5. septembar 2002. godine svi ljubitelji košarke iz tadašnje Jugoslavije nikada neće zaboraviti, tog dana su “plavi” savladali Sjedinjene Američke Države u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu.
Jugosloveni su teškom mukom prošli u četvrtfinale, ali činilo se da je za njih tu kraj prvenstva, jer ih je čekao domaćin, selekcija Sjedinjenih Američkih Država. Poraz “Dream Team”-a od Argentine, prvi posle 58 uzastopnih pobeda, doveo je do toga da se pre prvenstva viđeno finale igra mnogo ranije. Bilo je sigurno da će jedan gigant ostati bez medalje a uglavnom su predviđanja išla u smeru da će to biti Jugoslavija. Ipak, iz tabora Jugoslovena zračio je optimizam, pa je tako na konferenciji za štampu posle prolaza “plavih” u četvrtfinale, tadašnji selektor Jugoslavije Svetislav “Kari” Pešić izgovorio nešto u šta je u tom trenutku malo ko od navijača verovao: “Sutra ćemo pobediti Amerikance.”
I onda je došao “Dan D”, obračun Jugoslovena i Amerikanaca, koji se odigrao kasno noću po vremenu u Jugoslaviji. Već predveče u Jugoslaviji je vladala nervoza, iščekivanje, pričalo se samo o košarci a na većini TV kanala bile su specijalne emisije kao najava za taj ispostaviće se kasnije epski meč. Konačno je čekanju došao kraj i utakmica je krenula. Činilo se da je cela Jugoslavija bila na nogama kada je Miloš Vujanić pogodio trojku za vođstvo “plavih” od 9 : 0. Usledio je brz odgovor Amera i rezultatska klackalica u prvom poluvremenu, u kome je Jugoslaviju predvodio neverovatni Vlade Divac, koji je do pauze postigao 16 poena. Na odmor su “plavi” otišli sa 4 poena prednosti, ali drama je tek predstojila. Amerikanci su poznati da “melju” protivnike u trećoj četvrtini, tako da su silovito krenuli od starta nastavka i vrlo brzo preokrenuli rezultat. Kada su Amerikanci početkom poslednje četvrtine serijom 8 : 0 povećali svoju prednost na +10 (69 : 59), svima se učinilo da je meč rešen, ali onda se za domaćina pravo niotkuda pojavio Milan Gurović i najavio veliku dramu i preokret.
Gurović je vratio Jugoslaviju u igru svojim trojkama, da bi onda trojku za izjednačenje (71 : 71) pogodio i do tada na celom prvenstvu indisponirani Marko Jarić. Sa još jednom “trojkom” i bacanjima, Gurović ponovo zadaje “domaći zadatak” Amerikancima i dovodi Jugoslaviju pred trijumfalna vrata. Andre Miler, 38 sekundi pre kraja trojkom vraća SAD na -1 (77 : 76 za Jugoslaviju), ali onda ulogu vođe “plave čete” potpuno preuzima Marko Jarić, koji je u dva navrata bio nepogrešiv sa linije za slobodna bacanja. Prvo je na 23 sekunde do kraja pogodio za 79 : 76 , da bi posle koša Redži Milera, Jarić na 11 sekundi do sirene ponovo bio fauliran. Marko Jarić je ponovo “hladan kao špricer” (kako je to u svom legendarnom komentaru tokom te mnogi će reći “lude”završnice rekao Slobodan Šarenac) za 81 : 78 za “plave”. Amerikanci su imali poslednji napad, Jugosloveni su odlučili da ne prave prekršaj, a Andre Miler je sa 7 metara pogodio samo prvi obruč. Bodiroga je uhvatio loptu, a Slobodana Šarenac je ponovo bio u elementu: “Šamar drim timu… Pa ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje igrače.“ Usledilo je veliko slavlje na ulicama širom Jugoslavije a može se slobodno reći da su svi košarkaši tog dana postali heroji zemlje.
“O ovoj pobedi maštam od kako se završila sezona u NBA ligi. Sanjao sam dan kada ću se popeti na njihove reklame i poručiti im “dobili smo vas u vašoj kući”. Igrali smo fenomenalno.” – rekao je posle meča tadašnji as Sakramento Kingsa Peđa Stojaković. “Pobedili smo zahvaljujući velikoj i hrabroj igri čitavog tima. Savladali smo velikog protivnika i prezadovoljni smo zbog toga.
Nemam običaj da hvalim pojedince, ali moram da isktaknem da je Divac odigrao najbolju utakmicu od kako igra za reprezentaciju. Odličan je bio i Milan Gurović koji je pokazao veliku odvažnost u odlučujućim momentima meča. Takođe bih istakao i sjajnu partiju mladog Jarića, koji je u finišu bio nepogrešiv i sačuvao nam pobedu.” – bili su prvi utisci posle meča selektora “plavih” Svetislava Pešića.
Bila je to sigurno najpresnimavanija košarkaška utakmica u bogatoj istoriji piraterije na ovim prostorima. Bodirogine finte, Divčevo blistavo prvo poluvreme, Gurovićeve trojke, Jarićeva slobdna bacanja, suze Džordž Karla na kraju meča… Sve to je viđeno u za ljubitelje košarke u Jugoslaviji jednoj od najdražih, ako ne i najdražoj košarkaškoj utakmici svih vremena. Jugoslavija je na tom prvenstvu osvojila zlato, ali se čini da će se to prvenstvo pamtiti po najvećem skalpu u prebogatoj kolekciji jugoslovenskih košarkaša i susretu u kome je savladana Amerika na njenom terenu i to u Indijanapolisu, gradu koji se kotira kao “najkošarkaškiji” u Sjedinjenim Američkim Državama. Podsetite se i sami kako je Jugoslavija septembarske noći 2002. godine položila na kolena američki “Dream Team”.
