Jorge Luis Borges

Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
981
Možda si i pročitao više naslova od mene ali se to na tvoju žalost ne primećuje. Mislim da sam ti odgovorio u vezi Kiša ali pošto nemaš pojma o književno teorijskim postupcima , pošto su ti strani , ne možeš ni da prepoznaš neke stvari.
I ne znam šta se sa tobom zbiva ? Ovog drugog gospodina nisam ni pomenuo, ništa nisam o njemu tvrdio niti ga znam. Zato ne znam zašto meni postavljaš pitanje o njemu , a priča o prepisivanju je obična budalaština. Daj malo se skoncentriši i ne mešaj različite postove - ponavljam,za gospodina Vučkovića sam ovde prvi put saznao.
Kiš,da nije po nacionalnoj osnovi to što je bio,ko bi čuo van Srbije za njega?
Ova rečenica pokazuje koliko ništa ne shvataš.Ceo kontekst u vezi Kiša je priča o književnom kontinuitetu , o nečemu što se zove književna tradicija a ti kao i svaki primitivac razvijaš teoriju zavere a kao glavni kriterij vrednovanja nečijeg dela uzimaš popularnost. Paradoksalno , u neku ruku si u pravu, Kišovo jevrejstvo ili polu-jevrejstvo jeste glavni uzrok njegovog književnog rada ,prema tome i njegove kakve takve popularnosti izvan Srbije.
Ali vratio bih se na Borhesa . Pisati o Borhesu i ne pomenuti njegov glavni književni doprinos , njegov postupak , baviti se sporednim stvarima ( da li je bio pisac elitista ili ne ), pokazuje potpuno nerazumevanje njegovog dela - a tu onda ne pomažu pročitani naslovi.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
11.12.2009
Poruka
35
Možda si i pročitao više naslova od mene ali se to na tvoju žalost ne primećuje. Mislim da sam ti odgovorio u vezi Kiša ali pošto nemaš pojma o književno teorijskim postupcima , pošto su ti strani , ne možeš ni da prepoznaš neke stvari.
I ne znam šta se sa tobom zbiva ? Ovog drugog gospodina nisam ni pomenuo, ništa nisam o njemu tvrdio niti ga znam. Zato ne znam zašto meni postavljaš pitanje o njemu , a priča o prepisivanju je obična budalaština. Daj malo se skoncentriši i ne mešaj različite postove - ponavljam,za gospodina Vučkovića sam ovde prvi put saznao.

Ova rečenica pokazuje koliko ništa ne shvataš.Ceo kontekst u vezi Kiša je priča o književnom kontinuitetu , o nečemu što se zove književna tradicija a ti kao i svaki primitivac razvijaš teoriju zavere a kao glavni kriterij vrednovanja nečijeg dela uzimaš popularnost. Paradoksalno , u neku ruku si u pravu, Kišovo jevrejstvo ili polu-jevrejstvo jeste glavni uzrok njegovog književnog rada ,prema tome i njegove kakve takve popularnosti izvan Srbije.
Ali vratio bih se na Borhesa . Pisati o Borhesu i ne pomenuti njegov glavni književni doprinos , njegov postupak , baviti se sporednim stvarima ( da li je bio pisac elitista ili ne ), pokazuje potpuno nerazumevanje njegovog dela - a tu onda ne pomažu pročitani naslovi.
Nisi li malo pobrkao lončiće?Misliš da je poruka upućena samo tebi?Ono što htedoh reći je da je svako ko poredi takve lokalne marginalce sa J.L.B. ,totalni idiot.!Opet ko je bre taj KIŠ?!,naročito u temi Jorge Luis Borges?Napiši šta si pročitao sem tel.imenika,recimo Tutumićevaca odakle očigledno potičeš.Ponešto čitaš,ali ništa nemožeš da shvatiš i kao svi glupaci,iza neke prepisane forme kriješ nepoznavanje suštine.U elementarnoj psihologiji-(hijatriji)=JAsveznamalinećudakažemikonerazumetajjeglupjasamnajpametniji.Izvini za ono Idiot-mnogo si gori,potraži pomoć,nemoj da mešaš teme.Ako toliko voliš kurtone kao što je DK probaj da otvoriš takvu temu,ako ikoga zabole za DK.Sećaš li se Ogledala i čemu služi?U ovoj temi mi nemoj slati odgovor-znaš li šta znači,recimo ignore?
 
Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
981
HA ha ha . . . prosto ne mogu da ne komentarišem, jer ove gluposti su legendarne . Obraćati se meni na ovom forumu (normalno ne u nekoj književnoj formi) u drugom licu jednine, tražiti od mene odgovore u vezi izvesnog kritičara (i još podmetati mi nekakvu moju tvrdnju o tom kritičaru) a posle tvrditi kako to nije upućeno samo meni već i nekim drugim osobama, jeste jedna vrsta disfunkcionalnosti misli i jezičkog oblika izražavanja. A kada neko ko nije razvio svoj jezički aparat (do elementarnog nivoa izražavanja svojih misli) ima hrabrosti da piše na podforumu književnosti, to se onda ne može nazvati drugačije nego mahnitom glupošću .
Osoba koja ima takve disfunkcionalne probleme ne treba da učestvuje na ovom podforumu jer za nju postoje podforumi na ovom sajtu gde može ravnopravno učestvovati u raspravama . Recimo "Kulinarstvo" pa "Osnovna škola" pa "Majstorska radionica " pa "Ljubav, seks romantika" ili "Klub za žene" .
Zato je uzaludno bilo moje objašnjavanje konteksta pominjanja Kiša jer čovek kome sam se obraćao nema pojma o onome što sam pisao. Takođe, moje insistiranje i pokušaj usmeravanja dijaloga ka Borhesovom književnom prosedeu, tom najvećem doprinosu Borhesa u književnosti, beše uzaludno kad pred sobom imam slučaj zatupljenosti kakvu i medicina teško da može opisati. Prosto čovek celu priču okreće na lične uvrede i lupeta nebuloze o elitizmu , popularnosti , poreklu (e ovo je sve jako važno za analizu i vrednovanje nekog dela, posebno Borhesovog), a što je najgore u zadnjem postu obraćajući se meni, tvrdi kako iza neke prepisane forme krijem nepoznavanje suštine . A ja mu lepo po ne znam ni sam koji put pišem - suština Borhesovog dela je njegov prosede jer to je ključ za razumevanje njegovog dela.
Neko reče, "Glupost nema granica" a za to ovde imamo i dokaze.
Na kraju da potsetim gospodina T. (koji umesto Borhesa ispade glavni junak ove teme ), da popije lekove pre spavanja.
 
Poslednja izmena:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.015
Sećanja na zemlju Asteka

Sećanja na zemlju Asteka

Objavljena zbirka o Meksiku Horhea Luisa Borhesa. Reč je o kolekciji priča, poema i eseja u kojima je kolevka Maja i Asteka centar Borhesovih interesovanja

kul-borhez_620x0.jpg
H. L. Borhes i Marija Kodama

ČUVENI argentinski pisac Horhe Luis Borhes boravio je u Meksiku samo tri puta, u kratkim posetama, ali je uticaj te zemlje na njegovo delo bio mnogo veći. Dokaz za to je nova knjiga „Borhes i Meksiko“, objavljena pre nekoliko dana u ovoj zemlji. Reč je o kolekciji priča, poema i eseja u kojima je kolevka Maja i Asteka centar Borhesovih interesovanja. Drugi deo knjige čine tekstovi dvadesetak meksičkih pisaca posvećeni njihovom mnogo slavnijem argentinskom kolegi. Promocija knjige praćena je i izložbom na kojoj je predstavljeno oko 70 fotografija, nastalih tokom njegovih putovanja po ovoj zemlji.

Na predstavljanju u gradu Sijudad de Meksiko, kojem je prisustvovala i Borhesova udovica Marija Kodama, govor o knjizi zamenile su anegdote, sećanja i foto-svedočanstvo o životu najčuvenijeg Argentinca.
Borhes je u Meksiku boravio 1973, 1978. i 1981. godine. Dva puta je došao da bi preuzeo ugledne književne nagrade, a treći put zbog televizijskog gostovanja sa meksičkim kolegom Oktavijom Pasom.
- Njegova najlepša sećanja iz Meksika vezana su za divne ljude koje je ovde upoznao i sa kojima se družio - kazala je Borhesova udovica i dodala da su u životu njenog supruga najvažnije stvari bile književnost i prijateljstvo. - Nikada nije zaboravio posetu gradu iz doba Maja, Čičen Itca. Sećam se njegovog oduševljenja kad god bi govorio o toj poseti.
Predstavljanje knjige „Borhes i Meksiko“ bilo je praćeno i velikim skandalom. Naime, u svom autorskom tekstu izvesna meksička spisateljica pogrešno je citirala poemu „Trenuci“ kao Borhesovu. Grešku je primetila piščeva udovica, ali tek pošto je knjiga odštampana. Izdavačka kuća „Rendom Haus“ nije imala izbora, pa je celokpuno izdanje povučeno i štampano je novo.

Izvor: Večernje novosti




 
Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
306
Elegija o nemogućoj uspomeni


Elegija o nemogućoj uspomeni



Šta ne bih dao za sećanje
na prašnjav puteljak sa niskim ogradama
i visokog konjanika što zoru ispunjava
(pohaban dugački pončo)
jednoga dana među danima ravnice,
jednoga dana bez datuma.
Šta ne bih dao za sećanje
na majku koja posmatra jutro
na estansiji Svete Irene
a ne zna da će se zvati Borhes.
Šta ne bih dao za sećanje
da sam se borio kod Sepede
i video Estanislaa Del Kampa
kako pozdravlja prvi kuršum
s radošću hrabra čoveka.
Šta ne bih dao za sećanje
na kapiju skrivenog letnjikovca
koju je moj otac zatvarao
pre no što bi se izgubio u snu
i koju je zatvorio poslednji put
četrnaestog februara 38.
Šta ne bih dao za sećanje
na Hengistove čunove
kako kreću sa peščanih obala Danske
da osvoje ostrvo
koje još Engleska ne beše.
Šta ne bih dao za sećanje
(imao sam ga i izgubio)
na jedno zlatasto Tarnerovo platno
široko kao muzika.
Šta ne bih dao za sećanje
da sam čuo Sokrata
kad je pred veče kukute
s vedrinom ispitivao problem
besmrtnosti,
naizmenično navodeći motive i razloge
dok se plava smrt penjala
iz već studenih nogu.
Šta ne bih dao za sećanje
da si mi rekla da me voliš
i da nisam spavao do zore,

bestidan i srećan.



- prevod:Radivoje Konstantinović
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top