- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Iz ugla psihologa
Kada misli lutaju
Kako misli sabrati, „zgusnuti”, osloboditi ih nepotrebnih primesa, povećati koncentraciju i pažnju i uštedeti psihičku energiju?
Osobe koje imaju teškoće sa koncentracijom ne mogu da kontrolišu nametljive misli: one ih kao dimna zavesa sprečavaju da vide jasno cilj. Razbacan u tolikim mislima, um nije dovoljno selektivan i mozak gubi produktivnost i vreme. Tajna „velikih” u ovom svetu je upravo u tome što poseduju izuzetnu moć koncentracije, a to znači u stanju su da se sasvim usmere na određeni zadatak pre nego što nam misli odlutaju. U suprotnom se rasipa znatna količina mentalne energije. Osim, toga koncentracija utiče i na pamćenje, koje može biti desetostruko povećano, dokazano je, ako je um fiksiran na trenutnu akciju.
Glavne prepreke koncentraciji su dosada, uznemirenost i sanjarenje. Po rečima Sandre Jovanović, psihologa, svaki posao zahteva da su misli usredsređene na predmet rada, jer kad su raspršene, uspeh će izostati. Ova sposobnost svesti da usmeri misli na neki zadatak, bez obzira da li su u pitanju rad, učenje, igranje, čitanje knjige... aktivira se kroz pažnju koja uključuje i sposobnost eliminisanja svega što koncentraciju ometa. Zahvaljujući tim sposobnostima duha njima postajemo svesni i orijentisani, što je neophodno za preživljavanje, obavljanje poslova, komunikaciju i druge stvari bez kojih ne možemo.
Leptirov let
Koncentracija, odnosno njen nedostatak, često je izvor sukoba sa okolinom već u najranijem detinjstvu, prvo između roditelja i dece. U dečijem uzrastu pažnja, i inače nerazvijena, „skače” kao leptir sa cveta na cvet, ali moguće je u nekim slučajevima da je reč o poremećaju pažnje koji se ispoljava i kroz rasejanost, zbunjenost i impulsivnost. – Merenjem moždanih talasa naučnici su utvrdili da dete sa lošom koncentracijom nije nevaljalo, neposlušno ili bezobrazno. Kod te dece dominiraju Teta talasi koji se kreću u opsegu od 4 do 8 Hz. Da bi mozak mogao da prima nova saznanja, i da se koncentriše, mora da umanji nivo Teta talasa i pokrene Beta moždane talase iznad 14 Hz. Beta-Teta odnos se može promeniti vežbanjem, i to je cilj „neurofidbek treninga” kojim se trenira mozak (a ne samo mišići, čemu su posebno skloni hiperaktivni) kroz specijalne video igrice u kojima su „džojstik” moždani talasi deteta. Kad se oni ubrzaju i pređu u Beta opseg, dete napreduje u igri. Uspeh se postiže i kada se umanji snaga Teta talasa.
U igri putem uslovljavanja, pokušaja i pogrešaka dete neosetno uči da usmeri svoje misli. Kada mu u igrici krene, nešto u njemu, kaže: „A ha, u tome je fora” i zapamti šta je urađeno. Uspeh u igri ga motiviše da ide dalje, i malo-pomalo, dete uvežba koncentraciju i pri tome se slatko naigra. Ove video-igrice ne odvajaju dete od učenja i spoljašnjeg sveta, već mu pomažu da stekne sposobnosti da kontroliše svoj mozak i ponašanje, i posredno stekne veće samopouzdanje – kaže naša sagovornica.
Ja hoću, ali samo što ja hoću
Ona objašnjava da decu sa poremećajem pažnje nastavnici i sredina u kojoj žive često doživljavaju kao lenju, bezobraznu, nevaspitanu, nemirnu, što u velikoj meri utiče na njihovo samopoštovanje i formiranje slike o sebi.
– Iz mnogobrojnih studija pokazano je da ove teškoće u 70 odsto slučajeva ne nestaju odrastanjem, mada se smanjuju posle puberteta. Bez odgovarajućeg tretmana, kod ove dece postoji daleko veći rizik od neuspeha u školi ili uspeha daleko ispod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanje razreda, izbacivanje iz škole.
Zanimljivo je da deca sa poremećajem pažnje imaju selektivnu pažnju, koja se kreće od jake usmerenosti na stvari koje ih interesuju do izrazite nepažljivosti kada su u pitanju sadržaji koji njima lično nisu zanimljivi. Čak i ono što im je interesantno, čim im malo dosadi, prestaje da bude objekt pojačanog interesovanja. Kod ove dece je i pamćenje selektivno. Od pročitanog teksta obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali ne upamte ono što većina memoriše – ukazuje psiholog.
