Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Jordan čarobna zemlja raskošne lepote i moćnih kraljeva

Večernje novosti


jordan_310x186.jpg

Jordan je čarobna zemlja sa fascinantnim pustinjama, čudesnim oazama, blještavim gradovima i zaboravljenim civilizacijama.

Između beskraja pustinje i večnosti ljudskih kultura pruža se tanki, zategnuti konac po kojem hodaju Jordanci. Njihova zemlja je lepša od sna i zanimljivija od bilo kog holivudskog filma, ali Jordanci ushićeno jure sjaju modernizacije.


Aman je moderan grad, koji iz aviona podseća na jato belih labudova, jer su kuće nove, moderne i lepe. Modernom načinu života najviše doprinosi kraljevski par, a pogotovo jordanska kraljica Ranija koja ima osmeh lep kao sunčev zrak i decentan i otmen stil oblačenja. Zahvaljujući njenoj gostoljubivosti Jordan je postao jedan od nezaobilaznih centara svetskog džet-seta.
Možda je upoznavanje ove izuzetno zanimljive zemlje najbolje početi iz oaze Azraka u čijem rezervatu žive bele elegantne antilope orix i cveta prelep crni iris. Pored ruševina starog krstaškog zamka prolazi kraljevski put za Bagdad, odakle neprestano tutnje konvoji cisterni sa naftom. Oko srednjovekovnog zamka Karak žive Druzi, stara hrišćanska grupa. Druzi su izuzetno gostoljubivi i u svakoj kući prva soba sa crvenom plišanom garniturom otvara se samo za goste. Oni se naročito raduju poseti pravoslavaca koje su tokom rata u Libanu štitili od napada katolika i marunita.
Na drugom kraju zemlje, u maloj Akabi na Crvenom moru, ne dele njegovo oduševljenje za strancima. Podvodni svet Akabskog zaliva sa 220 vrsta korala i 1.000 vrsta riba važi za ronilački raj. U predivnom moru, pored kojeg niču novi hoteli, meštani se, kako vera nalaže, kupaju obučeni. Akaba je slobodna trgovinska zona i iz nje je za nekoliko sati moguće otplivati u tri države: Saudijsku Arabiju, jevrejski Eilat i egipatsku Tabu. U Akabu stižu kolone izletnika sa ciljem da vide prelepi ružičasti grad Petru. Od Akabe do Petre stiže se džet autobusima, za sat i po...

Petra, kameni ružičasti grad
Petra, prestonica Nabatinske dinastije iz drugog veka pre naše ere, stara je kao polovina vremena. Stolećima je bila glavna usputna tačka na putu između Rima, Grčke i Egipta, preko Sirije i Saudijske Arabije ka Dalekom istoku. Put je lako mogao da se nađe po opojnom mirisu tamjana, začina, parfema i mekoj svili. Rimljani, i naročito vizantijski car Justinijan, obnavljali su put ka ovom neverovatnom mestu. Danas je, međutim, to put posut nestalim gradovima koje je iz sna probudio turizam.
Petra je hiljadu godina bila zaboravljena i kada bi je neki putnik slučajno našao svi su mislili da je to šizofreni pokušaj materijalizovanja bajke. Konačno su je pronašli arheolozi, a tek 1980. godine Beduini su iseljeni odatle i hiljade stranaca svakodnevno razgleda ovaj ružičasti grad. Nikola Sarkozi je, zaprosivši Karlu Bruni ispred ružičaste Riznice, promociji ovog mesta doprineo više nego izbor za Sedam svetskih čuda! Kraljica Ranija ovde redovno organizuje koncerte, donatorske večeri i prijeme.
Petra je lepša od svega što i mašta može da naslika. Sve što pročitate o ovom gradu i sve slike koje vidite ne mogu vas pripremiti za ovaj fantastični spoj prirode i ljudskih ruku. Nabatinci, koji su, kako arheolozi tvrde, prinosili ljudske žrtve, imali su delikatan ukus u oblikovanju fasada u ružičastim stenama. Put do grada vodi kroz kilometar dugačak klanac, čije se stene prelivaju u duginim bojama. Nabatinci su, bez sumnje, imali zanatlije pune fantazije i da bi se videlo ovo najlepše mesto na svetu potrebno je nekoliko dana. Pošto poseta obično traje dan, dva saveta: do žrtvenika treba preći 700. a do balske sale 1.200 stepenika - odlučite se za jedno od ta dva mesta i ukoliko nemate udobnu

obuću i šešir na povratku platite vožnju magarcem, kamilom, ili kočiju sa konjima.
Put ka Mrtvom moru vodi pored rezervata Dana u kojem živi 37 sisara, 190 ptica i 600 vrsta endemičnih biljaka. Tu se nalazi i selo staro 6.000 godina. Dana i Mrtvo more od antičkih vremena privlačili su posetioce. Nedavno je opovrgnuto mišljenje da u Mrtvom moru, najnižoj tački planete, nema živog sveta. Iako je četiri puta slanije od običnog, izuzetno je toplo i najlepše je kupati se, odnosno plutati, rano ujutru ili predveče. Osećaj je jedinstven. Tuširanje posle plutanja u Mrtvom moru je poseban ugođaj. Najbolji način da sperete so sa kože, koja na vrućini počinje da isparava, je kupanje u vrelim izvorima koji se nalaze na rezervatu Dana. To je, uostalom, činila i Kleopatra, kojoj je ulepšavanje bila draga kozmetička veština.
Samo 15 kilometara odatle nalazi se planina Nebo, sa koje je Mojsije video obećanu zemlju i kao uspemena na taj događaj nalazi se njegov štap obavijen zmijom. Na tom mestu, kao i u obližnjoj Madabi, nalaze se prekrasni vizantijski mozaici. Na podu pravoslavne crkve, Sveti Đorđe, gde se i danas održavaju venčanja, u obližnjoj Madabi nalazi se mapa Palestine iz 6. veka, sastavljena od dva miliona komadića mozaika. Nedaleko od crkve radi škola, jedina ove vrste na Bliskom istoku, u kojoj se uči pravljenje i restauriranje ove vrste mozaika.

