- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Ka prvom koraku
Od sedmog meseca dete postaje veoma zainteresovano za spoljni svet, sposobno da iskaže svoju sopstvenu volju uz smešak ili povik, a tu je i žarka želja za kretanjem. Upravo su puzanje i hodanje nove i zahtevne sposobnosti koje će od sada usavršavati. Živahnost vašeg mališana iz dana u dan je u porastu.
Kada će da puzi?
Mnoga deca počnu da puze upravo onda kad nauče i da sede sama, neka ipak mnogo kasnije ali to nije razlog za brigu: kao i uvek poštujte njihov ritam. Skoro sva deca oko 7-8-og meseca pokazuju želju da se kreću četvoronoške, što im i uspeva obično oko devetog meseca.
Ali čak i tada cilj se ne postiže odjednom: verovatno će vam se desiti da vidite svoje dete kako fiksira neku igračku van svog domašaja i ulaže izvestan napor da je dohvati, pomerajući se na neobjašnjiv način unazad. Pomeranje unazad se dešava jer ono još uvek nema potpunu kontrolu nad zadnjim ekstremitetima niti jasan mehanizam pravca.
Mami za petama
Faza kretanja unazad kratko traje. Pokušavajući ponovo i ponovo dete brzo nauči da ide unapred. Kako se njegov osećaj sigurnosti pojačava počeće da vas prati kroz kuću kao senka. Dva su razloga za ovo neprestano „špijuniranje“: dete ne voli da bude samo (što ste već odvano shvatili) i ludo se zabavlja pokazujući vam koliko je uspešno. Pohvalite ga ukoliko puzeći napravi lep zaokret ili uspe da ostvari kretanje u željenom pravcu. Ispunićete ga ponosom i stimulisati da nastavi dalje napredovanje.
Neumorni gimnastičari
Gledajući svoje dete koje se neprekidno kreće spontano ćete se zapitati: da li se deca ikada umore? U suštini mališani imaju neverovatnu energiju , i to je dobro jer će samo iz hiljadu pokušaja naći pravi način da urade izvesnu radnju. Krećući se satima, oslanjajući se na kolena i šake, vaše dete se uči koordinaciji svojih pokreta. Ono upravo uvežbava ključnu tačku kako bi prohodalo. Posmatrajte ga pažljivo u prvim nedeljama puzenja: ruke i noge nisu sinhronizovane, treba još malo vremena da se usklade i prvo će ići jedna pa druga strana.
Vreme padanja
Pustite dete da pada na miru: to je sastavni deo njegovog iskustva.
Kad jednom nauči niko ga više neće zaustaviti: od 8-9 meseci mnogi mališani probaju da urade jednu smelu stvar, da se podignu na noge oslanjajući se o neku potporu. I ovaj poduhvat zahteva vreme, strpljenje i na kraju padove. Kako bi mu olakšali uvežbavanje najbolje je staviti dete u ogradicu koja se ne može prevrnuti, nema šiljate ili druge delove o koje se može povrediti prilikom pada i koja naravno ima mekan pod.
Bez straha od padanja! Deca se nikada ne povrede ako sama padnu na mekanu površinu i ako oko njih nema opasnih predmeta o koje mogu da se udare. Kako biste bili mirni ubacite u ogradicu samo gumene igračke i pustite ga da pada na miru: to je sastavni deo njegovog iskustva.
Šta ako ne puzi ?
Ni kod puzanja nema pravila. Ne prolaze sva deca fazu puzanja pre nego što se usprave. Ako se i vaše date kotrlja po podu da bi dohvatilo neki predmet ili se iz sedećeg položaja pomera unapred odgurkujući se prvo jednom pa drugom nogom ne brinite: to jednostavno znači da mu taj vid kretanja više prija. Bilo kako bilo, činjenica da mališan ne puzi neće učiniti njegov motorni sistem sporijim: hodaće kao i sva ostala deca kad bude spreman da se upusti u ovu avanturu.
Uzbuđenje prlikom prvih koraka
Oko prvog rođendana dete počinje da pravi po koji korak dok ga odrasli pridržavaju. Ali ne zaboravite: svako dete ima osobeni ritam i razvojne etape. Nema razloga za brigu ako vaše dete malo zaostaje u odnosu na svoje vršnjake. Ne treba ga forsirati. Ako ga terate da hoda, a ono još nije spremno, verovatno će padati češće, a strah od padanja će ga učiniti mnogo obazrivijim i usporiti mu razvoj.
Za dete prvi koraci predstavljaju pravo zadovoljstvo koje prati i razumljiva doza frustracije: padovi su sve češći i mališan se ljuti svaki put kad izgubi ravnotežu i padne na zemlju. Zbog toga će povremeno zamenjivati prve korake bržim i sigurnijim puzanjem. Ova faza traje kratko i brzo ostavlja otvoren put pravom hodanju: onoj večnoj slici koja živi u svakoj porodici, gde se dete svo ponosno tetura ali i stiže do roditelja koji ga raširenih ruku čekaju na drugom delu prostorije.
Zaboravite na dubak
Donedavno se dešavalo da se dete stavi u dubak onog trenutka kad se podigne na noge, kako bi se okušavalo u pravljenju prvih koraka, a pritom bilo zaštićeno od pada. Za mnoge majke ovo je bio valjan instrument u kom su ostavljale svoju decu da se šetkaju po kući bez rizika. Specijalisti su danas protiv upotrebe dubka. Njegovo korišćenje interferira sa pokušajima deteta da prohoda, a sa druge strane ukoliko je dete maleno rastom ono mora da se podigne na prstiće kako bi moglo da se kreće. Dubak kao navika može da uzrokuje i kašnjenje u prohodavanju.
