Kad duša boli

[mars68]

Video sam tvoj prethodni komentar, onaj što je nestao...ne stigoh da odgovorim...ne mogu sad da se setim šta je tačno pisalo ali čini mi se da je bila dilema da li treba da se borimo sami ili je nemoguće bez podrške drugih i neka poslovica na kraju...:dntknw:
Slažem se svi mi različito reagujemo pa čak i u istim situacijama se drugačije ponašamo. Meni neki put nikakva reč ne pomaže dok se sam ne sredim :dntknw: A podrška, ne bi trebalo da škodi makar da shvatimo da nismo sami...bilo kakva reč samo da izazove reakciju da bi krenuli dalje yes3

To je prava stvar. yes3Otkriti prave reči ili postupke koji nas pokreću.
I naravno, ne smeta mi ako nekome odgovara kliše (ne smem da pomenem koji) samo da smogne snage da krene dalje.
Drago mi je da smo se razumeli!

 

[death row]

I meni je drago...nebitno ko je u pravu ili ko je pošao od toga da je u pravu, bitno je da se razmene mišljenja, uporede iskustva i stavovi tj da postoji razgovor u vezi ovakvih tema...vremenom će to u glavi da se slegne pa će sledeći put kada dođemo u iskušenje duša manje da boli

 

[loona]

Duša nas boli svaki put kada se desi nešto što ne možemo da opipamo,a zbog čega imamo utisak da nam je deo utrobe prazan i da tu prazninu ništa ne može popuniti.Duša nas boli kada shvatimo da,ma koliko jaki bili sa nekim stvarima ne možemo da se nosimo i borimo.Inače,ovaj termin,boli me duša,zapadna medicina i psihijatrija ne priznaje.U pitanju su samo razni oblici depresije.

 

[sendi]

Da sam je osetila-jesam.
Prvo je bilo odbijanje da prihvatim istinu,neverica...
Onda tuga i potistenost koja ne prestaje i stvara sve dublju apatiju i nezainteresovanost.Ponekad osecam "bol u dusi" a i ne znam sta se dogadja.Verujem da tada podsvest,kopajuci po nesvesnim sadrzajima naidje na neku prepreku,na nesto davno "pokopano"...

 

[nency2]

Da, smatram da dusa moze da boli i to znam jako dobro. Bol koji osecam je bol koja ne prolazi, vec samo malo utihne. Kad secanja izbiju, i tuga me obuzme, ona se ponovo aktivira i to istom jacinom kao i onog prvog dana...Tada je jedina stvar koja mi u tom trenutku moze pomoci, dug razgovor sa osobom koja to razume i cije reci mi puno znace..

 

[ceca69]

Mozda je dusa nesto sto imas,ne mozes je osetiti..napipati..ali ume i te kako da zaboli.Nisam imala taj osecaj do skoro kad sam izgubila meni drago bice..svaki put..ali apsolutno svaki put osetim kako mi se dusa cepa..boli.. na samu pomisao da je vise nemam pored sebe.Mozda zbog neceg nedorecenog..nepoznatog ..taj nemir mi se unese duboko u dusu i tu je sve vreme,samo sto ponekad ispliva a ponekad ga potisnu secanja ili druga desavanja.Pomaze mi razgovor sa nekim ko zna o cemu govorim..ko je osetio slicno..Reci utehe su u tom momentu neprocenjive ali samo od osobe kojoj verujem mnogo i koja mi ispunjava dusu jer je bliska toj osobi... koje pored mene nema.

 

[black more]

"posle mene,,,,,,ništa nije isto". Pročitam ovo i negdje iz daljine dolazi mogućnost "boli". Svaki energetski poremećaj u tijelu donosi neku grešku koju selektiramo tako: kao signal naučen instiktivno ili potpuno novi. Širok spektar mogućnosti percepcije trenutka određuje karakter emocije. Kada "boli duša"vjerovatno su emocije nadjačale imaginarnost stvarnosti. i Sa tobom,,,,,ništa nije isto.

 

[ceca69]

"posle mene,,,,,,ništa nije isto". Pročitam ovo i negdje iz daljine dolazi mogućnost "boli". Svaki energetski poremećaj u tijelu donosi neku grešku koju selektiramo tako: kao signal naučen instiktivno ili potpuno novi. Širok spektar mogućnosti percepcije trenutka određuje karakter emocije. Kada "boli duša"vjerovatno su emocije nadjačale imaginarnost stvarnosti. i Sa tobom,,,,,ništa nije isto.

Hvala na tako dubokoj analizi mog potpisa...
U pitanju je bas emocija koja prozima moj karakter,a prenosim je na druge osobe oko mene..sa mnom..posle mene.

 

[Jurivaka]

"posle mene,,,,,,ništa nije isto". Pročitam ovo i negdje iz daljine dolazi mogućnost "boli". Svaki energetski poremećaj u tijelu donosi neku grešku koju selektiramo tako: kao signal naučen instiktivno ili potpuno novi. Širok spektar mogućnosti percepcije trenutka određuje karakter emocije. Kada "boli duša"vjerovatno su emocije nadjačale imaginarnost stvarnosti. i Sa tobom,,,,,ništa nije isto.

Baš bih volio da malo objasniš ovaj pojam - imaginarnost stvarnosti!?

 

[Sonatica72]

Kada duša boli, oseti se praznina. Tabula rasa. Odlazak nekoga ko nam je drag, krivica za neki neuspeh u životu, neka tragedija, sve su to okolnosti kada " duša boli ".

Tačno je da psihologija i psihijatrija ne poznaju ovaj izraz, ali on se već decenijama koristi u narodu.

Za neke tragedije, uteha ne postoji, postoje samo ćutanje i tišina. Vreme koje će - možda - izlečiti sve.

Sećanja ipak ostaju. Ona ne blede.

Mnogo puta me je duša bolela, ali sam uvek izlazila jača iz svih situacija.

Znače nekome i samoća, i nekome stisak ruke, kada duša boli. Svi smo različiti. Bilo bi dosadno ukoliko bismo svi bili isti.

A kada duša dugo boli, najbolje je obratiti se za pomoć. Prijateljima, porodici, psihologu..