Kako napraviti kompost

[Nostradamus]

Postoji mnogo nacina da se napravi kompost za vasu bastu i vrt.Na ovoj slici je to i prikazano

"posude" za kompost

jedan primer...

Ako imate vrt evo jednog saveta.U zadnjem delu vrta stavite malo slamei tu deponujte sav otpad iz kuhinje povremeno ga polijte krecom i slamom pa preriljkajte.Moze se osetiti smrad tokom toplih dana ali sastav djubriva je mnogo bitniji od trenutnog smrada zbog toga se i bira neko od udaljenih mesta u vasem vrtu.
Drugi nacin je ako imate dosta lisca i od njega mozete da napravite humus doduse proces stvaranja je oko 2 godine aliimacete izuzetno dobar humus.Napravite drveno korito ili iskopajte rupu,unutra stavljajte sloj lisce pa malo kreca u prahu pa sve topoprskajte vodom postupak ponavljati ..............

 

[Nostradamus]

Kompost (eng. compost), poznat kao „braun đubrivo“, predstvalja organsku materiju razgrađenu aerobnim putem. Koristi se u vrtlarstvu, hortikulturi i agrokulturi kao poboljšivač zemljišta i đubrivo. Takođe se koristi za kontrolu erozije, poboljšivač zemljista i potoka, konstrukciju močvara i kao prekrivač deponija.
Kompost služi kao sredstvo za rast, ili kao porozni, absorpcioni materijal, koji zadržava vlagu i solubilne minerale, pružajući zaštitu nutrijensima neophodnim za napredovanje većine biljaka. Da bi se ubrzao rast biljaka, ponekad je neophodno razblažiti kompost sjedinjujući ga sa zemljom ili tresetnicom, radi redukcije saliniteta, dodaju se neutralizatori radi dostizanja pH = 7 ili suplementi kao đubrivo i gnojivo, vlažni agensi i materijali koji poboljsavaju drenažu i aerizaciju, kao što su pesak, šljunak, strugotina, vermikulit (hidrozni silikat ), granule od gline, itd.

 

[Nostradamus]

[h=2]Sastav komposta[/h]
Gotov kompost


Uz dovoljno vremena, sav biorazgradivi materijal će postati kompost, a primaran cilj ovog procesa je da se zadrži što više razgradivog materijala, kako ne bi završio na otpadu. U svakom slučaju, mali kućni sistemi nece dostići dovoljno visoku temperaturu za ubijanje patogena, niti spečavanje štetočina. Zato, životinjski izmet, otpatke od mesa i mlečne proizvode najbolje je ostaviti operatorima viših stopa, termofilnim kompost sistemima. Vaš lokalni zeleni sistem recikliranja otpada bi trebao da funkcioniše po takvom sistemu.
Ipak, izmet rekreativnih životinja (koze, konji), otpaci od povrća, baštenski otpad su odličan materijal za kućni kompost. Rani koreni kompostovanja kao tretmana za opštinski čvrsti otpad su brzo izazvali svest o otpadnoj krizi već ranih 50-ih, i globalni porast čvrstog otpada, kompostovanje biljaka tokom 60-ih, da bi u 70-im bilo praktično neregulisano. Javni usklik Evrope protiv kontaminacije zemljišta na farmama i vinogradima kompostom otpada koji sadrži ostatke plastike, metala i stakla bila je okidač reorganizacije u industriji i 80-ih je došlo do ukidanja industrijskog otpada.

 

[Nostradamus]

[h=2]Tipovi i sastav komposta[/h] Postoji više načina da se kompostuje, počevši od braon i zelenog biorazgradivog otpada, pomešanog sa baštenskom zemljom. Braon otpad se odnosi na materijale bogate ugljenikom, kao što su slama, kartonske kutije od jaja ili isečci žive ograde. Zeleni otpad se odnosi na biorazgradivi otpad bogat azotom, koji se brže raspada, kao što su ljuske od voća i povrća, talog od kafe, posečeno cveće ili otpaci od ošišane trave. Tzv. Vermicompost (lat. verm - crv), koristi crve, najčešće crvene vodene larve, kako bi ubrzale proces raygradnje organskog otpada.