Azrak, oaza belih antilopa i crnih irisa
Džeraš, koji se nalazi na samo pola sata od Amana, najlepše je očuvan rimski grad na svetu. Za razliku od Rima, gde su ruševine na nivou temelja, u Džerašu od prolaska kroz Dioklecijanovu trijumfalnu kapiju, lepo se vide sve odlike grada, od ulica do oba amfiteatra koji imaju 5.000 mesta i u kojima se u julu održava muzički festival. Najlepši je Artemidin hram koji ima devet korintskih stubova.
Prolaskom kroz borovu šumu i pored vinograda stiže se do bisera arapske vojne arhitekture, dvorca Ajlun, zahvaljujući kojem su pre osam godina pobeđeni krstaši. Zamak su izgradili Saladinovi generali 1184. godine kako bi kontrolisali rudnike gvožđa i tri glavna trgovačka puta između Jordana i Sirije. Zamak je imao četiri tornja, ali posle borbi Memluka, Arapa i Mongola ostao je, praktično, jedan.
Ljubitelji Srednjeg veka u Jordanu će uživati, jer se upravo ovde nalazi najbolje očuvani srednjovekovni zamak.
Grad Karak bio je stara prestanica Moab, koju su Rimljani nazivali Karakomba. Obrisi zamka vide se iz daljine, jer je izgrađen na uzvišenju od 900 metara, a nalazi se unutar zidova starog grada.
Osnova grada je trougao, a zamak je 220 metara dugačak i važio je za Saladinovu omiljeno artiljerijsko utvrđenje. Krstaši su ga gradili dve decenije, a godine posute zlatnim prahom pamti iz vremena Rejnolda Šatiliona, koji je bezdušno pljačkao karavane i varvarski napadao hodočasnike dok nije ozbiljno naljutio Saladina. Karak je u prvo vreme pod arapskom i, kasnije, memlučkom vlašću bio prestonica Jordana i vekovima važna tačka u istoriji Bliskog istoka, pa čak i kao utočište za izbeglice.
U Amanu ima mnogo hrišćanskih crkava, a pored njih neizbežno je videti i citadelu, rimski amfiteatar i obližnju ulicu princa Muhameda, u kojoj vrvi kao u košnici, i u kojoj i danas rade prvi kafići i restorani otvoreni u ovom gradu. Najpoznatija mesta za izlazak nalaze se u kvartu Šmisani, gde je uobičajeno višečasovno sedenje uz čaj, kafu i nargile.

LEGIONARI I KARTAŠI
Kompanija koja brine o očuvanju nasleđa Džeraš svakodnevno organizuje smenu rimske straže i vožnju dvokolicom na hipodromu. Pod punom ratnom opremom 45 legionara prikazuju ratne taktike, borbe sa 10 gladijatora "do smrti" i nekoliko rimskih kočija koje se trkaju po hipodromu. Ovo atrakcija je vredna odlaska u Jordan, pogotovo što se dešava na originalnom lokalitetu.

INFO
Najbolje vreme za putovanje su proleće i jesen. Zimi ume da padne sneg!
Cene u hotelima su u rasponu od 10 do 500 evra. Za manje od deset evra može da se noći u čistom hostelu, a ponekad ni visoka cena nije garancija kvalitetne usluge. U vezi hotela teško je dati savet, osim činjenice da svetski lanci garantuju kvalitet.
Jordan je bezbedna zemlja, ali žene uveče ne izlaze same, osim u okolini hotela i turisitčkih centara. Najbolji restoran je "Kan Zaman", u tradicionalnom arapskom stilu, i pripada poznatom lancu koji radi i u Egiptu i ostalim arapskim zemljama. Jordanci obožavaju brzu hranu, koju služe fast-fud restorani. Najbolje je jesti brzu arapsku hranu u lancu restorana "Džabri" i probati jelo "mancu", jagnjetina u jogurtu, uz libansku salatu.


 
Poslednja izmena:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Zadivljujuća lepota Jordana

Zadivljujuća lepota Jordana

Blic


jordan-x.jpg

Svojim položajem na velikom broju brežuljaka, Aman, glavni grad Jordana, apsolutno odudara od ustaljenog i očekivanog izgleda arapskoga grada na Bliskom istoku koji su obično smešteni u prašnjavoj ravnici gde sunce nemilosrdno prži.

Prvi utisak koji tromilionski Aman, u kome živi gotovo trećina jordanskog stanovništva, ostavlja jeste da je to grad belo-sivih zgrada od betona sa obaveznim rezervoarima vode i satelitskim antenama na krovu. Gužva i buka mogu se videti samo u starom delu Amana pod nazivom Donji grad. Ovaj deo grada je bio središte života i u davnim vremenima. U gradu u kojem prevladavaju trgovina i umetnost ima i puno prvoklasnih hotela, restorana, galerija i radnji.

Citadela
O veoma dugoj i slavnoj istoriji Amana govore rimski i vizantijski ostaci i ruševine iz ranog islamskog doba na Citadeli, brežuljku Jabal al-Qala’a, rimski teatar iz drugog veka pre nove ere i arheološki muzej u kojem su pohranjeni predmeti još iz praistorije pa sve do islamskoga perioda. Tu se nalazi i posebna soba u kojoj su izloženi svici s Mrtvog mora.
Teatar u Amanu najveći je od svih teatara u Jordanu i može da primi više od 6.000 ljudi.
Kompleks Rimskoga teatra, Foruma i Odeona i Hašemitski trg u nastavku idealno je mesto za šetanje, pogotovo lokalnom stanovništvu. Okružuju ga gužva i vreva svakodnevnog života, štandovi na kojima se prodaju šiš-ćevapi, šaurma (giros) ili arapski sladoled s pistaćima, kao i mnoštvo suvenirnica, ali i prizori lokalaca koji pijuckaju čaj i puše nargile.
Kompleks Citadele s Omajadskom palatom, vizantijskom bazilikom i Herkulovim hramom, opasan je zidinama dugim 1.700 metara. Herkulov hram je izgrađen za vreme vladavine Marka Aurelija (161–168. godina pre nove ere), a do danas su od hrama ostali samo podijum i stubovi koji se lepo vide i iz drugih delova grada.