Decu sa poremećajem pažnje često opisuju i kao preterano emotivnu, koja prave probleme. Osećanja dominiraju nad njihovim rasuđivanjem, a objašnjenje činjenicama i dokazima ne uspeva koliko god se odrasli trudili. Ako u tom momentu žele sladoled, ništa im ne znači to što roditelji nemaju novca ili je vreme ručku. Dete će napadno nastaviti da traži ono što želi. Pozitivan aspekt ove osobine može da preraste u upornost i ukoliko se još razvije strpljenje, nastaje sklonost da se uloži ogromna energija u ostvarivanje svojih ciljeva i želja. – Mnoga deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnom strukturom imaju ogroman energetski naboj. Ona mogu biti zabavna, preduzimljiva, kreativna. Njihov entuzijazam je „zarazan” za vršnjake, i često su motor aktivnosti u neformalnim grupama. Većinu dece sa poremećajem strukture može da čeka lepa budućnost ako se njihove potrebe i specifičnosti prepoznaju, prihvate ih roditelji i vaspitači, i ako se razvija pozitivna strana njihove različitosti i posebnosti – ističe Sandra Jovanović.
Pomaže „kućni red”
Osobine koje ta deca imaju i koje treba ceniti i podsticati su: spontanost, kreativnost, brzo mišljenje, jaka usmerenost, upornost, visok energetski naboj. Iako su često prilično naporna za vaspitače i roditelje, većina ove dece je bistra i posebno nadarena. Ipak, prepoznavanje i negovanje ovih dobrih osobina je od presudne važnosti za njihovo samopoštovanje i u kom će se pravcu ova deca usmeriti. Ako im se pristupi sa razumevanjem njihovih osobenosti, sa strpljenjem i doslednošću, ova deca mogu da se razviju u izrazito produktivne i kreativne ljude. Kad im se pruži ono što im je zaista bilo potrebno, „teška deca” umeju tako bogato da uzvrate, pa se sav trud i muke koje su činili vaspitačima zaborave i postanu nevažne u odnosu na postignuti uspeh, i ostanu u sećanju kao smešne anegdote.
Kao pomoć pri učenju takvoj deci može se uvesti kućni red, kao što je određivanje određene prostorije u kojoj se uči, određivanje vremena za rad i igru, pravljenje plana učenja, planiranje pauza, nagrađivanje za postignuto. Takođe je preporučljivo pratiti dete i videti kada je i u kom delu dana najviše raspoloženo za rad i kada mu je koncentracija najbolja i tada mu predložiti učenje. Svaki rad bi trebalo pohvaliti da bi stekao pozitivnu asocijaciju na učenje.
Povećavanje perioda pažnje treba da bude postepeno. Prvo treba pohvaliti i kratkotrajniji napor, a zatim strpljivo i bez nervoze nastojati da se taj vremenski interval poveća. Ne treba gubiti živce i odustajati, savetuje naša sagovornica, nego pokušati učiniti detetu period učenja što zabavnijim i kreativnijim..
Postoje tehnike koje služe povećanju svesnosti kroz praćenje sopstvenih misli i emocija. Od uma se zahteva da produženo boravi na nekom predmetu, nekoj izdvojenoj misli, slici, ili bilo čemu što se uzme za predmet posmatranja. Kada je osoba koncentrisana samo na jednu stvar, i ništa drugo ne postoji u tom trenutku, tada je postignuta potpuna pažnja. To stanje duha prati i osećaj zadovoljstva koje donosi pobeda, jer se dete ili odrasli osećaju moćnijim i efikasnijim.
------------------------------------------------------------
Tehnike vežbe
Vežbajte koncentraciju svaki dan. Pre nego što započnete neki posao ili zadatak jasno definišite ciljeve. Ciljeve ograničiti po oblastima i hijerarhiji. Kada je cilj akcije zacrtan, koncentracija će biti efikasnija, jer mozak vidi jasno što treba da se uradi. – Mozak mobiliše mnogo energije kada zna gde ide!
Tehnika mentalnog programiranja. Anksioznost je neprijatelj koncentracije. Ponekad se pažnja može povećati otkrivanjem problema: imam hiljadu misli odjednom; moj um je nemiran. Zamenjujte ovakve misli jednu po jednu suprotnim razmišljanjima.
Zabavljajte se: uzmite tekst i pokušajte da ga pročitate naopako.
Vera Bošković
Objavljeno: 05.09.2011.