 

[Nostradamus]

[h=2]Kompostiranje kao alternativa deponijama[/h]
Izrada komposta, Peru


Zbog zabrinutosti za sve vecu povrsinu koju zauzimaju deponije, interesovanje za recikliranje, u smislu kompostiranja, je pocelo da raste i postalo široko prihvaćen proces prevođenja nerazgradivog otpada biološkog porekla, u stabilne, sanitarne produkte korisne u hortikulturi.
Novija primena komposta za redukovanje velike količine otpada ima malo toga zajedničkog sa organskom proizvodnjom. 1999. direktiva Evropske komisije za deponije pritisnula je Evropske zemlje da dovedu u pitanje redukovanje deponijskog prostora, pre svega nalaženjem alternativnih odlagaonica i tretiranjem organskim materijalima. Dok su određene zemlje, kao što je Belgija, Holandija, Nemačka i Austrija smesta razmotrile mandatne ciljeve, druge zemlje, kao što su Velika Britanije, Španija i Italija nisu. Naravno, Velika Britanija je, uprkos ranijem značajnom doprinosu organskoj proizvodnji i Džon Inesovom kompostu, počela ozbiljnio da se bavi kompostiranjem tek nakon Briselskog uvođenja kažnjavanja zemalja koje ne dostižu preporučene redukcione ciljeve. Nedavno, Nacionalnoj revizorskoj kancelariji stigao je izveštaj, koji upozorava da se veće dovodi u opasnost zbog nedostizanja EU ciljeva, zapostavljajući znacaj otpada i deponija. Izveštaj državne službe je izjavio da će, da bi se poklopio sa Evropskim planovima za 2010. u Velikoj Britaniji morati da se izvrši redukcija komunalnog otpada za najmanje 3,5 tona. Dalje, do 1013. biće potrebno redukovati do 3,7 tona. Manje od polovine ovih planova je do sada ispunjeno.
Moderno kompostiranje na veliko svakako se ne bi trebalo zanositi idealističkim, organski orijentisanim ciljevima reciklaže i unapređenja zemljišta. Pak, u najzapadnijim zemljama je sada to već postojeći zakon. Ovi faktori mogli bi se pridružiti sukobu između preporučene proizvodnje komposta i kvaliteta proizvoda.

 

[Nostradamus]

[h=2]Materijal prikladan za kompost[/h]

• Biorazgradivi otpad
• Talog od kafe
• Kokosova ljuska
• Zeleni otpad
• Ljudske izlučevine (humanure )
• Biljne plesni
• Gnojivo
• Kompost od gljiva
• Oguljeno drvo
• Ljuska od jajeta
• Braon otpad
• Povrće
• Voće

 

[Nostradamus]

[h=2]Neorganski aditivi[/h]

• Plodna zemlja
• Sitan pesak
• Urea
• Vermikulit
• Perlit (termomalter)

 

[Nostradamus]

[h=2]NAPRAVITE SAMI KOMPOST
najjeftinije organsko djubrivo[/h] U kuhinji i u vrtu ima uvek dosta otpadaka koji se mogu pretvoriti ukompost - vazno organsko djubrivo.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD][SIZE=-1]Dobar kompost popravlja strukturu tla, obogacuje ga humusom i korisnim bakterijama i osigurava biljkama korisne hranljive materije. Moze da se upotrebi povrsinski, ili da se ukopa u zemlju. Narocito je vazan kod osnivanja i djubrenja travnjaka.
Za kompostiranje se moze iskoristiti pokosena trava, stabljike cveca i povrca, sitni otpad pri rezanju zivica, vlazni treset, vlazna slama, pa cak i jednogodisnji korov. Mozete dodati i malo lisca, ali ako ga imate mnogo, najbolje ga je kompostirati u lisni kompost. [/SIZE][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[SIZE=-1]Iz kuhinje mozete iskoristiti razne organske otpatke - ljuske od jaja, listice caja, pepeo od drveta, piljevinu... Krupnije grane, korenje, bolesne biljke, kuvano meso i riba se ne bacaju u kompost.[/SIZE] [TABLE]
[TR]
[TD][SIZE=-1]Komposiste treba smestiti na neki neupadljivi deo vrta, u hladu i zavetreno. Preporucuju se dimenzije 1 x 1,5 x 2 m. Moze biti ogradjeno zicom, tvrdom plastikom ili drvetom.
Iskopajte 15 cm duboku jamu i do polovine je napunite kamenjem ili izlomljenom ciglom radi drenaze (odvodnjavanja).
Kompost se slaze sledecim redom: Sloj od 15-ak cm organskog otpada, odozgo nekoliko lopata starog komposta punog bakterija koje ce [/SIZE][/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[SIZE=-1]potpomoci razlaganje, 2-3 cm zemlje. Slojevi se ponavljaju do visine od 1,5 m. Ako se masa osusi, pokvasite je. Odozgo i sa strane kompostiranom materijalu dodajte 2 cm zemlje.
Leti je potrebno 10-14, a zimi 14-18 nedelja da se organski materijal raspadne i kompost bude spreman za upotrebu.[/SIZE] [SIZE=-1] [/SIZE]

