- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА
Како је „марсељска група” остварила план
После Другог светског рата нестали су многи документи везани за атентат на краља Александра
Место атентата и детаљ са фотографијом на којој потпуковник Пиоле мачем обара атентатора
Сви артефакти везани за познати марсељски атентат чувани су у Војном музеју све до 1944-1945. године. Нажалост, после завршетка рата, већина ових предмета загонетно је нестала. Уз то и мнoги детаљи у вези са атентатом до данас нису у потпуности разјашњени.
Августа 1934, у Риму су челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО донели одлуку да се изврши атентат на краља Југославије, Александра I Карађорђевића. За атентат je одабрана његова посета Француској, октобра исте године, а за непосредне извршиоце одабрани суприпадник ВМРО Величко Керин, те усташки терористи Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил. Керин и Рајић је атентат на краља требало да изврше у Марсељу а, уколико они не би успели, Поспишил и Краљ нови покушај би извели у Паризу.
Керин, Краљ, Поспишил и Рајић су се 28. септембра 1934. састали у Цириху и исто вече продужили за Лозану. У Лозани су 29. октобра резервно оружје запаковали у кофер и оставили га у гардероби на железничкој станици, те наставили пут у Француску. Током истраге након атентата, шеф полиције кантона Во открио је наведени кофер и предао га француском инспектору Националне безбедности, Борелу. У коферу су пронађена два пиштоља. Према вештаку Гетимелу, оружје је било „сасвим других модела” (од оног заплењеног у Француској) „али исте, немачке фабрикације: пиштољи маузер 7,65 мм са 8, те валтер 6,35 мм са 6 метака”.
Након преласка у Француску, Поспишил и Рајић су продужили за Париз а Керин и Краљ за Марсељ. „Марсељска група” сесместилау хотелу „Модерн”у Екс-ан Провансу, где је, 8. октобра, добила оружје које је Стана Година набавила у тршћанској радњи „Ангелини и Бернадон”.
Керин, наоружан аутоматским маузером бр. 7391, валтером PP бр. 762.782 и италијанском ручном бомбом PО, 9. октобра се налазио на Берзанском тргу. Око 14 часова наишла је свечана поворка: на челу се налазио коњички вод Републиканске мобилне гарде. У колима иза коњице налазили су се припадници Националне безбедности, у следећим – генерални директор и главни контролор безбедности, Бертоа и Систрон, а иза њих се кретао црни делаж, власништво префектуре Буш ди Рон, регистарских таблица 6068-CА6. На задњем десном седишту налазио се краљ Александар, а до њега – министар иностраних послова Француске,Барту. Насупрот њима седео је генерал Жорж. Колима је управљао Фросак, до кога је седео члан обезбеђења, Бертеми. Са десне стране делажа јахао је потпуковник 141. алпинског пука, Пиоле, а са леве – заповедник мобилне гарде, потпуковник Вигору.
Према верзији француских истражних органа, Керин је скочио на папучицу кола и хицима из маузера убио краља Александра а тешко ранио Бартуа и генерала Жоржа. Возач Фросак је десном руком покушао да одгурне атентатора а жандарм Рињо да га заустави и отме му оружје. Ка Керину је појурио и полицајац Гали, али је хицем из маузера рањен у груди. У том тренутку, потпуковник Пиоле је успео да окрене коња и мачем М1882 атентатору зада неколико удараца. Истовремено, полицајац Дебијон је из револвера погодио Керина у главу и слабину. Атентатор је клонуо на тле, где га је разјарена светина линчовала.
Француска полиција је током истраге установила је да атентатор испалио петхитацау правцу краља Александра, четири у генерала Жоржа и један у полицајца Галија, док је Барту рањен метком – калибра 8 мм из француског службеног револвера М1892! Овај податак француска префектура је држала под велом тајности све до 1975. године!Из неразјашњених разлога, Барту је одбио помоћ жандарма и таксијем се пребацио до болнице „Отел Дије” на тргу Калвер. Но, како му је зрно пресекло леву надлактичну артерију, овде је, услед губитка крви, преминуо. Краљ Александар је превезен у Префектуру, на Ру де Ром, где је констатована смрт, а генерал Жорж је смештен у војну болницу на Ру де Лоди.
У време атентата, Мијо Краљ се налазио на берзанском тргу. Одатле је отишао у Екс-ан-Прованс и у хотелској соби, у душек, сакрио аутоматски маузер и ручне бомбе. Потом се вратио у Марсељ и изнајмио такси до Фонтенблоа, где је купио возну карту за Евијан ле Бен. Но, на железничкој станици га је легитимисао жандарм Дир, па је побегао у околне шуме. Полицијски комесар Удо га је 15. октобра ухапсио у Мелону. Код Краља је пронађена ручна бомба, док је валтер PP, наводно, изгубио у шуми у Фонтенблоу. Начелник париске криминалистичке бригаде је 16. октобра, усобибр. 23 хотела„Модерн”, пронашао аутоматски маузер Мије Краља, оквиреод 10 и 20 метака, те две ручне бомбе.