2.jpg
dd587837607b3a043e202e5d29bc4cfb.jpg

Petra
Najpoznatije i najlepše mesto u Jordanu nalazi se 262 kilometra južno od Amana. To je Petra, zaostavština Nabatejaca, Arapa koji su naselili južni Jordan pre više od 2.000 godina. Petri se treba diviti zbog masivne i predivne arhitekture, profinjene kulture i genijalnog kompleksa brana i kanala za vodu.
Petri, Izgubljenom gradu ili Gradu mrtvih, kako je još nazivaju, prilazi se kroz uski kanjon, hladan i mračan, dug oko kilometar. Kanjon je sušta suprotnost onome što sledi – naglo se otvara i pruža pogled na otvoren prostran trg gde se nalazi najpoznatiji spomenik u Petri – Trezor Al-Khazneh čija fasada uklesana u kamenu blista na pustinjskom suncu.
Koliko god da je čovek spreman na susret s Petrom, oseti se ogromno strahopoštovanje i divljenje prema tom spomeniku, a pogotovo prema civilizaciji i ljudima koji su ga izgradili.
U Petri se potom kilometrima protežu mnogi spomenici isklesani i ugrađeni u stene: grobnice, kupališta, prostorije za sahrane, hramovi, razni prolazi i ulice s kolonadama... Ogroman hram je zapravo potpuno uklesan u strme stene planina koje okružuju skriveni grad. Kao i većinu drugih građevina u Petri – kulturnih, religioznih ili civilnih – ovo remek-delo svetske arhitekture Nabatejci su klesali odozgo nadole!

3.jpg
476c6ad863125d1b8f6b8ecb34317dfe.jpg

Mojsije
Prolaz kroz ovaj uzak i zavojit kanjon ostaje nezaboravno iskustvo svakom turistu koji poseti Petru. Nadmoć geoloških aktivnosti koje su stvorile ovakvo delo zaslužna je za verovanje da je upravo ovde Mojsije udario o stenu kako bi osigurao vodu za svoj lutajući narod.
Zato, od Petre idemo 5.000 godina starim kraljevskim putem koji se proteže slikovitom pokrajinom, pokraj arheoloških nalazišta i biblijskih mesta do Mrtvog mora. Mesto gde je sahranjen prorok Mojsije – Mount Nebo – najsvetije mesto Jordana poznato kao cilj hodočasnika od samih početaka hrišćanstva do danas. S planine Nebo se pruža pogled na dolinu reke Jordan i Betaniju gde je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista, Mrtvo more, a kad je vedro pogled seže sve do krovova Jerusalima, Jerihona i Vitlejema...


 
Poslednja izmena:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Jordan - Oaza za odmor i avanturu

Jordan - Oaza za odmor i avanturu

18. 08. 2010
Press

U drevnom gradu Akabi možete uživati u dugim sunčanim danima, upoznati čudesni podvodni svet sa nestvarnim koralima i ribama, ali i osetiti dašak tradicije koja izvire iz zidova svakog utvrđenja

1.jpg


Hamešitska kraljevina Jordan smatra se jednom od najrazvijenijih i najmodernijih arapskih država. Osnovana je u drugoj polovini 20. veka, ali je njena istorija bogata i duga. Njen izuzetan strateški položaj u drevnim vremenima privukao je carstva Persije, Vavilona i Asirije. Potom se na njenoj teritoriji nalazilo nekoliko kraljevstva Nabatejaca (arapskog nomadskog plemena). U dugom vremenskom periodu ovim prostranstvom gospodarili su Grci i Rimljani, ostavljajući za sobom impresivne spomenike koji su do danas sačuvani. Ova bajkovita kraljevina predstavlja i jednu od najzanimljivijih turističkih destinacija, jer posetiocima obećava nezaboravnu pustolovinu: uživanje na obalama Mrtvog i Crvenog mora i obilazak uzbudljivih lokaliteta na kojima su nastale živopisne kulture i religije.

INFO: Jordan
Površina: 92.300 km2
Broj stanovnika: 5.153.378
Jezik: službeni jezik je arapski
Klima: topla, bez vlage, prosečna temperatura oko 30oC
Valuta: jordanski dinar (1 evro - 0,95 jordanskih dinara)


Iskustva za nezaborav
Zamislite destinaciju na kojoj ćete uživati u dugim sunčanim danima, sa blagim povetarcem i očaravajućom atmosferom - Akaba je baš to. Ovaj primorski grad je blagosloven divnim vremenom tokom cele godine, vrućim i vetrovitim tokom leta i prijatnim tokom zime. Praktično svaka aktivnost koju turista može poželeti na svom odmoru, ovde mu je dostupna - od jedrenja i ronjenja, do safarija na kamilama u Vadi Ramu ili razgledanja znamenitosti svetski poznatih spomenika u Petri. Ljubitelji vodenih sportova će u Akabi naći spektakularne koralne grebene i nebrojene vrste riba živih boja, naročito u Morskom parku Akabe, najpopularnijoj lokaciji za ronjenje u ovoj oblasti. Za one koji žele da se dive morskom živom svetu bez ronjenja, postoji akvarijum Akabe, u kojem možete da uživate u lepoti i jedinstvenosti koralnih grebena u zalivu Akabe. Na ovom mestu ćete imati i jedinstvenu priliku da probate domaće pivo, vino ili neko od kratkih žestokih pića lokalne proizvodnje, a ne bi trebalo da propustite ni ritual ispijanja čaja od mente sa Beduinima iz Vadi Ruma. Još jedna od „gurmanskih avantura" koja vam se nudi jeste da od lokalnih žena u Petri naučite kako se pripremaju arapski specijaliteti od hladnih i toplih mesa, a zanimljivo je da ćete ovaj svojevrsni mini kurs imati za šporetom, u njihovoj kuhinji. Ako budete imali malo sreće, nije isključeno ni da ćete učestvovati u pustinjskoj ceremoniji nečijeg venčanja, sa tradicionalnom arapskom muzikom.


Tradicije „uživo"

Ljubitelji znamenitosti naići će na neverovatne spomenike u Akabi i obližnjoj Petri, a susrešće se i sa ruševinama Nabatejskog grada uklesanog u stenu, blagom drevnog sveta i svetskom baštinom Uneska. Jedno od najuzbudljivijih otkrića koje su arheolozi iskopali u Akabi u skorije vreme jeste crkva za koju se smatra da je najstarija na svetu, a potiče iz III veka n. e. Njeni ostaci su navodno malo stariji od crkve Svetog groba u Jerusalimu i crkve Hristovog rođenja u Vitlejemu.

