- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.026
Kako izgleda porođaj kod kuće?
Mnoge trudnice širom sveta sve češće se opredeljuju da bebu rode u prirodnom ambijentu. Sve teče spontano, bez lekova i višečasovnog ležanja. Nakon rođenja, pre presecanja pupčane vrpce, beba se stavlja na majčine grudi
Kako će proteći porođaj, briga je svake trudnice, čak i kada ne čeka prvo dete. U poslednjim danima trudnoće, buduća majka neprekidno razmišlja i o porodilištu, uslovima u njemu, stanju u zdravstvu, babicama i lekarima, dvoumi se da li da se podvrgne epiduralnoj anesteziji ili prirodno porodi...
Sve te nepoznanice unose nemir i baš zbog toga se sve više žena odlučuje da porodilište zameni svojim dom, toplom kućnom atmosferom, poznatim licima i uz izabranu babicu donese bebu na svet. Među njima su i poznate ličnosti, u Srbiji su se za porođaj kod kuće opredelile i pojedine voditeljke, glumice, balerine, supruge sportista...
- Mnoge žene se danas odlučuju na porođaj kod kuće jer su u bolnici sputane. Prirodan porođaj u kućnoj atmosferi za njih je idealan, jer teče potpuno spontano, bez medikamenata i insistiranja da leže satima u krevetu. S obzirom na to da porođaj traje 10 do 12 sati, pa i duže, nikome ne prija da sve to vreme provede izolovano u krevetu. U svom domu, trudnica se ponaša krajnje uobičajeno - objašnjava babica Divna Miljković, koju smo pronašli van Beograda gde se odvijao takav porođaj.
Za 23 godine pomogla je da na svet prirodnim putem u kućnim uslovima dođe više od stotinu beba i Srbiji. Da je srećne ruke, pokazuje i to što dobija pozive i iz Hrvatske, Crne Gore i drugih udaljenih mesta.
Prisustvo babice u kući je tiho, dok trudnica šeta, jede, pije i razgovara sa najbližim. Sama bira mesto i položaj koji će joj omogućiti da se najlakše porodi.
- Ukoliko žena osluškuje svoje telo i njegove potrebe, nepogrešivo će znati šta bi u kom trenutku trebalo da radi. Nije tačno da se žene uglavnom odlučuju za porađaj u kadi ili u malom bazenu, iako je topla voda najprirodnije okruženje za bebu prilikom dolaska na svet jer je podseća na posteljicu i plodovu vodu, u kojoj je plutala prethodnih meseci. I druga mesta i položaji su prihvatljivi ako trudnici prijaju, tako da one same odlučuju gde će se čin odvijati. Suština je da žena bude opuštena i da ne mora da izvršava komande koje joj ne prijaju, pije lekove ili prima anesteziju. Apsolutna spontanost i prirodno ponašanje su najsigurniji recept za srećan ishod na porođaju.
* Kako izgleda apsolutna spontanost i prirodnost tokom porođaja?
- Iščekuje se porođaj u porodičnom okruženju, uz partnera i decu, što apsolutno relaksira trudnicu. Nijednoj ne prija kada joj neko stalno i glasno insistira da se napinje. Takve komande izazivaju suprotan efekat. Mnogim ženama čak ne prija bilo kakva komunikacija sa babicom i lekarom. Htele bi svoj mir koji u bolnici ne mogu da imaju, jer su pravila u ophođenju drugačija.
* Po čemu se još razlikuje porođaj kod kuće od onog u bolnici?
- U porodilištu se beba nakon rođenja odmah fizički odvaja od majke presecanjem pupčane vrpce. Kod kuće, nakon porođaja se vrpca ne preseca odmah, već se beba tako spojena sa majkom stavlja na njene grudi i tu leži sat, dva ili duže. Majka i tek rođena beba tako uživaju u miru, bliskosti i najintimnijoj komunikaciji kroz dodir, pogled, nežne poljupce. Za novorođenče je taj čin veoma važan, jer upija sve emocije koje majka spontano pruža. Zapravo, svaki porođaj u kući je priča za sebe, dok se u bolnici ponavlja na isti način po identičnom redosledu koji vlada poslednjih 50 do 70 godina.
