Šta je novo?

Kako nas bog spasava od greha?

Član
Učlanjen(a)
13.11.2010
Poruka
317
ŠTA JE GREH?
„Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje.” (1.Jovanova 3:4.)
Ovo je izuzetno razumljiva definicija greha u Svetom pismu. Bog ima osnovni, nepromenljivi, večni Zakon (Psalam 111:7,8.), i zato je prestup tog Zakona greh. Bog koji se ne menja ne može, da bi spasao čoveka da promeni svoj Zakon. To bi značilo uništiti temelj Njegove vladavine. Ovaj osnovni i nepromenljivi Božji zakon iskazan je u Deset zapovesti, koje je Bog na gori Sinaju objavio preko Mojsija (2.Mojsijeva 20:1-17.), ali principi tog Zakona bili su poznati i našim praroditeljima još u Raju.
Prestupom Božjeg zakona naši praroditelji su navukli na sebe prokletstvo (1.Mojsijeva 3:17,19,24.). Čovek je padom u greh izgubio „slavu Božju” – Božje obličje, svoj dom –edemski vrt, drvo života, vlast nad zemljom i sam život. Mi se kao potomci Adama i Eve rađamo sa prirodom sklonošću ka grehu i tokom života uvećavamo svoju grešnost. Sveto pismo izričito naglašava da nema nijednog pravednog čoveka, nijednoga koji nije prestupio Božji zakon.
„Zato, kao što kroz jednoga čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.” (Rimljanima 5:12.)

I OD ČEGA JE POTREBNO DA ČOVEK BUDE SPASEN?

1. Od kazne zbog greha.
Pošto su svi sagrešili i izgubili slavu Božju (Rimljanima 3:23.), svi ljudi su grešnici, a plata za greh je smrt (Rimljanima 6:23.). Ovde nije reč o takozvanoj prvoj smrti, koja je posledica Adamovog greha – jer po Adamu svi umiremo, ovde je reč o večnoj smrti, koja se u Bibliji naziva drugom smrti, a koja je posledica naše lične grešnosti (Otkrivenje 20:6,14.). Ovu večnu smrt možemo izbeći ako prihvatimo Hrista za svog Spasitelja i ako Božjom milošću napustimo grešan život.
„Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaće se na nj, i k Bogu našem, jer prašta mnogo.” (Isaija 55:7.)

2. Od sile greha u našem životu.
„Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijemu niti može.” (Rimljanima 8:7.)
Čovek se prilikom stvaranja odlikovao umom i životom koji su bili u savršenom skladu sa Božjom voljom. Načela Božjeg zakona bila su upisana u njegovom srcu, i on je živeo po njima. Međutim, greh je odvojio čoveka od Boga i od tog vremena ljudsko srce ispunjeno je neprijateljstvom i pobunom protiv Boga. Čovekovim padom u greh, ljudska priroda postala je sklona grehu, a pošto je sve više ugađao svojim grešnim prohtevima, čovek je postao rob grehu. Čoveku je nemoguće da svojom silom i svojim delima postigne pravdu i spasenje. Isus je došao da nas spase i od sile greha (Matej 1:21.). Isus je u ljudskom telu pobedio greh (Rimljanima 8:3,4.), i zato nam nudi svoju božansku silu koja nas može osposobiti tako da i mi živimo po Božjoj volji. Ako Hrista verom primimo za svog ličnog Spasitelja, ako se Njemu predamo, On će nas Svetim Duhom učiniti nanovo rođenim (Jovan 3:3.), utisnuće zakon Božji u naša srca i naše misli (Jevrejima 8:10.), i tako ćemo živeti u skladu sa Božjim zakonom.

3. Od prisutnosti greha.
,,A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro.” (Rimljanima 16:20.)
Dok god postoji sotona, dotle će na Zemlji postojati greh i stradanja. Međutim, ovaj tekst ističe da će greh i njegov uzročnik – sotona – biti uništeni. Tako ćemo postati oslobođeni od prisutnosti greha,a Bog će za nas stvoriti novi svet, u kome pravda živi, i u kome neće više biti bolesti, stradanja i smrti (2.Petrova 3:13; Otkrivenje 21:1.)

II MOŽE LI ČOVEK DA SEBE SPASE OD GREHA?