Šta videti u Jordanu?
Petra - fascinantni ostaci nekadašnjeg moćnog grada uklesanog u ružičaste stene, impresivne arhitekture iz perioda Nabatejaca. Petra je uvrštena u Uneskovu listu svetske kulturne baštine.
Džeraš - najbolje očuvani rimski grad na svetu. U njemu bi trebalo obići Hadrijanovu kapiju, Ovalni trg...
Madaba - grad mozaika, gde se mogu videti prastari vizantijski mozaici. Najpoznatiji je iz 6. veka koji prikazuje kartu Svete zemlje. Nalazi se u grčkoj pravoslavnoj crkvi sv. Jurija.
Planina Nebo - važi za najsvetije mesto u Jordanu gde je, prema verovanju, sahranjen Mojsije. Sa planine se pruža nezaboravan pogled na Jordansku dolinu, Mrtvo more i Izrael.
Betanija - mesto koje svedoči o jednom od najsvetijih činova u ljudskoj istoriji - krštenju Isusa Hrista na reci Jordan.
Mrtvo more - jedinstvena lokacija jer predstavlja najnižu tačku zemlje.
Pustinja Vadi Ram - pustinja Lorensa od Arabije sa crvenim peskom. Nesvakidašnji izlet u ovaj crvenkasti krajolik rezervisan je za avanturiste.


Još jedno iskustvo „opipavanja" prošlosti priuštiće vam poseta ranoislamskom gradu Ajli, koji je sagrađen tokom prvih dana islamske ere. On reprezentuje ranu islamsku urbanističku politiku i znamenit je kao prvi u kulturi islama koji je sagrađen van Arabijskog poluostrva. Natpis na arapskom, na kapiji tvrđave Mameluk u Akabi (tvrđava Akaba), govori nam da je ona sagrađena tokom vladavine Kansura al-Gurija (1510-1517) i da je od tada imala promenljivu istoriju u kojoj su se smenjivali periodi uvećanja i obnove, sa periodima ozbiljnog uništenja. Kroz svoju dugu istoriju, tvrđava je često bila korišćena kao karavan-saraj za hodočasnike koji su putovali u Meku, u istoj meri u kojoj je kasnije bila i vojno utvrđenje. U blizini je i Arheološki muzej Akabe, sa kolekcijom predmeta koji svakom posetiocu pružaju ekskluzivni uvid u trgovačku prošlost grada. Muzej će biti prava poslastica za ljubitelje starina, jer izlaže grnčariju, novčiće i druge predmete iz Iraka, Etiopije, Egipta, pa čak i iz udaljenih zemalja kao što je Kina. Specifična bogatstva uključuju i prvi kamen „krajputaš„ sa rimskog puta Via nova, koji je od Sirije do Crvenog mora izgradio car Trajan. Muzej takođe ima i kolekciju zlatnih novčića iz ere Fatamida, koji su skovani u Sadžilmasu u Maroku.
Preporuka je svakako da u istom kompleksu posetite i kuću Al Sarifa Huseina bin Alija, pra-pra-pradede današnjeg kralja Jordana, Abdulaha II. On je živeo šest meseci nakon Prvog svetskog rata, a njegove odaje i danas čuvaju kolekciju pušaka, bakarnog i srebrnog posuđa, džezvi za kafu i svih ostalih predmeta tipičnih za taj period. Po napuštanju ovog kompleksa, posetite Trg Arapske pobune na kojem se nalazi džinovska zastava. Zastava dimenzija 20x40 metara postavljena je na najviši samostojeći jarbol na svetu. Njegova visina doseže 137 metara, a vodiči će vam ispričati da je podignut u spomen na Veliku arapsku pobunu. Ovaj trg je sa svojim kafeima i malim restoranima jedno od najprometnijih mesta za sastanke u Akabi.



  • 1.jpg
  • 2.jpg
  • 3.jpg
  • 4.jpg
  • 5.jpg
  • 6.jpg
  • 7.jpg

 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Raj na zemlji klesan vekovima

Raj na zemlji klesan vekovima

Jovan SEKULIĆ | 07. oktobar 2010. 11:11 | Večernje novosti

Reporteri "Novosti" u Petri. Osmo svetsko čudo, ponos Jordana, mami uzdahe miliona turista iz svih delova sveta. Očaravajući ulaz u kanjon


Foto: M. Vukadinović

PONEKAD, kada čovek pogleda u nebo i potraži među zvezdama Mars, koji je oduvek fascionirao daljinom, veličinom i onom crvenom prašinom, najčešće pomisli: “Eh, kada bih nekada kročio na tu planetu snova”... Ako se putuje Jordanom i uđe u klanac koji vodi do Petre, osmog svetskog čuda, stiče se utisak kao da ste na Marsu.
Istina, prašina nije crvena nego obična, ali su ogromne stene u takvim nijansama da sve izgleda kao da niste na zemlji, nego u nekom snu... Priroda je prepolovila planinu, a onda je voda hiljadama godina spirala i oblikovala te stene poput kičice Ticijana, da bi napravila toliko nijansi da se se čovek upita: “Bože, da li je moguće da one postoje?”

ZAVISNO, naravno, od doba dana do ugla gledanja, sunca i oblaka, to crvenilo ide od jarkog i zagasitog do bledog i šarenog. A, onda se shvati da je “slikar” dodao i žutu nijansu, koja je i gore i dole, i levo i desno, stvarajući neko jarko crvenilo, teško za gledanje a lako za uživanje.