* Kako se u savremenim društvima došlo na ideju o porađanju u kući?
- Pokret za prirodno porađanje krenuo je pre 30 godina istovremeno u razvijenim evropksim državama i SAD, posebno u Nemačkoj, Italiji, skandinavskim zemljama. Holandija je naročito poznata po tome, jer njihov zdravstveni sistem upućuje na porođaj kod kuće, pa se više od 60 posto trudnica odlučuje na to. U američkoj državi Tenesi je čak otvorena "Farma za porođaje", prirodno porodilište gde žene dolaze iz različitih država da se porađaju kao kod kuće. Sve se odvija u sklopu ekološki zdravog života, pa i porođaj. Mnoge trudnice ne žele nikakve lekove, epiziotomiju, niti anesteziju. Za sam čin se pripremaju određenim vežbama, osluškuju svoje telo i materinske instinkte. U takvim okolnostima nema komplikacija, već sve teče u savršenom redu, a babica je tu više da se nađe trudnici, jer ona praktično sama vodi svoj porođaj.
PROF. DR ALEKSANDAR LjUBIĆ, GINEKOLOG I AKUŠER
PORODILIŠTA SU SIGURNIJA
O porođaju kod kuće lekari imaju svoj stav. Zašto bi ovaj čin trebalo da se ipak odvija u bolnici, objašnjava ginekolog i akušer, profesor dr Aleksandar Ljubić, iz Specijalne ginekološke bolnice "Jevremova", koji je zamenik generalnog sekretara Svetskog udruženja perinatalne medicine:
- Porođaj kod kuće je star milenijumima i odvijao se do razvoja zdravstvenog sistema. Iskustvo je pokazalo da on nosi brojne komplikacije, zbog čega se i pribeglo formiranju specijalizovanih bolnica odnosno porodilišta. Uvođenjem trudnica i porodilja u bolnicu, obolevanje i smrtnost beba se drastično smanjila, kao i komplikacije i smrtnost kod porodilja. Početkom 20. veka, od sto novorođene dece je umiralo deset, od hiljadu žena umirala je jedna. Danas u Srbiji, od sto novorođenčadi umire jedno, a jedna žena od deset hiljada. Dakle, desetostruko je smanjeno obolevanje i umiranje beba i majki prilikom porođaja.
* Zašto se baš u razvijenim zemljama insistira na porođaju kod kuće?
- Zbog posebnih pogodnosti koje trudnica želi da ima. Sa medicinskog stanovišta to nema opravdanja, jer ako dođe do bilo kakvih komplikacija, porodilja je daleko od bolnice gde jedino može da joj se pomogne na adekvatan način. Čak i da ima ginekologa uz sebe kod kuće, u određenim okolnostima on ne može da reaguje na pravi način. U akušerstvu odlučuju minuti i to svakome mora biti jasno. Mozak bebe bez kiseonika može da bude najduže pet minuta, a hitna pomoć ne može da preveze pacijenta ni za deset minuta ako nije blizu bolnice.
* Zbog čega je, ako se znaju posledice, porođaj kod kuće prihvaćen u razvijenim zapadnim zemljama?
- To više nije tako, a zagovaranje porođaja kod kuće je počelo pre petnaestak godina u skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Holandiji. To se iniciralo samo tamo gde postoji telemedicina, mogućnost primene tehnologije, kontrole majke i ploda na daljinu. U početku je to izgledalo opravdano, imajući u vidu potrebu žene za intimnim doživljajem tokom porođaja. Ipak, višegodišnje studije su pokazale da, čak i uz primenu najsavremenije tehnologije, porođaj u kući nosi značajno veći rizik od smrtnosti i obolevanja bebe i majke. Neželjeni ishod je beležen i u skandinavskim zemljama, gde je izrazito visok nivo obrazovanja i zdravstvene zaštite. To je bio razlog što naučna zajednica nije prihvatila porađanje kod kuće. Ali, preporuka je da se u bolnicama stvaraju takvi uslovi, da trudnica zaista ima osećaj kao da je kod kuće - ističe dr Ljubić.