1. Čovek ne može da izbriše svoje prošle grehe.
„Jer se delima zakona nijedno telo neće opravdati pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.” (Rimljanima 3:20.)
Svi ljudi bez razlike prestupili su Božji zakon i svima je potrebno opravdanje, to jest oproštenje prošlih grehova. Ali Zakon nema sile da nas opravda; on nam samo otkriva greh (Rimljanima 7:7.) i vodi nas Isusu, koji Jedini može da nam oprosti naše prošle grehe (Rimljanima 3:23–26.).

2. Čovek ne može svojom snagom da se oslobodi od sile greha.
„Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?” (Jeremija 13:23.)
Grešnost je osobina čovekove prirode. Kao što Etiopljanin ne može da promeni boju svoje kože ili ris svoje šare, tako ni čovek svojom silom ne može promeniti svoju grešnu prirodu. To potvrđuje i apostol Pavle:
„Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mome. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću, ono činim,” (Rimljanima 7:18,19.)

III ŠTA BOG ČINI DA BI NAS SPASAO OD GREHA?

1. Bog nam u Isusu Hristu prašta prošle grehe.
„Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svoga jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3:16.)
Hristos je došao na Zemlju da svojom smrću oslobodi čoveka od greha i otkupi od njegovih posledica.
„Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.” (Rimljanima 5:6,8.)
Prorok Isaija izjavljuje: „Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo.” (Isaija 53:5.)

2. Bog omogućava čoveku pobedu nad grehom.
Kad primamo Hrista za svoga Spasitelja, Bog nas Svetim Duhom i svojom rečju preporađa –nanovo stvara (Jovan 1:12,13; 3:5; 1.Petrova 1:23; 2.Korinćanima 5:17.). On nam daje silu koja nam omogućava da živimo po Božjoj volji, odnosno u skladu sa Božjim zakonom.
„Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog Sina svojega u obličju tela grehovnoga, i za greh osudi greh u telu, da se pravda Zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu.“ (Rimljanima 8:3,4; vidi: Jevrejima 8:10.).

IV KOLIKI JE ČOVEKOV UDEO U SPASENJU?

1. Da bismo dobili oproštenje prošlih grehova, potrebno je da učinimo sledeće korake:
a) da verom gledamo na Hrista; „Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga.” (Isaija 45:22.) „A oni rekoše: veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.” (Dela 16:31.)
b) da se pokajemo za svaki greh; „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega.” (Dela 3:19.)
c) da priznamo svaki poznati greh; „Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.” (1.Jovanova 1:9.)
d) da nadoknadimo štetu koju smo učinili svome bližnjem; „I vrati bezbožnik zalog, i vrati što je oteo, i stane hoditi po uredbama životnim ne čineći bezakonja, doista će biti živ, neće umreti. Od svih greha što je zgrešio ništa mu se neće spomenuti; činio je sud i pravdu, doista će živ biti.” (Jezekilj 33:15,16.)

2. Da bismo pobedili greh i živeli po Božjoj volji, potrebno je da sa verom dođemo Bogu, spremni da učinimo sledeće korake:
a) da se odreknemo svakog greha. „Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja dobiće milost.” (Priče 28:13.)
b) da dopustimo da nas Sveti Duh vodi. „Jer koji se vladaju po duhu Božjemu, oni su sinovi Božji.” (Rimljanima 8:14.)
c) da smo voljni da poslušamo Božji zakon. „Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakona, i molitva je njegova mrska.” (Priče 28:9.)
d) da uvek gledamo na Isusa. „Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena, gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji umesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božjega.” (Jevrejima 12:1,2.)
Kao što čovek, koji je pomilovanjem pušten na slobodu, treba da nastavi da živi u skladu sa građanskim zakonom da ne bi ponovo dospeo na sud, tako i pomilovani grešnik, kome je Hristos oprostio prošle grehe, treba da od tog trenutka, Božjom milošću, živi u skladu sa Božjim zakonom (Rimljanima 8:1,2).
Bog nam nudi potpuno spasenje u Isusu Hristu, ali do nas stoji hoćemo li ga primiti ili odbiti. Božja reč nas opominje: „Toga radi valja nam većma paziti na reči koje slušamo, da kako ne otpadnemo. Jer ako je ono što je govoreno preko anđela utvrđeno, i svaki prestupak i oglušak pravednu platu primio: Kako ćemo pobeći ne marivši za toliko spasenje? Koje poče Gospod propovedati, i oni koji su čuli potvrdiše među nama.” (Jevrejima 2:1-3.)
Da li verujete da je spasenje Božji dar milosti ?
Da li želite da prihvatite spasenje koje je Isus ostvario svojom smrću?
Da li želite da svoj život predate Isusu kao svom Spasitelju?
 
Top