Petra, u prevodu kamen, osmo svetsko čudo, ponos je Jordana.
Nabatejci su je izgradili 1.200 godina pre nove ere. Bila je nepoznata za zapadni svet sve do 1812. godine kada ju je Švajcarac Johan Ludvig Burghard predstavio u svojoj istinskoj lepoti. Ružina crvena stena, ili stena boje ruže, stara je “kao polovina vremena”, a izabrana je od Bi-Bi-Sija kao jedno od 40 mesta na kugli zemaljskoj koje obavezno morate da vidite. Posebno je fascinantan ulaz u kanjon koji je dužine 1.200 metara, širine 3-12 i visine 80-90 metara. Teško je opisasti osećaj kada vidite samo parče plavog neba i sunce koje se igra, dolazi i odlazi. Čovek se tada oseća sićušno... Tuda promiču turisti koji jašu konje i magarce ili se voze “čezama”. Ipak, taj kilometar i nešto treba prepešačiti i sačuvati glavu čitavu koja se neprestano pomera levo i desno, kako bi uočila grobnice koje su pravljene odozgo nadole i gde su živeli Nabatejci.
I DOK hodate po toj prašnjavoj stazi, shvatate da je to, u stvari, rimski put. Upoznajete se i sa Trajanovim trijumfalnim lukom. I pitate se: “Šta je Petra? Ko je sve kamen stvarao, oblikovao, doterivao, rušio i prepravljao, osim prirode?” Naravno, brzo shvatite da je Petra deo rimske kulture, ali da je, ipak, veći bio uticaj Grka i Egipćana. Umor se ne oseća, a ako ga je i bilo tokom 1.200 metara laganog hoda, sve staje kada iz klanca, uskog oko tri metara, izađete na širok prostor i ugledate Riznicu. Tako se zove najveća i najveličanstvenija grobnica koja praktično otvara vrata - Petre.
U Riznicu ne može da se uđe: godinama se mislilo da je tu zakopano faraonovo blago. Nabatejci su imali 10 kraljeva. Najbolji je bio Aretas Četvrti, i pretpostavlja se da je čitava njegova porodica tu sahranjena. U okolne grobnice može da se uđe, mada unutra nema šta da se vidi. Ostali su samo neki tragovi i neugodan miris, jer su sve do 1985. godine tu živeli beduini, a onda su ih iselili.
ZANIMLjIV je i sukob kultura koji se ogleda na svakom koraku. Tako se, na primer, smatra da su 12 stubova u stvari 12 meseci. Možete videti i sedam čaša koje predstavljaju sedam dana u nedelji, dok 31 rozeta (cveće) ukazuje na 31 dan u mesecu. Uistinu, jedinstven helenski kalendar! Malo dalje, nailazite na statuu Izide, egipatske boginje majke, pa naoružane Amazonke, zatim “upoznajete” Kastora i Poluksa ili vodiče duša u pakao i raj...
Jedno je sigurno: Petra je raj!

ČUDESNE GROBNICE DA bi se izgradile grobnice u Petri, izvađeno je 6.000 kubnih metara kamena. Za Jordance će i dalje biti posla, jer dosta grobnica još nije iskopano. Grobnice uglavnom imaju tri plus jedno grobno mesto i grubo su klesane. Grobovi običnog naroda se, naravno, razlikuju. I oni se penju visoko, da bi bili bliži nebu, a do žrtvenika vodi 675 stepenika. Kraljevska grobnica Urna je druga po popularnosti - 444. godine je bila pretvorena u crkvu. Postoji i Svilena grobnica, koja je raznobojna i presijava se, pa zatim Korintska grobnica, a takozvana Palata podseća na Rim. Oko 350 grobnica je raspoređeno na 30 kvadratnih kilometara, a pretpostavlja se da je Petra tada imala između 30.000 i 50.000 stanovnika.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Jordan - zemlja u kojoj se problemi rješavaju šalicom kave

Jordan - zemlja u kojoj se problemi rješavaju šalicom kave


stat.html
GetImage.aspx


Stisnuto između Sirije, Iraka, Izraela i Saudijske Arabije, ovo živahno arapsko kraljevstvo izlijeva se u Mrtvo more. Prije samoga putovanja imala sam određene predrasude prema Jordanu, kao i većina mojih sudržavljana.

Očekivala sam da će sve žene biti pokrivene od glave do pete, da će muškarci biti neugledni i strogi, a da će prašnjavim, neasfaltiranim cestama trčkarati odmetnute ovce i ina živina. Niti jedno se od mojih očekivanja nije ispunilo, a sve predrasude koje sam imala rasplinule su se u vrlo kratkome roku. Nailazila sam uglavnom na nasmiješene, vedre i uglađene muškarce i žene modernih svjetonazora. Jordan je, zapravo, najliberalnija zemlja arapskoga poluotoka, kao i jedna od rijetkih koja uspijeva održati dobre odnose sa Zapadom.

Plemena Menasseh, Gad i Ruben, Babilonci, Perzijci, Egipćani, Makabejci, Nabateanci, ali i Makedonci, Romi, Bizantinci, Turci; svi su oni kroz povijest ostavili traga, zbog čega je današnji Jordan izniman primjer mješavine kultura, običaja i ukusa. Jedna od tradicija koju Jordanci i danas njeguju jest ispijanje kave, ne toliko zbog njena okusa (koliko god bogat bio), već zato što poziv na ispijanje kave označava rješenje određene međuljudske razmirice ili problema.


GetImage.aspx


Glavni grad Aman odličan je početak ture, praktičan iz više razloga. Tamo je smještena glavna jordanska zračna luka, a sam se grad zgodno pozicionirao na sjeveru zemlje, idealno za lagan spust prema jugu; uz Mrvo more, kroz Petru, pa do Aqabe i izlaza na Crveno more. Ono što grad čini zaista posebnim jest način na koji ostaci drevnih građevina kontriraju onim modernima. Turističko žarište Amana cijeli je njegov stari/donji grad, Balad, čiji epicentar čine živopisna starinska tržnica (souk) i džamija kralja Husseina. Radionice starih zanatlija, tradicionalne malene kavane i rezidencijalne četvrti od bijeloga kamena dominiraju istočnim Amanom. Zapadni dio grada, načičkan modernim klubovima, barovima i shopping centrima, odražava zapadnjački stil života i pokazatelj je dosega amerikanizacije.

Svakako valja posjetiti staru citadelu sa koje se pruža impresivan pogled na rimski amfiteatar. U blizini su i Herkulov hram; masivna kamena struktura iz doba Marka Aurelija, kao i arheološki muzej s i do 700.000 godina starim izlošcima.


Prije posjeta sljedećemu gradu, odvojite vremena za iskusiti Mrtvo more. Sve što ste čuli je istina. Zaista možete sjediti u moru i čitati novine. Ljekoviti učinci morske vode visokoga saliniteta i pješčanoga mulja s morskoga dna vidljivi su gotovo odmah.


Na oko 4 sata južno od Amana nalazi se grad Petra, zasigurno najbajkovitije blago Jordana. Crven poput ruže, ovaj prethistorijski grad ušuškan je između planina protkanih klancima. Jedan od tih klanaca, Al-Siq, zavojit je put do središta Petre i do njene najveličenstvenije građevine – Riznice (Al Knazneha), isklesane u kamenu. Čudesan spektar boja, od bijele do bakreno crvene, prelijeva se grobnicama, hramovima i nastambama, i niti jednoga posjetitelja ne ostavlja ravnodušnim.


