Kako da vas dete sluša?

[Andjela 7]

Kako da vas dete sluša?

​

Jedna od najčešćih rečenica koju roditelji izgovaraju je “ništa me ne sluša” i to još od malena. Kada se u stvari može reći da dete ne sluša? Saznajte kada da počnete sa edukacijom koja će imati smisla koliko za vas toliko i za dete.

Do 2. godine dete nije svesno svoje neposlušnosti tj. krši pravila iz neznanja. Upravo iz ovog razloga ne vrede ukori i prekori roditelja čiji je najvažniji zadatak da u ovom periodu spreče fizičko povređivanje deteta.

Oko 3.-4. godine dete može da shvati odnos između uzroka i posledice (ako uradim ovo, dogodiće se …) i to mu pomaže da razume zašto mu je dozvoljeno da radi neke stvari a neke ne. Ovo shvatanje uzroka i posledice predstavlja prvi korak ka progresivnom usvajanju porodičnih standarda i formiranje onoga što bi se moglo nazvati “svešću” o sopstvenim dužnostima i ograničenjima. Iz tog razloga se tek od ovog trenutka može pričati o neposlušnosti kao svesnom prestupu postavljenih pravila.

Koji edukativni model izabrati?

Nakon 2. godine vreme je za saopštavanje prvih, jednostavnih pravila koja će detetu omogućiti da nauči šta je dobro a šta loše za njegove roditelje. Nakon toga ono će, uz pomoć maminih i tatinih objašnjenja i sopstvenim iskustvom, shvatati zašto se neko ponašanje ocenjuje pozitivno a drugo ne. Međutim, ovo puko izgovaranje pravila nije dovoljno da bi ona bila poštovana i često će biti potreban “sukob” sa mališanom koji, upravo kršenjem pravila, želi da iskaže sopstvenu nezavisnost.

Mame i tate često sumnjaju u sopstvene sposobnosti i ispravnost vaspitnih mera koje zastupaju. Najčešće se primećuje da roditelji primenjuju model iz svog detinjstva čak iako se sukobljavaju sa validnosću šema naučenih u porodici iz koje potiču.

Međutim, osnovna i najvažnija stvar je poštovanje sopstvene prirode i sopstvenog instinkta izbegavajući metode u kojima se ne prepoznajemo. Na taj način roditelju je lakše da bude uvek koerentan u svojim postupcima a detetu da mu veruje kad nešto kaže.

Koje je pravo ponašanje?

Evo nekoliko pravila koja vam mogu pomoći da uspostavite i održite autoritet kod deteta:

• Nemojte postavljati previše pravila: nerealno je očekivati da se dete od 3-4 godine ponaša kao odrasla osoba. Bolje je držati se nekoliko jasnih pravila koja su laka za poštovanje.
• Nemojte konstantno menjati ili improvizovati pravila: dete ima odlično pamćenje i ako mu se danas dozvoli ono što je juče bilo zabranjeno ono može da misli da pravila i nisu previše važna.
• Izbegavajte zahteve koji treba da se ispune istog momenta (“idi operi ruke”, “dolazi odmah za sto”) ako je dete zauzeto igrom. Ovakva naredba će sigurno izazvati neku vrstu okršaja i izazova koji dovode u pitanje autoritet roditelja. Mudrije je detetu dati vremena - “još jedan krug i idemo kući”.
• Kada detetu naređujete da nešto uradi ton mora da bude odlučan i čvrst. Gubljenje kontrole i dranje može da uplaši dete i natera ga da tog puta posluša iz straha, ali ne doprinosi autoritetu.
• Hvalite dete kada nešto dobro uradi. Ukoliko se dete samo grdi i za najmanju sitnicu biće mu teže da shvati razliku između dobrog i lošeg.

Kazne: da ili ne?

Do 2. godine dete još uvek nije u stanju da poveže svoje ponašanje sa kaznom. Iz ovog razloga pretnja da će biti kažnjeno ili primenjivanje kazne neće postići da dete postane poslušno.

Od 3.-4. godine ovaj mehanizam daje prve rezultate. Važno je međutim držati se određenih pravila.