(Novosti)
Mnoge trudnice širom sveta sve češće se opredeljuju da bebu rode u prirodnom ambijentu. Sve teče spontano, bez lekova i višečasovnog ležanja. Nakon rođenja, pre presecanja pupčane vrpce, beba se stavlja na majčine grudi
Kako će proteći porođaj, briga je svake trudnice, čak i kada ne čeka prvo dete. U poslednjim danima trudnoće, buduća majka neprekidno razmišlja i o porodilištu, uslovima u njemu, stanju u zdravstvu, babicama i lekarima, dvoumi se da li da se podvrgne epiduralnoj anesteziji ili prirodno porodi...
Sve te nepoznanice unose nemir i baš zbog toga se sve više žena odlučuje da porodilište zameni svojim dom, toplom kućnom atmosferom, poznatim licima i uz izabranu babicu donese bebu na svet. Među njima su i poznate ličnosti, u Srbiji su se za porođaj kod kuće opredelile i pojedine voditeljke, glumice, balerine, supruge sportista...
- Mnoge žene se danas odlučuju na porođaj kod kuće jer su u bolnici sputane. Prirodan porođaj u kućnoj atmosferi za njih je idealan, jer teče potpuno spontano, bez medikamenata i insistiranja da leže satima u krevetu. S obzirom na to da porođaj traje 10 do 12 sati, pa i duže, nikome ne prija da sve to vreme provede izolovano u krevetu. U svom domu, trudnica se ponaša krajnje uobičajeno - objašnjava babica Divna Miljković, koju smo pronašli van Beograda gde se odvijao takav porođaj.
Za 23 godine pomogla je da na svet prirodnim putem u kućnim uslovima dođe više od stotinu beba i Srbiji. Da je srećne ruke, pokazuje i to što dobija pozive i iz Hrvatske, Crne Gore i drugih udaljenih mesta.
Prisustvo babice u kući je tiho, dok trudnica šeta, jede, pije i razgovara sa najbližim. Sama bira mesto i položaj koji će joj omogućiti da se najlakše porodi.
- Ukoliko žena osluškuje svoje telo i njegove potrebe, nepogrešivo će znati šta bi u kom trenutku trebalo da radi. Nije tačno da se žene uglavnom odlučuju za porađaj u kadi ili u malom bazenu, iako je topla voda najprirodnije okruženje za bebu prilikom dolaska na svet jer je podseća na posteljicu i plodovu vodu, u kojoj je plutala prethodnih meseci. I druga mesta i položaji su prihvatljivi ako trudnici prijaju, tako da one same odlučuju gde će se čin odvijati. Suština je da žena bude opuštena i da ne mora da izvršava komande koje joj ne prijaju, pije lekove ili prima anesteziju. Apsolutna spontanost i prirodno ponašanje su najsigurniji recept za srećan ishod na porođaju.
* Kako izgleda apsolutna spontanost i prirodnost tokom porođaja?
- Iščekuje se porođaj u porodičnom okruženju, uz partnera i decu, što apsolutno relaksira trudnicu. Nijednoj ne prija kada joj neko stalno i glasno insistira da se napinje. Takve komande izazivaju suprotan efekat. Mnogim ženama čak ne prija bilo kakva komunikacija sa babicom i lekarom. Htele bi svoj mir koji u bolnici ne mogu da imaju, jer su pravila u ophođenju drugačija.
* Po čemu se još razlikuje porođaj kod kuće od onog u bolnici?
- U porodilištu se beba nakon rođenja odmah fizički odvaja od majke presecanjem pupčane vrpce. Kod kuće, nakon porođaja se vrpca ne preseca odmah, već se beba tako spojena sa majkom stavlja na njene grudi i tu leži sat, dva ili duže. Majka i tek rođena beba tako uživaju u miru, bliskosti i najintimnijoj komunikaciji kroz dodir, pogled, nežne poljupce. Za novorođenče je taj čin veoma važan, jer upija sve emocije koje majka spontano pruža. Zapravo, svaki porođaj u kući je priča za sebe, dok se u bolnici ponavlja na isti način po identičnom redosledu koji vlada poslednjih 50 do 70 godina.