Onima koji su spremni žrtvovati komfor za jedno nesvakidašnje iskustvo biti će itekako zanimljiva Wadi Rum pustinja. Postoji nekoliko beduinskih kampova gdje se mjesto u šatoru može pribaviti za svega 20-ak Eura. Nakon što ste dan proveli na džip safariju ili jašući na devama, okrunite ga noćenjem pod milijunima zvijezda pustinjskoga neba.


Na samome jugu zemlje smjestila se Aqaba, tipična turistička destinacija. Moderna hotelska naselja, bogat i buran noćni život i visoke cijene otprilike su sve što od Aqabe možete očekivati. Ipak, u blizini je izlaz na Crveno more, tako da se putovanje na jug ipak isplati.


Savjeti:


1. Cjenkajte se za sve. To se od vas očekuje. Ako ste iole snalažljivi, uspjeti ćete sniziti cijenu bilo čemu za barem 50%.

2. Budite oprezni s taksistima. Dogovorite točnu cijenu vožnje prije no što uopće uđete u vozilo i nastojte putovati u društvu.
3. Isprobajte nargilu s okusom grožđa, kebab, minijaturne banana i falafel.
4. Ako ste ženska osoba plave kose, opustite se. Jordan nije Egipat.

Izvor: Tportal.hr





 
Poslednja izmena:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Petra izgubljeni dragulj

Petra izgubljeni dragulj

petra1-200x300.jpg


Misteriozni izgubljeni grad Nabatejaca, Petra, koji je nedavno proglašen za jedno od sedam svetskih čuda savremenog doba, do pre 200 godina nije ni bio poznat svetu i nije se znalo da postoji. Danas Petru svakodnevno posećuju horde turista i od nekadašnje enigme i tajne u pustinji ostaje uobičajena slika masovnog turizma, mladi lokalci koji nude sve što se može prodati i turisti koji sevaju blicevima i skupljaju se oko vodiča i kamila.
Petra je zaista bila jedno od najskrovitijih mesta na svetu. Do nje se stiže samo na dva načina, brdskom stazom sa severozapada ili uskim klancem dugim kilometar i po, čije stene dostižu visinu i do 200 metara.
Petra je od prestonice Jordana Amana udaljena dva i po sata vožnje. Na peščari neobičnih boja, od žute, narandžaste, ružičaste do ljubičaste, isklesan je grad koji je nekad bio prestonica Nabatejaca, pustinjskog arapskog plemena poreklom iz Jemena. Ušuškana među stenama praktično je bila neosvojiva, mada je kasnije padala u ruke Egipćana, neizbežnih Rimljana, krstaša i Turaka. Petra je pružala sigurnost karavanima sa juga Arabije koji su prenosili začine i svilu iz Indije i Afrike, kao i tamjan sa juga Arabije. Smola sa stabala tamjanove biljke bila je u celom antičkom svetu vrlo cenjena kao skupocena žrtva bogovima, ali i kao lek.

kairo-192x300.jpg


Nabatejci su lepo živeli od trgovine.
Nabatejaca više nema i čak se ne zna šta se sa njima desilo, ali su ostale predivne građevine i grobnice, isklesane u stenama koje su nekad činile morsko dno, pa različiti slojevi stene sijaju jarkim bojama, u zavisnosti od fosilnih naslaga. Do Petre se može stići na koji god način turista poželi, kao uostalom i svuda u arapskom svetu. Možete se raspitati u lokalnoj agenciji, kupiti autobusku kartu ili će vam prodavac suvenira ponuditi da vas poveze svojim kolima. Jedna takva vožnja kolima za četvoro košta oko 20 evra, mada ako znate dobro da se cenkate, ova cena može biti i niža.
Na ulazu u Petru smešteno je malo selo u kome sve vrvi od turista i raznovrsnih prevoznih sredstava. Udobni mali hoteli, butici, internet kafei, sve podređeno evropskoj udobnosti i smislu za red. Većina turista se opredeljuje da se ovde smesti nekoliko dana i natenane uživa u stenovitom gradu. Ulaz u čuveni klanac je ograđen, ulazak se plaća, a može da se uđe peške, na magarcu, kamili ili u kočiji. Većina posetilaca odluči se za pešačenje.

kairo1-300x258.jpg


Duž jednog zida klanca uklesan je žleb pokriven kamenim pločama kojim su Nabatejci dovodili u Petru vodu iz jednog brdskog potoka. Bili su poprilično lukavi pa su dobro osmislili vodovodni sistem koji je omogućavao da grad i pod opsadom neometano dobija i vodu za piće i navodnjavanje.
Na izlasku iz kanjona iznenada se stvori trg, posetioce zapuhne hladan vazduh i oduzme im dah najpoznatija građevina Petre, Khazna al Firaun, uklesana u stenu. Beduini su je nazivali Faraonska riznica, iako je to samo jedna od mnogih grobnica. Ne zna se kad je tačno nastala. Po legendi, faraon je jureći Jevreje tu sakrio svoje blago. Verovalo se da je blago pomoću magije sakriveno u urnu, pa se i danas vide tragovi metaka avanturista koji su verovali da će im blago pasti u naručje. Prema centru Petre, sa leve strane, nalazi se prilično očuvan amfiteatar iz 1. veka. I on je isklesan u steni. Ima 33 reda, a nekad je imao oko 5.000 mesta. Severno od njega je Kraljevski zid, gde je na pola visine stene uklesano mnoštvo monumentalnih grobnica.

petra-300x200.jpg


Ad Deir, grobnica u steni, nalazi se na izlasku sa područja nekadašnjeg grada i jedan je od najlepših spomenika. Samo ime u prevodu znači “samostan”. Verovatno zato što su u srednjem veku ovde živeli kaluđeri. Leži visoko na brdu i impresivan je zbog svoje grandioznosti. Samo urna nad ulazom ukrasnog okruglog hrama visoka je devet metara.
Ma koliko nešto bilo monumentalno, misteriozno ili divlje, čini se da ne može da odoli masovnom turizmu u onoj najprizemnijoj varijanti. U Petri maksimalno svi iskorišćavaju imidž Indijane Džonsa. Mnogo kafića i butika se tako zove, prodaje se garderoba u njegovom stilu, a svim vodičima, vlasnicima kamila i magaraca mobilni zvoni melodijom iz filma. U Petri odavno niko ne živi, ali beduini iz okolnih sela sjate se od rane zore na trgu nudeći turistima srebrne narukvice, ogrlice, arapske marame, ali i “antikvitete” kako što su lule iz Petre, novčić iz Petre, isklesan natpis iz Petre. I muškarcima i ženama oči su iscrtane crnim prahom koji ih štiti od pustinjskog sunca. Svi mlađi savršeno govore engleski i isto tako uspešno će vam prodati običan kamen za 10 dolara. Na kraju je trgovina obavljena. Nema dobre trgovine bez dobrog cenkanja.


