Dragi Eric,
postoji samo ljustura, a duh, ideja, tradicija su baza ili temelj jedne uspesne nacije. Treba se ugledati na uspesne zemlje i primeniti ili ti implemenirati njihovu formulu. Izmedju posleratnog Japana i posleratne ili ti petooktobarske Srbije ima velike slicnosti. Snaga Japana ogledala se u sposobnosti adaptacije zapadnih naucnih i tehnoloskih dostignuca i prilagodjavanje njihovoj tradiciji i kulturi. Za razliku od njih, kojima su tradicionalne vrednosti i kultura srz svega, mi smo se radi sminkanja i umivanja, brzo postideli svoje, kako kulture tako i tradicije, jer se one konfrotiraju sa modernim i demokratski drustvom kome tezimo. Samim tim i srz je nestala, pojavila se apatrija, i mi nemamo bazu, ideju oko koje se svi okupljamo i pokrecemo. Japanci su takodje razvili veoma poseban sistem rada i organizacije, koji se dosta razlikuje od zapadnog, a on se ogleda u kreativnom organizovanju svih radnika ili ti umova kroz sistem poslovanja, gde oni znaju da iako su samo deo sistema, njihov rad ili napor ce biti vidljiv na vrhu.
Takodje, jaka i veoma izrazena religiozna tradicija, bilo u Zen budizmu ili konfucijanizmu, je samo implementirala veliki i fascinantni uticaj zapada, i nije dozvolila da je obuzme. Obrazovanje, kreativnost, radnost i disciplina utkani u vec pomenutu kulturnu i versku i tradicijsku osnovu, sa implementiranim zapadnim vrednostima, samo su stvorili konkurentu i uzornu naciju do danasnjeg dana.
Kod njih su srednje i starije generacije iznedrile zemlju posle rata, a mi smo se nasih odrekli, a i dalje se odricemo. Kod njih se konkurencija pretvara u solidarnost, dok kod nas u satiranje i izopacenost, korupciju. Japanska kultura rada zasniva se na porodicnom duhu zajednistva, pripadnosti, grupi, kako god,dok je kod nas to postala stranacka kultura rada....