- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
John Lee Hooker
Datum rodjenja Aug 22, 1917 in Clarksdale,
MS Datum smrti Jun 21, 2001 in Los Altos,
CA Aktivno svirao 40's, 50's, 60's, 70's, 80's, 90's
Vrsta muzike -Blues
Stil
- Electric Blues
- Acoustic Blues
- Electric Delta Blues
- Country Blues
- Delta Blues
- Blues Revival
- Detroit Blues
Bio je voljen sirom sveta kao kralj beskrajnog bugija (boogie), nepatvoreni blues superstar, ciji je lenji (tromi), hipnoticki, jedno akordni izraz bio u isto vreme ultraprimitivan i bezvremen. Ali, Hooker je snimao menjajuci stil mnogo puta, tokom karijere koja je trajala vise od pola veka. Hook je bio urodjenik Misisipija (Mississippi), koji je postao vrhunski dzentlmen u godinama (Detroit blues kruga) posle drugog svetskog rata. Seme iz kojega je iznikao zvuk njegove tuzne gitare posejao je njegov ocuh, Will Moore, dok je Hooker bio u pubertetu. Hooker je pre toga pevao spirituainu muziku, ali ga je Blues zgrabio i jednostavno nije pustao. Posetioci njegovog ocuha su preko noci ostavili traga na rnladicu, a medju njima su bile legende kao Blind Lemon Jefferson, Charley Patton i Blind Blake. Hooker je cuo zov Memfisa jos dok je bio tinejdzer, ali nije mogao da izvuce mnogo iz toga. Zato se preselio u Cincinnati, sedam dugih godina, pre nego sto je napravio veliki iskorak u Motor City 1945. Posla je bilo na pretek, ali je Hooker odustao od svakodnevnih angazmana da bi svirao svoj jedinstveni blues slobodne forme. Scena koja se ubrzano razvijala, duz Hastings ulice, nije uopste umanjivala njegove sanse.
1948. bluesmen koji visoko cilja, se povezao sa preduzetnikom Bernie Besman, koji mu je pomogao da iznedri (iscekica) solo debi, Sally Mae i njen prvobitni flip i Boogie Chillen. To je bio primitivan blues, kao uostslom i sve sto je bilo tada u ponudi. Hooker-ov mracan, meditativan vokal je bio pracen jedino sopstvenom zvonjavom, mocno pojacanom gitarom i postojanim udarcima noge. Njihovi napori su ubrzo nagradjeni. Los Angeles-based Modern Records je izdao Boogie Chillen - jedinstveni prikaz Detroit Blues scene - napravivsi neverovatan izlet u sam vrh R&B lista. Modern Records su izbacili jos nekoliko velikih hitova Boogie Man nakon toga Hobo Blues i njegov flip sirov-kao-otvorena-rana, Hoogie Boogie, Crawling King Snake Blues, sva tri 1949. Takodje I'm in the Hood, koji je na vrhu liste 1951. gde Hooker nasnimava svoj glas tri puta gubom ranom pokusaju multi-tracking-a.
Hooker nikada nije dozvolio nesto tako besmisleno kao sto je ugovor koji ga sprecava da snima za druge vlasnike. Njegov rani katalog, razvucen preko mape diskografa, je tako slozen da ga je skoro nemoguce u potpunosti razumeti (sirok spektar naslova pod drugim imenom, samo otezavaju, i ne cine stvar nista laksom). Uporedo uz Modern, Hooker je snimao za King (kao geografski izazvan Texas Slim), Regent (kao Delta John, daleko ispravnije rukovanje), Savoy (kao divno nadrealni Birmingham Sam and His Magic Guitar), Danceland (kao sasvim prijatan Little Pork Chops-mali svinjski odrezak), Staff (kao Johnny Williams), Sensation (nacionaini hit 1950. Huckle Up, Baby), Gotham, Regal, Swing Time, Federal, Gone (kao John Lee Booker), Chess, Acorn (kao Boogie Man), Chance, DeLuxe (kao Johnny Lee), JVB, Chart, i Speciality, pre nego sto se konacno skrasio uz Vee-Jay 1955. pod svojim sopstvenim imenom. Hooker je postao vodeca figura rastuce Detroit Blues scene za vreme ovog neverovatno plodnog perioda, cesto svirajuci u duetu sa gitaristom Eddie Kirkland-om dok je jos snimao za Modern.