Izvor: Na vidiku




wpsf-img.php
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Jordan: Sjaj izgubljenog grada

Jordan: Sjaj izgubljenog grada

29. januar 2011. 22:15 | Večernje novosti

Turistički trougao: Akaba, Petra i Vadi ram. Sagrađena od ružičastog kamena, Petra je svetsko čudo

tur-jordan_310x186.jpg

Akaba

PETRU ponekad zovu izgubljenim gradom, Akaba je moderno turističko odredište, a ružičasta pustinja Vadi ram nešto što obavezno treba videti.
Tri dragulja Jordana. Ili, još bolje: jordanski zlatni turistički trougao. Najveći broj turista pristiže danas u Akabu zbog prelepog Crvenog mora, i njene bogate i burne istorije. Najmoderniji hoteli niču duž obale, plaže su prelepe, sunca je u izobilju, a odatle se mogu posetiti zanimljiva mesta u južnom Jordanu.

Putovanje u Jordan uvek ostaje u nezaboravnom sećanju između ostalog i zbog dolaska u fascinantnu Petru, svetsko čudo i, sasvim sigurno, najvrednije blago ove zemlje. Ujedno, ona je i najveća turistička atrakcija Jordana. Smešten između Crvenog i Mrtvog mora, ovaj grad je nekada bio važan karavanski centar na putevima svile i začna. Staze su povezivale Indiju, Kinu i južnu Arabiju sa Sirijom, Egiptom, Rimom i Grčkom.

Danas je Petra jedan od najpoznatijih arheoloških lokaliteta koji su sagradili, a delimično i uklesali u stene Nabatejci, semitski narod pristigao sa Arabijskog poluostrva. U Petru se ulazi kroz uzani kanjon, dugačak oko jednog kilometra, koji je sa obe strane zaklonjen gotovo nestvarnim vertikalnim stenama, visokim oko 80 metara. Dah zastaje tek kada se ugledaju boje i oblici stena. Pošto se gotovo izađe iz kanjona, ukazuje se najpoznatija fasada Petre - Riznica ili Kazneh.
Za zapadni svet Petra je zaista bila „izgubljeni grad“ jer su za nju znali samo lokalni beduini. Godine 1812. ponovo ju je otkrio Švajcarac Johan Ludvig Burkhard, a 1985. Unesko je Petru uvrstio u Svetsku kulturnu baštinu. Ovog nabatejskog grada proneo je slavu i film „Indijana Džons i poslednji krstarški ratnik“.
Harison Ford i Stiven Spilberg doprineli su velikoj popularnosti Petre, koja je 2007. godine proglašena novim svetskim čudom.
Mnogi će za pustinju Vadi Ram reći da podseća na Mesečev pejzaž, mada njen veći deo čine planine i visoravni. Ipak, Vadi ram je pustinja jer se duž njenih dolina nailazi na pustinjski pejzaž koji je od crvenkastog peska i kamenja. Sastavni kolorit su i strma, vertikalna brda do kojih dospevaju uzani kanjoni i tesnaci.
Oko 5.000 ljudi danas živi u Vadi ramu, među kojima dominiraju beduinska plemena. Izuzetno su gostoprimljiva, i kad se već krene u razgledanje pustinje, treba obavezno posetiti neki od šatora beduina. Turisti su tada u prilici da spoznaju mnoge njihove običaje i karakteristike. Jedno od plemena je zaduženo za razvoj turizma u pustinji, koja se može razgledati džipovima ili na kamilama.

KAKO STIĆI
IZ Akabe se do Petre i do pustinje Vadi ram stiže lako i relativno brzo. Akaba je postala poznato turističko mesto, i pruža mogućnost da se uputite na jednodnevni ili na dvodnevni izlet do Amana, glavnog grada Jordana, do Mrtvog mora, do Madabe -- grada mozaika, i do planine Nebo, odakle je Mojsije gledao obećanu zemlju...



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.589
Kao mesečeva dolina

BELEŠKE S PUTA: VADI RUM

Kao mesečeva dolina

Veličanstvena i istovremeno surova pustinja slovi za jednu od najlepših na našoj planeti. Njena lepota, bezgranično prostranstvo i grandioznost zadivljuje ljubitelje prirode

Cuvena stena pecurka.jpg
Čuvena stena "pečurka"




Zapadnoj civilizaciji pustinja Vadi Rum postala je zanimljiva zahvaljujući Tomasu Edvardu Lorensu, britanskom pukovniku, arheologu, obaveštajcu, pustolovu i piscu, poznatom kao Lorens od Arabije. Ovaj zagonetni čovek bio je opčinjen lepotom pustinje u kojoj je boravio u periodu od 1916. do 1918. godine, i koja mu je bila utočište u vreme Prvog svetskog rata, kada su Britanci forsirali ustanak Arapa protiv Osmanlijskog carstva.
Iako je opevana u mnogim pesmama i pričama koje su se prenosile od usta do usta, tek kroz avanture koje je Lorens opisao u knjizi „Sedam stubova mudrosti”, i kasnije još više kroz film „Lorens od Arabije”, pustinja Vadi Rum postaje poznata i izazovna ostatku sveta. U svojoj knjizi Lorens je u epskom tonu opisao začaranu pustinju, čija divlja lepota danas zanemele posetioce ostavlja bez daha.
Pustinja Vadi Rum nalazi se u Kraljevini Jordan, 300 km južno od prestonice Aman i 50 km severno od luke Akaba i pored Petre i Đeraša, jedno je od najpoznatijih i najomiljenijih pohodišta u ovoj zemlji. Kao odgovor Jordana moćnom Grand kanjonu koji se nalazi u SAD, kamene formacije Vadi Ruma su neosporno najveće i najvrednije prirodno bogatstvo ove zemlje.
Pesak i prašina