* Kako se u savremenim društvima došlo na ideju o porađanju u kući?
- Pokret za prirodno porađanje krenuo je pre 30 godina istovremeno u razvijenim evropksim državama i SAD, posebno u Nemačkoj, Italiji, skandinavskim zemljama. Holandija je naročito poznata po tome, jer njihov zdravstveni sistem upućuje na porođaj kod kuće, pa se više od 60 posto trudnica odlučuje na to. U američkoj državi Tenesi je čak otvorena "Farma za porođaje", prirodno porodilište gde žene dolaze iz različitih država da se porađaju kao kod kuće. Sve se odvija u sklopu ekološki zdravog života, pa i porođaj. Mnoge trudnice ne žele nikakve lekove, epiziotomiju, niti anesteziju. Za sam čin se pripremaju određenim vežbama, osluškuju svoje telo i materinske instinkte. U takvim okolnostima nema komplikacija, već sve teče u savršenom redu, a babica je tu više da se nađe trudnici, jer ona praktično sama vodi svoj porođaj.
PROF. DR ALEKSANDAR LjUBIĆ, GINEKOLOG I AKUŠER
PORODILIŠTA SU SIGURNIJA
O porođaju kod kuće lekari imaju svoj stav. Zašto bi ovaj čin trebalo da se ipak odvija u bolnici, objašnjava ginekolog i akušer, profesor dr Aleksandar Ljubić, iz Specijalne ginekološke bolnice "Jevremova", koji je zamenik generalnog sekretara Svetskog udruženja perinatalne medicine:
- Porođaj kod kuće je star milenijumima i odvijao se do razvoja zdravstvenog sistema. Iskustvo je pokazalo da on nosi brojne komplikacije, zbog čega se i pribeglo formiranju specijalizovanih bolnica odnosno porodilišta. Uvođenjem trudnica i porodilja u bolnicu, obolevanje i smrtnost beba se drastično smanjila, kao i komplikacije i smrtnost kod porodilja. Početkom 20. veka, od sto novorođene dece je umiralo deset, od hiljadu žena umirala je jedna. Danas u Srbiji, od sto novorođenčadi umire jedno, a jedna žena od deset hiljada. Dakle, desetostruko je smanjeno obolevanje i umiranje beba i majki prilikom porođaja.
* Zašto se baš u razvijenim zemljama insistira na porođaju kod kuće?
- Zbog posebnih pogodnosti koje trudnica želi da ima. Sa medicinskog stanovišta to nema opravdanja, jer ako dođe do bilo kakvih komplikacija, porodilja je daleko od bolnice gde jedino može da joj se pomogne na adekvatan način. Čak i da ima ginekologa uz sebe kod kuće, u određenim okolnostima on ne može da reaguje na pravi način. U akušerstvu odlučuju minuti i to svakome mora biti jasno. Mozak bebe bez kiseonika može da bude najduže pet minuta, a hitna pomoć ne može da preveze pacijenta ni za deset minuta ako nije blizu bolnice.
* Zbog čega je, ako se znaju posledice, porođaj kod kuće prihvaćen u razvijenim zapadnim zemljama?
- To više nije tako, a zagovaranje porođaja kod kuće je počelo pre petnaestak godina u skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Holandiji. To se iniciralo samo tamo gde postoji telemedicina, mogućnost primene tehnologije, kontrole majke i ploda na daljinu. U početku je to izgledalo opravdano, imajući u vidu potrebu žene za intimnim doživljajem tokom porođaja. Ipak, višegodišnje studije su pokazale da, čak i uz primenu najsavremenije tehnologije, porođaj u kući nosi značajno veći rizik od smrtnosti i obolevanja bebe i majke. Neželjeni ishod je beležen i u skandinavskim zemljama, gde je izrazito visok nivo obrazovanja i zdravstvene zaštite. To je bio razlog što naučna zajednica nije prihvatila porađanje kod kuće. Ali, preporuka je da se u bolnicama stvaraju takvi uslovi, da trudnica zaista ima osećaj kao da je kod kuće - ističe dr Ljubić.
(Novosti)
