- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kada su kafane bile birtije
Nekada najpopularnijih mesta - “Mostar“, “Grmeč“, “Aleksinac“... danas više nema. Nema ni boema koji su iz cele bivše Jugoslavaije tu svraćali. Zamenili ih moderni kafići.
Banjaluka je danas ušminkan grad. Po svojoj čistoći sve više se približava grupi najuređenijih evropskih gradova. Polako nestaje ona Banjaluka koju stariji pamte, a mladi gledaju na požutelim stranica njene prošlosti.
Kada se govori o banjalučkim kafanama koje su nekada bile birtije, pravi sagovornik je Slavko Podgorelac, hroničar i publicista, autor dokumentarnog serijala "Medaljoni u vremenu" koji je na talasima Radija RS emitovan u 427 izdanja.
Ono što su u Beogradu bili Skadarlija i stari Kolarac, kultna sastajališta umetničke, boemske i "podzemne" intelektualne elite, to su u Banjaluci bile istinske kafane ili birtije, ”Mostar”, “Aleksinac”, “Grmeč”, “Dom kulture”... Ali njih danas više nema - kazuje naš sagovornik.
Mostar se, dodaje, izdvajao po posebnom šarmu i sastavu gostiju.
- Stolnjaci kockasti, klimavi stolovi, premazani crni daščani pod, debele hrastove grede na plafonu i miks mirisa duvana, ćevapa, alkohola i urina - eh, ti elementi su krasili Mostar. Pamtim kelnera Duleta. A stalna klijentela je posebna priča - dodaje Podgorelac.
Legendarni pozorišni i filmski glumac, pokojni Adem Čejvan je slobodno vreme provodio u Mostaru ili ispred njega. Dok je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta Čejvan je početkom osamdesetih utemeljio teatarski festival "Sa glumcima u maju".
- Svi velikani eks - jugoslovenskog glumišta, koji su dolazili na ovaj festival, Čejvana i druge članove Organizacionog odbora su nalazili upravo u ovoj birtiji. Pomenuću samo neke: Boris Dvornik, Stevo Žigon, Ljuba Tadić, Ceca Bojković, Neda Arnerić, Fabijan Šovagović. Gosti su imali obezbeđen smeštaj, a honorar su dobijali u naturi. Čejvan im dogovori gostovanje u nekom radnom kolektivu gde su honorar, umesto u novcu, dobijali u robi, odeći ili obući. I niko se nije ljutio - podseća sagovornik.
Nažalost, Banjaluka je izgubila imidž festivalskog grada. Nema više ni glumaca u maju, a ni Festivala filmskog stvaralaštva.
Zanimljiva priča je birtija "Aleksinac".
- Plaćalo se na teku, a još mi je u sećanju kelner Meša sa zalizanom kosom i potkresanim brčićima. Služio je novinare, a najredovniji su bili Hamid Husedžinović, bivši šef dopisništva "Borbe" i "Novosti", Vezuv Tinjić, dopisnik "Politike", i mi mlađi koji smo se znali ogrebati za po koje piće. Čest gost je bio i sjajni pevač Boško Orobović, pobednik festivala u Opatiji. "Aleksinac" je bio pojas za spasavanje onih koji su voleli čašicu, a nisu imali para.
U Domu kulture su se, navodi naš sagovornik, okupljali slikari, novinari, glumci, a u Pozorišnom klubu pod nazivom "Kabare" i pod vođstvom nezaboravnog Slavka Zamole, isti šaroliki sastav gradskih beoema koji su, kako reče pesnik, svoje najlepše dane provodili - noću.
Izvor:
Novosti.rs
Nekada najpopularnijih mesta - “Mostar“, “Grmeč“, “Aleksinac“... danas više nema. Nema ni boema koji su iz cele bivše Jugoslavaije tu svraćali. Zamenili ih moderni kafići.
Banjaluka je danas ušminkan grad. Po svojoj čistoći sve više se približava grupi najuređenijih evropskih gradova. Polako nestaje ona Banjaluka koju stariji pamte, a mladi gledaju na požutelim stranica njene prošlosti.
Kada se govori o banjalučkim kafanama koje su nekada bile birtije, pravi sagovornik je Slavko Podgorelac, hroničar i publicista, autor dokumentarnog serijala "Medaljoni u vremenu" koji je na talasima Radija RS emitovan u 427 izdanja.
Ono što su u Beogradu bili Skadarlija i stari Kolarac, kultna sastajališta umetničke, boemske i "podzemne" intelektualne elite, to su u Banjaluci bile istinske kafane ili birtije, ”Mostar”, “Aleksinac”, “Grmeč”, “Dom kulture”... Ali njih danas više nema - kazuje naš sagovornik.
Mostar se, dodaje, izdvajao po posebnom šarmu i sastavu gostiju.
- Stolnjaci kockasti, klimavi stolovi, premazani crni daščani pod, debele hrastove grede na plafonu i miks mirisa duvana, ćevapa, alkohola i urina - eh, ti elementi su krasili Mostar. Pamtim kelnera Duleta. A stalna klijentela je posebna priča - dodaje Podgorelac.
Legendarni pozorišni i filmski glumac, pokojni Adem Čejvan je slobodno vreme provodio u Mostaru ili ispred njega. Dok je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta Čejvan je početkom osamdesetih utemeljio teatarski festival "Sa glumcima u maju".
- Svi velikani eks - jugoslovenskog glumišta, koji su dolazili na ovaj festival, Čejvana i druge članove Organizacionog odbora su nalazili upravo u ovoj birtiji. Pomenuću samo neke: Boris Dvornik, Stevo Žigon, Ljuba Tadić, Ceca Bojković, Neda Arnerić, Fabijan Šovagović. Gosti su imali obezbeđen smeštaj, a honorar su dobijali u naturi. Čejvan im dogovori gostovanje u nekom radnom kolektivu gde su honorar, umesto u novcu, dobijali u robi, odeći ili obući. I niko se nije ljutio - podseća sagovornik.
Nažalost, Banjaluka je izgubila imidž festivalskog grada. Nema više ni glumaca u maju, a ni Festivala filmskog stvaralaštva.
Zanimljiva priča je birtija "Aleksinac".
- Plaćalo se na teku, a još mi je u sećanju kelner Meša sa zalizanom kosom i potkresanim brčićima. Služio je novinare, a najredovniji su bili Hamid Husedžinović, bivši šef dopisništva "Borbe" i "Novosti", Vezuv Tinjić, dopisnik "Politike", i mi mlađi koji smo se znali ogrebati za po koje piće. Čest gost je bio i sjajni pevač Boško Orobović, pobednik festivala u Opatiji. "Aleksinac" je bio pojas za spasavanje onih koji su voleli čašicu, a nisu imali para.
U Domu kulture su se, navodi naš sagovornik, okupljali slikari, novinari, glumci, a u Pozorišnom klubu pod nazivom "Kabare" i pod vođstvom nezaboravnog Slavka Zamole, isti šaroliki sastav gradskih beoema koji su, kako reče pesnik, svoje najlepše dane provodili - noću.
Izvor:
Novosti.rs