- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Kad je dete perfekcionista
Majda Janežić, psiholog | 06. novembar 2010. 21:00| Večernje novosti
Kako da se postavimo prema našem detetu jer presavesno ispunjava svoje školske obaveze, iako mi od njega to uopšte ne tražimo
Dobro je što ste prepoznali da i preterivanje u dobrim stvarima može biti problem, baš kao i totalno suprotno ponašanje. Vašem detetu je potrebna pomoć jer kroz ispunjavanje svojih školskih obaveza do perfekcije, ono pokušava da reši neku drugu teškoću sa kojom nije u stanju da se direktno izbori. Najčešće se radi o gubitku poverenja u sebe, osećanju niže vrednosti ili nedostatku sigurnosti. Perfekcionizam tu pomaže tako što detetu ponovo stvara dobru sliku o samom sebi - onu koja mu vraća igubljeno poverenje i samopouzdanje. Nevolja je "jedino" u tome što se kriterijumi perfektno obavljenog posla stalno podižu, sve dok dete ne bude potpuno iscrpljeno u težnji da ih dostigne. Lek za ovu situaciju nalazi se u tome da dete prihvati da savršenstvo ne postoji, te da ni ono samo ne treba i ne može biti savršeno. U tome vam od koristi mogu biti sledeće "čarobne" rečenice:
* "To može svakom da se desi." Ovodetetu treba reći kada pogreši, a prethodno je uložilo napor da nešto uradi. Možete navesti primere slavnih ličnosti koje su i pored svoje neprikosnovene genijalnosti pravili greške ili postizali ispodprosečne rezultate. Ovo posebno vredi ako dete među njima ima svoje idole (muzičare, sportiste...). Važno je da istaknete kako takvi "porazi" nisu umanjili vrednost i veličinu dela poznatih ljudi.
* "I ja sam imao/la sličan problem kada sam bio/la tvojih godina." Deca ne znaju kakvi su bili njihovi roditelji kada su bili mali. Ona ih vide takvima kakvi su sada i često ono što roditelj ume da uradi ili postigne detetu izgleda savršeno i nedostižno u poređenju sa onim što ono može. Zato je jako važno da detetu predočite kako ste i vi imali teškoća i neuspeha u njegovom uzrastu, pa ste ih vremenom prevladali. Detetu će mnogo značiti to vaše priznanje i imaće doživljaj da ga razumete.
* "Verujem u tvoje sposobnosti." Do izvesnog uzrasta, deca imaju takvu sliku o sebi kakvu imaju osobe kojima ono najviše veruje, a to su mama i tata. Prema tome, pokazujući svom detetu da verujete da je ono spretno, sposobno, vešto i sl., u stvari popravljate njegov vlastiti doživljaj sebe. A kada bude bolje mislilo o sebi, i težnja ka perfekciji izgubiće značaj.
Majda Janežić, psiholog | 06. novembar 2010. 21:00| Večernje novosti
Kako da se postavimo prema našem detetu jer presavesno ispunjava svoje školske obaveze, iako mi od njega to uopšte ne tražimo
Dobro je što ste prepoznali da i preterivanje u dobrim stvarima može biti problem, baš kao i totalno suprotno ponašanje. Vašem detetu je potrebna pomoć jer kroz ispunjavanje svojih školskih obaveza do perfekcije, ono pokušava da reši neku drugu teškoću sa kojom nije u stanju da se direktno izbori. Najčešće se radi o gubitku poverenja u sebe, osećanju niže vrednosti ili nedostatku sigurnosti. Perfekcionizam tu pomaže tako što detetu ponovo stvara dobru sliku o samom sebi - onu koja mu vraća igubljeno poverenje i samopouzdanje. Nevolja je "jedino" u tome što se kriterijumi perfektno obavljenog posla stalno podižu, sve dok dete ne bude potpuno iscrpljeno u težnji da ih dostigne. Lek za ovu situaciju nalazi se u tome da dete prihvati da savršenstvo ne postoji, te da ni ono samo ne treba i ne može biti savršeno. U tome vam od koristi mogu biti sledeće "čarobne" rečenice:
* "To može svakom da se desi." Ovodetetu treba reći kada pogreši, a prethodno je uložilo napor da nešto uradi. Možete navesti primere slavnih ličnosti koje su i pored svoje neprikosnovene genijalnosti pravili greške ili postizali ispodprosečne rezultate. Ovo posebno vredi ako dete među njima ima svoje idole (muzičare, sportiste...). Važno je da istaknete kako takvi "porazi" nisu umanjili vrednost i veličinu dela poznatih ljudi.
* "I ja sam imao/la sličan problem kada sam bio/la tvojih godina." Deca ne znaju kakvi su bili njihovi roditelji kada su bili mali. Ona ih vide takvima kakvi su sada i često ono što roditelj ume da uradi ili postigne detetu izgleda savršeno i nedostižno u poređenju sa onim što ono može. Zato je jako važno da detetu predočite kako ste i vi imali teškoća i neuspeha u njegovom uzrastu, pa ste ih vremenom prevladali. Detetu će mnogo značiti to vaše priznanje i imaće doživljaj da ga razumete.
* "Verujem u tvoje sposobnosti." Do izvesnog uzrasta, deca imaju takvu sliku o sebi kakvu imaju osobe kojima ono najviše veruje, a to su mama i tata. Prema tome, pokazujući svom detetu da verujete da je ono spretno, sposobno, vešto i sl., u stvari popravljate njegov vlastiti doživljaj sebe. A kada bude bolje mislilo o sebi, i težnja ka perfekciji izgubiće značaj.