Jugosloveni su teškom mukom prošli u četvrtfinale, ali činilo se da je za njih tu kraj prvenstva, jer ih je čekao domaćin, selekcija Sjedinjenih Američkih Država. Poraz “Dream Team”-a od Argentine, prvi posle 58 uzastopnih pobeda, doveo je do toga da se pre prvenstva viđeno finale igra mnogo ranije. Bilo je sigurno da će jedan gigant ostati bez medalje a uglavnom su predviđanja išla u smeru da će to biti Jugoslavija. Ipak, iz tabora Jugoslovena zračio je optimizam, pa je tako na konferenciji za štampu posle prolaza “plavih” u četvrtfinale, tadašnji selektor Jugoslavije Svetislav “Kari” Pešić izgovorio nešto u šta je u tom trenutku malo ko od navijača verovao: “Sutra ćemo pobediti Amerikance.”
I onda je došao “Dan D”, obračun Jugoslovena i Amerikanaca, koji se odigrao kasno noću po vremenu u Jugoslaviji. Već predveče u Jugoslaviji je vladala nervoza, iščekivanje, pričalo se samo o košarci a na većini TV kanala bile su specijalne emisije kao najava za taj ispostaviće se kasnije epski meč. Konačno je čekanju došao kraj i utakmica je krenula. Činilo se da je cela Jugoslavija bila na nogama kada je Miloš Vujanić pogodio trojku za vođstvo “plavih” od 9 : 0. Usledio je brz odgovor Amera i rezultatska klackalica u prvom poluvremenu, u kome je Jugoslaviju predvodio neverovatni Vlade Divac, koji je do pauze postigao 16 poena. Na odmor su “plavi” otišli sa 4 poena prednosti, ali drama je tek predstojila. Amerikanci su poznati da “melju” protivnike u trećoj četvrtini, tako da su silovito krenuli od starta nastavka i vrlo brzo preokrenuli rezultat. Kada su Amerikanci početkom poslednje četvrtine serijom 8 : 0 povećali svoju prednost na +10 (69 : 59), svima se učinilo da je meč rešen, ali onda se za domaćina pravo niotkuda pojavio Milan Gurović i najavio veliku dramu i preokret.Gurović je vratio Jugoslaviju u igru svojim trojkama, da bi onda trojku za izjednačenje (71 : 71) pogodio i do tada na celom prvenstvu indisponirani Marko Jarić. Sa još jednom “trojkom” i bacanjima, Gurović ponovo zadaje “domaći zadatak” Amerikancima i dovodi Jugoslaviju pred trijumfalna vrata. Andre Miler, 38 sekundi pre kraja trojkom vraća SAD na -1 (77 : 76 za Jugoslaviju), ali onda ulogu vođe “plave čete” potpuno preuzima Marko Jarić, koji je u dva navrata bio nepogrešiv sa linije za slobodna bacanja. Prvo je na 23 sekunde do kraja pogodio za 79 : 76 , da bi posle koša Redži Milera, Jarić na 11 sekundi do sirene ponovo bio fauliran. Marko Jarić je ponovo “hladan kao špricer” (kako je to u svom legendarnom komentaru tokom te mnogi će reći “lude”završnice rekao Slobodan Šarenac) za 81 : 78 za “plave”. Amerikanci su imali poslednji napad, Jugosloveni su odlučili da ne prave prekršaj, a Andre Miler je sa 7 metara pogodio samo prvi obruč. Bodiroga je uhvatio loptu, a Slobodana Šarenac je ponovo bio u elementu: “Šamar drim timu… Pa ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje igrače.“ Usledilo je veliko slavlje na ulicama širom Jugoslavije a može se slobodno reći da su svi košarkaši tog dana postali heroji zemlje.
“O ovoj pobedi maštam od kako se završila sezona u NBA ligi. Sanjao sam dan kada ću se popeti na njihove reklame i poručiti im “dobili smo vas u vašoj kući”. Igrali smo fenomenalno.” – rekao je posle meča tadašnji as Sakramento Kingsa Peđa Stojaković. “Pobedili smo zahvaljujući velikoj i hrabroj igri čitavog tima. Savladali smo velikog protivnika i prezadovoljni smo zbog toga.
Nemam običaj da hvalim pojedince, ali moram da isktaknem da je Divac odigrao najbolju utakmicu od kako igra za reprezentaciju. Odličan je bio i Milan Gurović koji je pokazao veliku odvažnost u odlučujućim momentima meča. Takođe bih istakao i sjajnu partiju mladog Jarića, koji je u finišu bio nepogrešiv i sačuvao nam pobedu.” – bili su prvi utisci posle meča selektora “plavih” Svetislava Pešića.Bila je to sigurno najpresnimavanija košarkaška utakmica u bogatoj istoriji piraterije na ovim prostorima. Bodirogine finte, Divčevo blistavo prvo poluvreme, Gurovićeve trojke, Jarićeva slobdna bacanja, suze Džordž Karla na kraju meča… Sve to je viđeno u za ljubitelje košarke u Jugoslaviji jednoj od najdražih, ako ne i najdražoj košarkaškoj utakmici svih vremena. Jugoslavija je na tom prvenstvu osvojila zlato, ali se čini da će se to prvenstvo pamtiti po najvećem skalpu u prebogatoj kolekciji jugoslovenskih košarkaša i susretu u kome je savladana Amerika na njenom terenu i to u Indijanapolisu, gradu koji se kotira kao “najkošarkaškiji” u Sjedinjenim Američkim Državama. Podsetite se i sami kako je Jugoslavija septembarske noći 2002. godine položila na kolena američki “Dream Team”.