• Izbegavati previše teške kazne koje bi mogle da izazovu negativno ponašanje kod deteta.
• Ne pretiti detetu kaznom a zatim je nikad ne primeniti. Ovakvo postupanje može da izazove nevericu i sumnju kod deteta.
• Pokazati sigurnost u sopstvene postupke: kada ste se odlučili za kaznu, sprovedite je do kraja. Nikako nemojte odjednom promeniti mišljenje i reakciju.
• Ne upotrebljavajte telesno kažnjavanje deteta.

Izvor:najboljamamanesvetu


Da li vas vaše dete sluša? Koju kaznu primenjujete kad je neposlušno?

 

[crvendac_011]

Kako se gradi roditeljski autoritet

Kako se gradi roditeljski autoritet

Budite dosledni u kaznama, ali i u ispunjavanju obećanja, razgovarajte o svemu otvoreno i stalno pokazujte detetu da ga volite


Razgovarajte o svemu otvoreno

Svaki roditelj želi da bude autoritet svom detetu, da ga ono poštuje, uvažava i sluša. Do prvih većih sukoba najčešće dolazi u adolescenciji, ali čak i sasvim malo dete bez roditeljskog autoriteta može da bude vrlo problematično i da se loše ponaša. Važno je znati da autoritet nije nešto što se podrazumeva samom činjenicom da ste otac ili majka, već se postepeno gradi i stiče. Da biste to postigli dete pre svega mora da vam veruje, jer ako nema poverenja, ukoliko ste mu često davali obećanja, a retko ih ispunjavali, neće uvažavati vaš stav i mišljenje. Takođe, ako mu ponašanjem pošaljete poruku da nešto zabranjujete ili ga kažnjavate samo zato što ste loše volje, ljuti ili nervozni, nećete imati dobar odnos.

Nikada ne kritikujte dečju ličnost nego samo postupak i uvek istrajte u kazni, kao i u obećanjima. Samo pravično strog, nežan i dosledan roditelj može izgraditi autoritet kod svog deteta, tvrde stručnjaci.
Deca slušaju samo onda kada su sigurni da njima nećete manipulisati i da uvek važe ista "pravila", bez obzira na okolnosti. Kada mališani iskuse da roditeljski zahtevi imaju smisla, tada prihvataju njihove stavove, mišljenje i reči.
Bitno je da dete ne kažnjavate fizički. "Pravi" autoritet ne ogleda se u strahopoštovanju, već u detetovoj samodisciplini. Tačnije, dete vam veruje i poštuje vaš autoritet samo ako ne morate da ga prisiljavate da se ponaša na određeni način. Autoritet nije važan samo da bi se dete ponašalo vaspitano i kulturno nego i za pravilan psihički razvoj.



Nedostatak roditeljskog autoriteta gradi decu u ličnosti sa manjkom samopouzdanja. Deca imaju potrebu da budu zaštićena i da im se ispune potrebe. Ukoliko im je to uskraćeno, odrastaju u uverenju da je njihovo okruženje haotično i da roditelji na to ne mogu da utiču. Važno je da shvatite da postoji imaginarna granica koja deli podršku i podsticaj od mešanja u detetov život. Prepoznati tu granicu je najteži izazov vaspitanja, jer je roditelji olako prelaze i ne dozvoljavaju detetu da donosi samostalne odluke, da ima svoje mišljenje i stavove. Zato je bitno da detetu uvek objasnite i obrazložite svoje vaspitne metode, da priznate kada niste u pravu i kažete "izvini", dozvolite mu da donese odluku, ali i da preuzme odgovornost za nju. Dok su deca mala, to mogu biti sitne stvari i odluke koje ćete im prepuštati (šta će da obuku, šta će da gledaju na TV, čega će se igrati), a isti model trebalo bi da se prenosi i na bitnije životne odluke kako deca budu zrelija. Jer, kada odlučujete umesto deteta, namećete mu lične želje i ambicije i odnos, umesto na podršci i poverenju, bazirate na manipulaciji.
Budite strpljivi, pokažite detetu da imate vremena za njega. Kad god nešto postigne ili samostalno uradi, recite mu koliko ste ponosni. Ispunjavajte obećanja. Razgovarajte o svemu otvoreno. I najvažnije od svega je da dete stekne osećaj da je u svom domu zaštićeno i sigurno, da je to mesto gde ga neće osuđivati i grditi bez razloga. Tu treba da bude prihvaćeno sa svim svojim manama i vrlinama. Jedino tako održaćete autoritet, a detetu dozvoliti da razvija identitet i ličnost na pravi način.

Izvor: Večernje novosti