Izvor: Politika magazin
Kada misli lutaju
Kako misli sabrati, „zgusnuti”, osloboditi ih nepotrebnih primesa, povećati koncentraciju i pažnju i uštedeti psihičku energiju?
Osobe koje imaju teškoće sa koncentracijom ne mogu da kontrolišu nametljive misli: one ih kao dimna zavesa sprečavaju da vide jasno cilj. Razbacan u tolikim mislima, um nije dovoljno selektivan i mozak gubi produktivnost i vreme. Tajna „velikih” u ovom svetu je upravo u tome što poseduju izuzetnu moć koncentracije, a to znači u stanju su da se sasvim usmere na određeni zadatak pre nego što nam misli odlutaju. U suprotnom se rasipa znatna količina mentalne energije. Osim, toga koncentracija utiče i na pamćenje, koje može biti desetostruko povećano, dokazano je, ako je um fiksiran na trenutnu akciju.
Glavne prepreke koncentraciji su dosada, uznemirenost i sanjarenje. Po rečima Sandre Jovanović, psihologa, svaki posao zahteva da su misli usredsređene na predmet rada, jer kad su raspršene, uspeh će izostati. Ova sposobnost svesti da usmeri misli na neki zadatak, bez obzira da li su u pitanju rad, učenje, igranje, čitanje knjige... aktivira se kroz pažnju koja uključuje i sposobnost eliminisanja svega što koncentraciju ometa. Zahvaljujući tim sposobnostima duha njima postajemo svesni i orijentisani, što je neophodno za preživljavanje, obavljanje poslova, komunikaciju i druge stvari bez kojih ne možemo.
Leptirov let
Koncentracija, odnosno njen nedostatak, često je izvor sukoba sa okolinom već u najranijem detinjstvu, prvo između roditelja i dece. U dečijem uzrastu pažnja, i inače nerazvijena, „skače” kao leptir sa cveta na cvet, ali moguće je u nekim slučajevima da je reč o poremećaju pažnje koji se ispoljava i kroz rasejanost, zbunjenost i impulsivnost. – Merenjem moždanih talasa naučnici su utvrdili da dete sa lošom koncentracijom nije nevaljalo, neposlušno ili bezobrazno. Kod te dece dominiraju Teta talasi koji se kreću u opsegu od 4 do 8 Hz. Da bi mozak mogao da prima nova saznanja, i da se koncentriše, mora da umanji nivo Teta talasa i pokrene Beta moždane talase iznad 14 Hz. Beta-Teta odnos se može promeniti vežbanjem, i to je cilj „neurofidbek treninga” kojim se trenira mozak (a ne samo mišići, čemu su posebno skloni hiperaktivni) kroz specijalne video igrice u kojima su „džojstik” moždani talasi deteta. Kad se oni ubrzaju i pređu u Beta opseg, dete napreduje u igri. Uspeh se postiže i kada se umanji snaga Teta talasa.
U igri putem uslovljavanja, pokušaja i pogrešaka dete neosetno uči da usmeri svoje misli. Kada mu u igrici krene, nešto u njemu, kaže: „A ha, u tome je fora” i zapamti šta je urađeno. Uspeh u igri ga motiviše da ide dalje, i malo-pomalo, dete uvežba koncentraciju i pri tome se slatko naigra. Ove video-igrice ne odvajaju dete od učenja i spoljašnjeg sveta, već mu pomažu da stekne sposobnosti da kontroliše svoj mozak i ponašanje, i posredno stekne veće samopouzdanje – kaže naša sagovornica.
Ja hoću, ali samo što ja hoću
Ona objašnjava da decu sa poremećajem pažnje nastavnici i sredina u kojoj žive često doživljavaju kao lenju, bezobraznu, nevaspitanu, nemirnu, što u velikoj meri utiče na njihovo samopoštovanje i formiranje slike o sebi.
– Iz mnogobrojnih studija pokazano je da ove teškoće u 70 odsto slučajeva ne nestaju odrastanjem, mada se smanjuju posle puberteta. Bez odgovarajućeg tretmana, kod ove dece postoji daleko veći rizik od neuspeha u školi ili uspeha daleko ispod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanje razreda, izbacivanje iz škole.
Zanimljivo je da deca sa poremećajem pažnje imaju selektivnu pažnju, koja se kreće od jake usmerenosti na stvari koje ih interesuju do izrazite nepažljivosti kada su u pitanju sadržaji koji njima lično nisu zanimljivi. Čak i ono što im je interesantno, čim im malo dosadi, prestaje da bude objekt pojačanog interesovanja. Kod ove dece je i pamćenje selektivno. Od pročitanog teksta obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali ne upamte ono što većina memoriše – ukazuje psiholog.
