Upravo se brinem za sebe vise nego ikad,iako sam uvek pomalo brinula..Imam potpuno frustrirajuc i neispunjen zivot,ne znam sta da radim,razmisljam cak i o samoubistvu samo nisam dovoljno hrabra za tako nesto,a mozda ni sebicna jer znam da bih time povredila (mozda) i neke ljude mada njih bi brzo proslo...eto zato se brinem za svoje psihicko stanje najpre.Stvar je u tome sto nije samo trenutno,nekoliko puta vec zadnjih meseci sam mislila na to.Tacno je da ne cenim sebe dovoljno kad tako nesto mislim ali to sam ja,osoba bez samopouzdanja (ili ne bas bez ali u vrlo maloj meri),osoba koja ne vidi vise bolje sutra,ni vidi vise smisao zivota,sve vise joj se gade ljudi i njihova narav,zivot i okrutnost zivota.Ubedjujem sebe da misli uticu na zivot i da treba da imam pozitivan stav ali i to mi postaje tesko da poverujem...
