.
- Akcijske cene formiraju se u dogovoru sa dobavljačima, dela zarade odriču se obe strane da bi ponude bile što povoljnije. Naravno, obe strane imaju koristi što kroz reklamu, što kroz veću prodaju - objašnjavaju u trgovinskom lancu.