Decu sa poremećajem pažnje često opisuju i kao preterano emotivnu, koja prave probleme. Osećanja dominiraju nad njihovim rasuđivanjem, a objašnjenje činjenicama i dokazima ne uspeva koliko god se odrasli trudili. Ako u tom momentu žele sladoled, ništa im ne znači to što roditelji nemaju novca ili je vreme ručku. Dete će napadno nastaviti da traži ono što želi. Pozitivan aspekt ove osobine može da preraste u upornost i ukoliko se još razvije strpljenje, nastaje sklonost da se uloži ogromna energija u ostvarivanje svojih ciljeva i želja. – Mnoga deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnom strukturom imaju ogroman energetski naboj. Ona mogu biti zabavna, preduzimljiva, kreativna. Njihov entuzijazam je „zarazan” za vršnjake, i često su motor aktivnosti u neformalnim grupama. Većinu dece sa poremećajem strukture može da čeka lepa budućnost ako se njihove potrebe i specifičnosti prepoznaju, prihvate ih roditelji i vaspitači, i ako se razvija pozitivna strana njihove različitosti i posebnosti – ističe Sandra Jovanović.
Pomaže „kućni red”
Osobine koje ta deca imaju i koje treba ceniti i podsticati su: spontanost, kreativnost, brzo mišljenje, jaka usmerenost, upornost, visok energetski naboj. Iako su često prilično naporna za vaspitače i roditelje, većina ove dece je bistra i posebno nadarena. Ipak, prepoznavanje i negovanje ovih dobrih osobina je od presudne važnosti za njihovo samopoštovanje i u kom će se pravcu ova deca usmeriti. Ako im se pristupi sa razumevanjem njihovih osobenosti, sa strpljenjem i doslednošću, ova deca mogu da se razviju u izrazito produktivne i kreativne ljude. Kad im se pruži ono što im je zaista bilo potrebno, „teška deca” umeju tako bogato da uzvrate, pa se sav trud i muke koje su činili vaspitačima zaborave i postanu nevažne u odnosu na postignuti uspeh, i ostanu u sećanju kao smešne anegdote.
Kao pomoć pri učenju takvoj deci može se uvesti kućni red, kao što je određivanje određene prostorije u kojoj se uči, određivanje vremena za rad i igru, pravljenje plana učenja, planiranje pauza, nagrađivanje za postignuto. Takođe je preporučljivo pratiti dete i videti kada je i u kom delu dana najviše raspoloženo za rad i kada mu je koncentracija najbolja i tada mu predložiti učenje. Svaki rad bi trebalo pohvaliti da bi stekao pozitivnu asocijaciju na učenje.
Povećavanje perioda pažnje treba da bude postepeno. Prvo treba pohvaliti i kratkotrajniji napor, a zatim strpljivo i bez nervoze nastojati da se taj vremenski interval poveća. Ne treba gubiti živce i odustajati, savetuje naša sagovornica, nego pokušati učiniti detetu period učenja što zabavnijim i kreativnijim..
Postoje tehnike koje služe povećanju svesnosti kroz praćenje sopstvenih misli i emocija. Od uma se zahteva da produženo boravi na nekom predmetu, nekoj izdvojenoj misli, slici, ili bilo čemu što se uzme za predmet posmatranja. Kada je osoba koncentrisana samo na jednu stvar, i ništa drugo ne postoji u tom trenutku, tada je postignuta potpuna pažnja. To stanje duha prati i osećaj zadovoljstva koje donosi pobeda, jer se dete ili odrasli osećaju moćnijim i efikasnijim.
------------------------------------------------------------
Tehnike vežbe
Vežbajte koncentraciju svaki dan. Pre nego što započnete neki posao ili zadatak jasno definišite ciljeve. Ciljeve ograničiti po oblastima i hijerarhiji. Kada je cilj akcije zacrtan, koncentracija će biti efikasnija, jer mozak vidi jasno što treba da se uradi. – Mozak mobiliše mnogo energije kada zna gde ide!
Tehnika mentalnog programiranja. Anksioznost je neprijatelj koncentracije. Ponekad se pažnja može povećati otkrivanjem problema: imam hiljadu misli odjednom; moj um je nemiran. Zamenjujte ovakve misli jednu po jednu suprotnim razmišljanjima.
Zabavljajte se: uzmite tekst i pokušajte da ga pročitate naopako.
Vera Bošković
Objavljeno: 05.09.2011.
Izvor: Politika magazin