По сазнању да је атентат у Марсељу успешно изведен, Рајић и Поспишил су 9. октобра возом кренули из Париза у Евијан ле Бен са намером да се пребаце у Швајцарску.Откривши да су купили карте за Евијан и Лозану, инспектор Димон је телефонирао комесару пограничне полиције у Анмасу и упозорио га на сумњивце. Тако су Рајић и Поспишил 10. октобра ухапшени у Тонон ле Бену. Они су признали да су оружје оставили на станици у Паризу. Заиста, инспектор Бруне је у претинцу бр. 9891 гардеробе железничке станице Сен Лазар, пронашао кофер са два аутоматска пиштоља маузер, валтерима PP и PPК, четири бомбе и муницијом. На суђењу у Екс-ан Провансу оружје су вештачили др Беру, Гатимелиз истоимене оружарске радње, те инжењери морнаричке артиљерије и сервиса јавног транспорта, Капдеви и Дибо.
Архив покрајине Буш де Рон је,према поверљивом документу бр. 124 из 1936, све предмете везане за атентат поклонио Краљевини Југославији. Аутомобил је до Сплита превезен паробродом „Вис”, а до Београда, где је стигао 27. априла – железницом. Управа двора је 25. августа униформу у којој је краљ Александар убијен, четириа утоматска маузераса серијским бројевима 7391, 7307, 7279 и 7323, пиштољ маузер 7,65 мм М1914, пиштољ валтер 6,35 мм М9, пиштољ 7,65 мм валтер PPК бр. 762.673, пиштоље 7,65 мм валтер PP бр. 761.312 и 762.782, осам италијанских ручних бомби PО, оквире капацитета 20 и 10 метака 7,63 мм, оквире за пиштоље калибра 7,65 мм и 6,35 мм, картонску кутију за метке, муницију и чауре 7,63 мм, 7,65 мм, 6,35 мм, 8 мм (за француски службени револвер М92), 11 мм (за француски службени револвер М73) те црни делаж, поклонила Војном музеју. Сви експонати су 28. августа пописани у Књизи дародаваца под бројем 48. Када је 20. априла 1937. отворена нова поставка, ови предмети изложени су у Одељењу Блаженопочившег краља Александра I Ујединитеља.
Бранко Богдановић
Објављено: 05.12.2010.
Извор: Политика магазин
Како је „марсељска група” остварила план
После Другог светског рата нестали су многи документи везани за атентат на краља Александра
Место атентата и детаљ са фотографијом на којој потпуковник Пиоле мачем обара атентатора
Сви артефакти везани за познати марсељски атентат чувани су у Војном музеју све до 1944-1945. године. Нажалост, после завршетка рата, већина ових предмета загонетно је нестала. Уз то и мнoги детаљи у вези са атентатом до данас нису у потпуности разјашњени.
Августа 1934, у Риму су челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО донели одлуку да се изврши атентат на краља Југославије, Александра I Карађорђевића. За атентат je одабрана његова посета Француској, октобра исте године, а за непосредне извршиоце одабрани суприпадник ВМРО Величко Керин, те усташки терористи Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил. Керин и Рајић је атентат на краља требало да изврше у Марсељу а, уколико они не би успели, Поспишил и Краљ нови покушај би извели у Паризу.
Керин, Краљ, Поспишил и Рајић су се 28. септембра 1934. састали у Цириху и исто вече продужили за Лозану. У Лозани су 29. октобра резервно оружје запаковали у кофер и оставили га у гардероби на железничкој станици, те наставили пут у Француску. Током истраге након атентата, шеф полиције кантона Во открио је наведени кофер и предао га француском инспектору Националне безбедности, Борелу. У коферу су пронађена два пиштоља. Према вештаку Гетимелу, оружје је било „сасвим других модела” (од оног заплењеног у Француској) „али исте, немачке фабрикације: пиштољи маузер 7,65 мм са 8, те валтер 6,35 мм са 6 метака”.
Након преласка у Француску, Поспишил и Рајић су продужили за Париз а Керин и Краљ за Марсељ. „Марсељска група” сесместилау хотелу „Модерн”у Екс-ан Провансу, где је, 8. октобра, добила оружје које је Стана Година набавила у тршћанској радњи „Ангелини и Бернадон”.
Керин, наоружан аутоматским маузером бр. 7391, валтером PP бр. 762.782 и италијанском ручном бомбом PО, 9. октобра се налазио на Берзанском тргу. Око 14 часова наишла је свечана поворка: на челу се налазио коњички вод Републиканске мобилне гарде. У колима иза коњице налазили су се припадници Националне безбедности, у следећим – генерални директор и главни контролор безбедности, Бертоа и Систрон, а иза њих се кретао црни делаж, власништво префектуре Буш ди Рон, регистарских таблица 6068-CА6. На задњем десном седишту налазио се краљ Александар, а до њега – министар иностраних послова Француске,Барту. Насупрот њима седео је генерал Жорж. Колима је управљао Фросак, до кога је седео члан обезбеђења, Бертеми. Са десне стране делажа јахао је потпуковник 141. алпинског пука, Пиоле, а са леве – заповедник мобилне гарде, потпуковник Вигору.