Jednom vezan za Vee-Jay, grub i ispreturan zvuk, Hooker>-ov solo i duet waxing je prilagodjen formatu benda. Hooker je snimao sa raznima ali nikada sa nekim kao sto su bili leprsavi i saosecajni gitarista Eddie Taylor i harfista Jimmy Reed, koji su ga pratili na pocetku Vee-Jay perioda i proizveli Time is Marching i suvisni nastavak Mambo Chillun. Taylor je bio prisutan i u seassion-u 1956. koji je iznedrio dva jedinstvena Hooker-ova. klasika, Baby Lee, i Dimples, vesto ucvrscujuci ritam sekciju (Hooker-ov osecaj tajminga je bio njegov i samo njegov, zahtevajuci od pratnje pazljivog slusaoca). Boogie Man se konacno vratio na R&B liste 1958. sa I Love You Honey.
Vee-Jay je predstavio Hooker-a u velikom opsegu tokom ranih sezdesetih. Njegov meljuci, zestoki Blues No Shoes se pokazao iznenadjujuce zamasnim hitom 1960. dok je olujni Boom Boom, njegov bestseler za, firmu 1962. (cak se probio na pop talase), bio zarazna R&B dens numera, profitirajuci od najavljenog ucesca nekih muzicara Motown kuce. Bilo je takodje akusticnih izleta koji su nepogresivo ciljali u procvetalu folk-blues masu, kao i nekih najnovijih pokusaja R&B, sa karakteristicnim, krajnje nametljivim zenskim glasovima iz pozadine (navodno Vandellas), potpuno neizdasne strukture koja je nemilosrdno ogranicila Hooker-a. Britanske Blues grupe kao sto su Animals i Yardbirds su ga obozavale ranih sezdesetih. Eric Burdon-ovi decki su izrezali verodostojan omot Boom Boom-a koji je rasprodao Hooker-ov original na americkim pop listams. Hooker je posetio Evropu 1962. pod okriljem prvog americkog folk-blues festivala, ostavljajuci za sobom Let's Make It i Shake It Baby za inostranu potrosnju.
Opet kod kuce. Hooker je proizveo dragulje za Vee-Jay tokom 1964. (Big Legs, Tight Skirt, jedna od njegovih poslednjih i najboljih ponuda za isti logo), pre nego sto je izdrzao jos jednu rundu vlasnicke irgranke. Verve-Folkways, Impulse, Chess i BluesWay - svi su ga oni mamili i nagovarali da snima samo za njih 1965. i 1966. Njegov ugled medju hipi-rock poznavaocima u Americi i inostranstvu je rastao geometrijskom progresijom, posebno nakon udruzivanja sa Blues rokerima Canned Heat na masovno prodavanom albumu Hooker 'n' Heat iz 1970.
Konacno, beskrajna boogie formula je postala neverovatno stagnirajuca. Vecina Hooker-ovog rada tokom sedamdesetih se svodila na dosadno odradjivanje utemeljenih rock ritam sekcija, sa pretpostavkom teskog rada. Rola, iako malena, u filmu The Blues Brothers iz 1980. je bila dobrodosla. Hooker je jos uvek prisutan. Uz vestu pomoc iskusnog slade gitariste, veoma produktivnog Roy Rogers-a, Hook je odstampao"The Healer", prvi od albuma prepunih gostujucih zvezdama (Carlos Santana, Bonnie Raitt i Robert Cray su bili medju zvezdama sa kojima je Hook pokupio Grammy).
Glavni izdavaci su tek pocinjali da primecuju rastucu potrasnju blues ploca, kada je Pointblank scepao Hooker-a, izbacujuci "Mr. Lucky" (ovog puta Hooker je bio u drustvu svih, od Albert Collins-a i John Hammond-a, do Van Horrison-a i Keith Richards-a). Jos jednom Hooker se odmarao na lovorikama, dozvoljavajuci svojim gostma da mu otrgnu vecinu zasluga na njegovom sopstvenom albumu. Uskoro je usledio "Boom Boom", jos jedan set Pointblank-a. Na srecu, Hooker je uzivao u dobrom zivotu tokom devedesetih. Proveo je mnogo vremena u polupenziji, relaksirajuci se u nekoliko stecenih kuca na kalifornijskoj obali. Kada bi naisla prava ponuda, on bi je prihvatio, ukljucujuci u to i zabavnu TV reklamu za Pepsi.Takodje je nastavio da snima imajuci zvezdama posuta ostvarenja kao sto su "Chill Out" 1995. i "Don't Look Back" 1997. Sve mu je to pomoglo da zadrzi status zive legende,i ostane americka muzicka ikona. Umro je prirodnom smrcu 21.6.200l. a njegova velicina time nikako nije umanjena.