Izvor:najboljamamanasvetu
Od sedmog meseca dete postaje veoma zainteresovano za spoljni svet, sposobno da iskaže svoju sopstvenu volju uz smešak ili povik, a tu je i žarka želja za kretanjem. Upravo su puzanje i hodanje nove i zahtevne sposobnosti koje će od sada usavršavati. Živahnost vašeg mališana iz dana u dan je u porastu.
Kada će da puzi?
Mnoga deca počnu da puze upravo onda kad nauče i da sede sama, neka ipak mnogo kasnije ali to nije razlog za brigu: kao i uvek poštujte njihov ritam. Skoro sva deca oko 7-8-og meseca pokazuju želju da se kreću četvoronoške, što im i uspeva obično oko devetog meseca.
Ali čak i tada cilj se ne postiže odjednom: verovatno će vam se desiti da vidite svoje dete kako fiksira neku igračku van svog domašaja i ulaže izvestan napor da je dohvati, pomerajući se na neobjašnjiv način unazad. Pomeranje unazad se dešava jer ono još uvek nema potpunu kontrolu nad zadnjim ekstremitetima niti jasan mehanizam pravca.
Mami za petama
Faza kretanja unazad kratko traje. Pokušavajući ponovo i ponovo dete brzo nauči da ide unapred. Kako se njegov osećaj sigurnosti pojačava počeće da vas prati kroz kuću kao senka. Dva su razloga za ovo neprestano „špijuniranje“: dete ne voli da bude samo (što ste već odvano shvatili) i ludo se zabavlja pokazujući vam koliko je uspešno. Pohvalite ga ukoliko puzeći napravi lep zaokret ili uspe da ostvari kretanje u željenom pravcu. Ispunićete ga ponosom i stimulisati da nastavi dalje napredovanje.
Neumorni gimnastičari
Gledajući svoje dete koje se neprekidno kreće spontano ćete se zapitati: da li se deca ikada umore? U suštini mališani imaju neverovatnu energiju , i to je dobro jer će samo iz hiljadu pokušaja naći pravi način da urade izvesnu radnju. Krećući se satima, oslanjajući se na kolena i šake, vaše dete se uči koordinaciji svojih pokreta. Ono upravo uvežbava ključnu tačku kako bi prohodalo. Posmatrajte ga pažljivo u prvim nedeljama puzenja: ruke i noge nisu sinhronizovane, treba još malo vremena da se usklade i prvo će ići jedna pa druga strana.
Vreme padanja
Pustite dete da pada na miru: to je sastavni deo njegovog iskustva.
Kad jednom nauči niko ga više neće zaustaviti: od 8-9 meseci mnogi mališani probaju da urade jednu smelu stvar, da se podignu na noge oslanjajući se o neku potporu. I ovaj poduhvat zahteva vreme, strpljenje i na kraju padove. Kako bi mu olakšali uvežbavanje najbolje je staviti dete u ogradicu koja se ne može prevrnuti, nema šiljate ili druge delove o koje se može povrediti prilikom pada i koja naravno ima mekan pod.
Bez straha od padanja! Deca se nikada ne povrede ako sama padnu na mekanu površinu i ako oko njih nema opasnih predmeta o koje mogu da se udare. Kako biste bili mirni ubacite u ogradicu samo gumene igračke i pustite ga da pada na miru: to je sastavni deo njegovog iskustva.
Šta ako ne puzi ?
Ni kod puzanja nema pravila. Ne prolaze sva deca fazu puzanja pre nego što se usprave. Ako se i vaše date kotrlja po podu da bi dohvatilo neki predmet ili se iz sedećeg položaja pomera unapred odgurkujući se prvo jednom pa drugom nogom ne brinite: to jednostavno znači da mu taj vid kretanja više prija. Bilo kako bilo, činjenica da mališan ne puzi neće učiniti njegov motorni sistem sporijim: hodaće kao i sva ostala deca kad bude spreman da se upusti u ovu avanturu.
Uzbuđenje prlikom prvih koraka
Oko prvog rođendana dete počinje da pravi po koji korak dok ga odrasli pridržavaju. Ali ne zaboravite: svako dete ima osobeni ritam i razvojne etape. Nema razloga za brigu ako vaše dete malo zaostaje u odnosu na svoje vršnjake. Ne treba ga forsirati. Ako ga terate da hoda, a ono još nije spremno, verovatno će padati češće, a strah od padanja će ga učiniti mnogo obazrivijim i usporiti mu razvoj.
Za dete prvi koraci predstavljaju pravo zadovoljstvo koje prati i razumljiva doza frustracije: padovi su sve češći i mališan se ljuti svaki put kad izgubi ravnotežu i padne na zemlju. Zbog toga će povremeno zamenjivati prve korake bržim i sigurnijim puzanjem. Ova faza traje kratko i brzo ostavlja otvoren put pravom hodanju: onoj večnoj slici koja živi u svakoj porodici, gde se dete svo ponosno tetura ali i stiže do roditelja koji ga raširenih ruku čekaju na drugom delu prostorije.
Zaboravite na dubak
Donedavno se dešavalo da se dete stavi u dubak onog trenutka kad se podigne na noge, kako bi se okušavalo u pravljenju prvih koraka, a pritom bilo zaštićeno od pada. Za mnoge majke ovo je bio valjan instrument u kom su ostavljale svoju decu da se šetkaju po kući bez rizika. Specijalisti su danas protiv upotrebe dubka. Njegovo korišćenje interferira sa pokušajima deteta da prohoda, a sa druge strane ukoliko je dete maleno rastom ono mora da se podigne na prstiće kako bi moglo da se kreće. Dubak kao navika može da uzrokuje i kašnjenje u prohodavanju.
Izvor:najboljamamanasvetu