Dusanka Djurovic, pejz. arh.
MOC PRIRODE
[SIZE=-1]Revija za eko hranu i zdraviji zivo[/SIZE]​

 

[Nostradamus]

jel imate svoj kompost ili ga nabavljate negdje drugdje?

kad bi smo sve otpatke u nashoj kuci razvrstavali i odvojeno ih slogali, doshli bi do zakljuchka da zapravo organski otpad chini oko 30% ukupnog otpada u kucanstvima.. u organski otpad se ubraja sav biorazgradivi otpad -- npr. ostaci voca i povrca, ljuske jOjeta, talozi kave, ostaci chaja (da, mogu i vrecice chaja), biljni ostaci iz bashte i slichne stvari.. oda davnina su ljudi otpad pretvarali u korisno dobro..

shta je zapravo kompost i kako nastaje?



"Kompostiranje je prastara metoda pretvaranja organskih ostataka tvari u plodni humus. Možemo je primijeniti u vlastitom vrtu, a korištenjem prikladnog spremnika za kompostiranje čak i na balkonu. To je ujedno i najprihvatljiviji način zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju vrijedne organske tvari koje poboljšavaju strukturu tla, pomažu zadržavanju vlage, tlo čine prozračnijim, povećavaju mikrobiološku aktivnost tla, obogaćuju ga hranjivim sastojcima te povećavaju otpornost biljaka na nametnike i bolesti."


Pravila za uspješan kompost:

-- Materijal za kompost nikad ne stavljamo u rupu u tlu jer će zbog nedostatka kisika doći do trulenja i neugodnog mirisa.
-- Kompost ne smiještamo na kamenu, betonsku ili neku drugu nepropusnu podlogu. Kompostna hrpa mora biti u izravnom dodiru s tlom kako bi mikroorganizmi iz tla imali nesmetan pristup kompostištu. Na taj način osiguravamo također otjecanje suvišne vode i prozračnost hrpe.
-- Na mjestu na kojem ćemo postaviti hrpu najprije položimo sloj krupnijeg materijala, npr. granja i grančica, pruća, iverja debljine oko 20 cm. Zatim nastavimo s odlaganjem pripremljenog biootpada.
-- Pokošenu travu na hrpu stavljamo u vrlo tankom sloju zbog opasnosti od trulenja. Prethodno je ostavimo da se prosuši.
-- Organski otpad usitnimo i miješamo, a svaki odloženi sloj možemo posuti vrtnom zemljom ili gotovim kompostom. To će pospješiti procese razgradnje kompostnog materijala. Otpatke koji bi mogli privući životinje ne stavljamo na kompost: meso, kosti, ostatke kuhanih jela...
-- Mikroorganizmima je potrebna vlaga. Kompost održavamo umjereno vlažnim. Previše vlage je štetno. U takvim uvjetima mikroorganizmima nedostaje kisika i oni ugibaju.
-- Kompostnu hrpu pokrijemo. Tako podržavamo zagrijavanje i sprečavamo gubitak vlage ili pak pretjerano vlaženje u zimskom razdoblju.
-- Komopostnu hrpu povremeno rastresemo ili preokrenemo.

 

[Nostradamus]

Zasto raditi kompost?
​

Kompostiranjem zatvaramo prirodni ciklus kruženja tvari u prirodi: od biorazgradivih otpadaka nastaju vrijedne organske tvari. Na taj način odgovorno i aktivno sudjelujemo u rješavanju problema otpada, tj. sami recikliramo oko jednu trećinu svojih otpadaka. Tako pridonosimo:
- smanjenju volumena otpada i rasterećenju odlagališta
- smanjenju troškova odlaganja otpada
- smanjenju onečišćenja tla, vode i zraka
- povećanju kakvoće tla
- povećanju kakvoće okoliša