Vadi Rum je prekrasan svet tišine, vanvremenska čarolija i očaravajuća prirodna lepota, koja živi u srcu svakog Jordanca kao otelotvorenje pustinjske romanse i stvarne poezije pustinje. Posetioci uklešteni između jedinstvenih kamenih formacija koje se izdižu iz crveno-ružičastog peska, pustinju često upoređuju sa površinom Meseca, ne bez razloga, s obzirom da Vadi Rum nazivaju i „Mesečevom dolinom”. Vadi Rum je posebna i po tome što je jedina crvena pustinja koja se nalazi izvan afričkog kontinenta.
Pustinja je duga oko 100 i široka oko 60 kilometara, okružena je visokim „zidovima”, zatim stenama i piramidalnim gromadama ružičastih tonova, razbacanim po pesku. U daljini, iz pustinje uzdižu se dva vrha, Đebel Rum masiv visok 1754 metra i nešto niži Đebel Um Išrin. Vadi Rum je vekovima bio prolaz koji je povezivao Arabiju sa Sirijom i Palestinom i što je neverovatno, ali istinito, jeste činjenica da u pustinji postoje izvori sveže vode, oko kojih se prostire vegetacija.
To je bio dovoljan razlog da su se na takvim mestima zaustavljali i odmarali karavani koji su prenosili začine i tamjan iz Saba kraljevstva, današnjeg Jemena, do luka u Sredozemlju. Jedan od najposećenijih izvora danas u Vadi Rumu je Aš Šalala, znan kao Lorensov izvor, na kome je Lorens od Arabije rado provodio vreme slušajući njegovo klokotanje i kupajući se u njegovoj „zdravoj”, bistroj i prijatno hladnoj vodi. Ipak, nisu Nabatićani prvi otkrili dragocene izvore Vadi Ruma, koje su kasnije koristili i Rimljani, već su to bili prastanovnici koji su na ovom području živeli u doba paleolita.
O tome da je Vadi Rum još u praistoriji bio naseljen ljudskim kulturama, svedoče mnogobrojni petroglifi, hramovi, crteži i grafiti ispisani na glatkim stenama, koje su kroz vekove za sobom ostavljali putnici koji su pohodili pustinju. Potomci antičkih žitelja Vadi Ruma su beduini, koji su se bavili uzgajanjem koza i dromedara, odnosno arapskih jednogrbih kamila, a njihovi naslednici se pak smatraju jezgrom legendarne pustinjske patrole. Danas pustinjske patrole spadaju u rod jordanske vojske, zovu se Shurtat al Badiya, „crvene marame”, a njeni pripadnici jašu kamile i sviraju gajde. Inače se u Vadi Rumu nalaze jordanske rezerve pijaće vode, dovoljne za sledećih 40 godina. Čak i prilično udaljeni glavni grad Aman, snabdeva se vodom iz ovog područja. U jedinstvenu pustinju Vadi Rum krenula sam starim izraubovanim vozilom preostalim od saudiarabijske vojske. Mada mi ni staro vozilo, a ni njegov mladi vozač sa znanjem samo arapskog jezika, nisu ulivali poverenje, kada se preda mnom otvorila bizarna, tajanstvena, netaknuta pustinja, sve brige su nestale.
Kad sam kod filmskih naslova, saznala sam da se u Vadi Rumu snimalo nekoliko filmova. Osim čuvenog „Lorensa od Arabije”, snimani su još i „Crvena planeta”, „Strast u pustinji”, „Lice” i još neki manje poznati naslovi. Jezdeći kroz crvenu pustinju, preko prekrasnih grudolikih dina i mesečevog krajolika, na nekim mestima primetila sam delove pruge koji pripadaju čuvenoj Hedžaz železnici. Gradnja železnice započela je 1900. godine za potrebe transporta muslimanskih hodočasnika za Meku.

Železnica hodočasnika

Železnička mreža povezivala je Damask u Siriji sa Medinom u današnjoj Saudijskoj Arabiji i odvajala se ka Haifi na Mediteranu i ka unutrašnjosti do Busre i Nablusa. Mada zbog izbijanja Prvog svetskog rata deo pruge do svetog grada Meke nije izgrađen, železnička mreža duga preko 1300 km nazvana je „železnicom hodočasnika”. Danas su u funkciji delovi stare trase pod nazivom Jordanska Hedžaz železnica koja povezuje Aman i Damask i Akaba železnica koja služi za prevoz fosfata. Tokom boravka u pustinji stalno sam imala utisak da tu negde, među stenama Vadi Ruma, luta duh Lorensa od Arabije. Zato me je rastužila poseta kući u kojoj je boravio, od koje su ostali temelji i hrpa kamenja naslonjena na kamenu gromadu.
Preostalo mi je samo da nekoliko minuta oćutim kraj ostataka doma legendarnog Lorensa. Neraspoloženje mi je popravila sveža voda koju sam popila iz njegovog bunara, a zatim i fenomenalan pogled na planinu znanu kao „Sedam stubova mudrosti” kojoj je Lorens kumovao i koja mu je poslužila kao inspiracija za naziv istoimene knjige.
Posle kratkog predaha ponovo sam krenula u vožnju preko plameno crvenih dina, sve do beduinskog logora, u kome sam u društvu ljubaznih domaćina popila osvežavajući čaj od mente.
Kada sam izašla iz šatora, prišao mi je dečak koji me je odveo do mesta sa kojeg se najbolje vidi zalazak sunca. U želji da ne zakasnimo, a trebalo se popeti na jednu uzvišicu, vukao me je za rukav uzvikujući „jala, jala”. Iako su mi stopala do članaka upadala u pesak, stigla sam na vreme da bih prisustvovala svečanom činu zalaska sunca u pustinji Vadi Rum. Kada je započela igra svetlosti, sunčevih zraka, boja i senki, zavladala je neverovatna tišina, koja skoro da je mogla da se opipa. Dok sam obamrla od lepote, sedela na pesku, u ušima su mi odzvanjale reči Tomasa Edvarda Lorensa: ...„večernje rumenilo obavija moćne stene i klisure purpurnom vatrom”...
.........

Kako je nastala

Ime pustinje Vadi Rum proizlazi iz arapske reči vadi, što znači dolina, isušeno rečno korito, klisura, ostatak vodenog toka, dno praokeana, i reči iram, što znači visok, podignut, izdignut. Naučnici veruju da je pustinja nastala od velike raspukline na zemljinoj površini, koja je tokom svog enormnog izdizanja, lomila ogromne komade granita i kamena peščara sa planina afro-arapske ploče.

Sonja Lapatanov
Objavljeno: 13.03.2011.
Izvor: Politika



 
Top