Према верзији француских истражних органа, Керин је скочио на папучицу кола и хицима из маузера убио краља Александра а тешко ранио Бартуа и генерала Жоржа. Возач Фросак је десном руком покушао да одгурне атентатора а жандарм Рињо да га заустави и отме му оружје. Ка Керину је појурио и полицајац Гали, али је хицем из маузера рањен у груди. У том тренутку, потпуковник Пиоле је успео да окрене коња и мачем М1882 атентатору зада неколико удараца. Истовремено, полицајац Дебијон је из револвера погодио Керина у главу и слабину. Атентатор је клонуо на тле, где га је разјарена светина линчовала.
Француска полиција је током истраге установила је да атентатор испалио петхитацау правцу краља Александра, четири у генерала Жоржа и један у полицајца Галија, док је Барту рањен метком – калибра 8 мм из француског службеног револвера М1892! Овај податак француска префектура је држала под велом тајности све до 1975. године!Из неразјашњених разлога, Барту је одбио помоћ жандарма и таксијем се пребацио до болнице „Отел Дије” на тргу Калвер. Но, како му је зрно пресекло леву надлактичну артерију, овде је, услед губитка крви, преминуо. Краљ Александар је превезен у Префектуру, на Ру де Ром, где је констатована смрт, а генерал Жорж је смештен у војну болницу на Ру де Лоди.
У време атентата, Мијо Краљ се налазио на берзанском тргу. Одатле је отишао у Екс-ан-Прованс и у хотелској соби, у душек, сакрио аутоматски маузер и ручне бомбе. Потом се вратио у Марсељ и изнајмио такси до Фонтенблоа, где је купио возну карту за Евијан ле Бен. Но, на железничкој станици га је легитимисао жандарм Дир, па је побегао у околне шуме. Полицијски комесар Удо га је 15. октобра ухапсио у Мелону. Код Краља је пронађена ручна бомба, док је валтер PP, наводно, изгубио у шуми у Фонтенблоу. Начелник париске криминалистичке бригаде је 16. октобра, усобибр. 23 хотела„Модерн”, пронашао аутоматски маузер Мије Краља, оквиреод 10 и 20 метака, те две ручне бомбе.
По сазнању да је атентат у Марсељу успешно изведен, Рајић и Поспишил су 9. октобра возом кренули из Париза у Евијан ле Бен са намером да се пребаце у Швајцарску.Откривши да су купили карте за Евијан и Лозану, инспектор Димон је телефонирао комесару пограничне полиције у Анмасу и упозорио га на сумњивце. Тако су Рајић и Поспишил 10. октобра ухапшени у Тонон ле Бену. Они су признали да су оружје оставили на станици у Паризу. Заиста, инспектор Бруне је у претинцу бр. 9891 гардеробе железничке станице Сен Лазар, пронашао кофер са два аутоматска пиштоља маузер, валтерима PP и PPК, четири бомбе и муницијом. На суђењу у Екс-ан Провансу оружје су вештачили др Беру, Гатимелиз истоимене оружарске радње, те инжењери морнаричке артиљерије и сервиса јавног транспорта, Капдеви и Дибо.
Архив покрајине Буш де Рон је,према поверљивом документу бр. 124 из 1936, све предмете везане за атентат поклонио Краљевини Југославији. Аутомобил је до Сплита превезен паробродом „Вис”, а до Београда, где је стигао 27. априла – железницом. Управа двора је 25. августа униформу у којој је краљ Александар убијен, четириа утоматска маузераса серијским бројевима 7391, 7307, 7279 и 7323, пиштољ маузер 7,65 мм М1914, пиштољ валтер 6,35 мм М9, пиштољ 7,65 мм валтер PPК бр. 762.673, пиштоље 7,65 мм валтер PP бр. 761.312 и 762.782, осам италијанских ручних бомби PО, оквире капацитета 20 и 10 метака 7,63 мм, оквире за пиштоље калибра 7,65 мм и 6,35 мм, картонску кутију за метке, муницију и чауре 7,63 мм, 7,65 мм, 6,35 мм, 8 мм (за француски службени револвер М92), 11 мм (за француски службени револвер М73) те црни делаж, поклонила Војном музеју. Сви експонати су 28. августа пописани у Књизи дародаваца под бројем 48. Када је 20. априла 1937. отворена нова поставка, ови предмети изложени су у Одељењу Блаженопочившег краља Александра I Ујединитеља.
Бранко Богдановић
Објављено: 05.12.2010.
Извор: Политика магазин