By Bill Dahl
Izvor: Muddy.in.rs
Datum rodjenja Aug 22, 1917 in Clarksdale,
MS Datum smrti Jun 21, 2001 in Los Altos,
CA Aktivno svirao 40's, 50's, 60's, 70's, 80's, 90's
Vrsta muzike -Blues
Stil
- Electric Blues
- Acoustic Blues
- Electric Delta Blues
- Country Blues
- Delta Blues
- Blues Revival
- Detroit Blues
Bio je voljen sirom sveta kao kralj beskrajnog bugija (boogie), nepatvoreni blues superstar, ciji je lenji (tromi), hipnoticki, jedno akordni izraz bio u isto vreme ultraprimitivan i bezvremen. Ali, Hooker je snimao menjajuci stil mnogo puta, tokom karijere koja je trajala vise od pola veka. Hook je bio urodjenik Misisipija (Mississippi), koji je postao vrhunski dzentlmen u godinama (Detroit blues kruga) posle drugog svetskog rata. Seme iz kojega je iznikao zvuk njegove tuzne gitare posejao je njegov ocuh, Will Moore, dok je Hooker bio u pubertetu. Hooker je pre toga pevao spirituainu muziku, ali ga je Blues zgrabio i jednostavno nije pustao. Posetioci njegovog ocuha su preko noci ostavili traga na rnladicu, a medju njima su bile legende kao Blind Lemon Jefferson, Charley Patton i Blind Blake. Hooker je cuo zov Memfisa jos dok je bio tinejdzer, ali nije mogao da izvuce mnogo iz toga. Zato se preselio u Cincinnati, sedam dugih godina, pre nego sto je napravio veliki iskorak u Motor City 1945. Posla je bilo na pretek, ali je Hooker odustao od svakodnevnih angazmana da bi svirao svoj jedinstveni blues slobodne forme. Scena koja se ubrzano razvijala, duz Hastings ulice, nije uopste umanjivala njegove sanse.
1948. bluesmen koji visoko cilja, se povezao sa preduzetnikom Bernie Besman, koji mu je pomogao da iznedri (iscekica) solo debi, Sally Mae i njen prvobitni flip i Boogie Chillen. To je bio primitivan blues, kao uostslom i sve sto je bilo tada u ponudi. Hooker-ov mracan, meditativan vokal je bio pracen jedino sopstvenom zvonjavom, mocno pojacanom gitarom i postojanim udarcima noge. Njihovi napori su ubrzo nagradjeni. Los Angeles-based Modern Records je izdao Boogie Chillen - jedinstveni prikaz Detroit Blues scene - napravivsi neverovatan izlet u sam vrh R&B lista. Modern Records su izbacili jos nekoliko velikih hitova Boogie Man nakon toga Hobo Blues i njegov flip sirov-kao-otvorena-rana, Hoogie Boogie, Crawling King Snake Blues, sva tri 1949. Takodje I'm in the Hood, koji je na vrhu liste 1951. gde Hooker nasnimava svoj glas tri puta gubom ranom pokusaju multi-tracking-a.
Hooker nikada nije dozvolio nesto tako besmisleno kao sto je ugovor koji ga sprecava da snima za druge vlasnike. Njegov rani katalog, razvucen preko mape diskografa, je tako slozen da ga je skoro nemoguce u potpunosti razumeti (sirok spektar naslova pod drugim imenom, samo otezavaju, i ne cine stvar nista laksom). Uporedo uz Modern, Hooker je snimao za King (kao geografski izazvan Texas Slim), Regent (kao Delta John, daleko ispravnije rukovanje), Savoy (kao divno nadrealni Birmingham Sam and His Magic Guitar), Danceland (kao sasvim prijatan Little Pork Chops-mali svinjski odrezak), Staff (kao Johnny Williams), Sensation (nacionaini hit 1950. Huckle Up, Baby), Gotham, Regal, Swing Time, Federal, Gone (kao John Lee Booker), Chess, Acorn (kao Boogie Man), Chance, DeLuxe (kao Johnny Lee), JVB, Chart, i Speciality, pre nego sto se konacno skrasio uz Vee-Jay 1955. pod svojim sopstvenim imenom. Hooker je postao vodeca figura rastuce Detroit Blues scene za vreme ovog neverovatno plodnog perioda, cesto svirajuci u duetu sa gitaristom Eddie Kirkland-om dok je jos snimao za Modern.
Jednom vezan za Vee-Jay, grub i ispreturan zvuk, Hooker>-ov solo i duet waxing je prilagodjen formatu benda. Hooker je snimao sa raznima ali nikada sa nekim kao sto su bili leprsavi i saosecajni gitarista Eddie Taylor i harfista Jimmy Reed, koji su ga pratili na pocetku Vee-Jay perioda i proizveli Time is Marching i suvisni nastavak Mambo Chillun. Taylor je bio prisutan i u seassion-u 1956. koji je iznedrio dva jedinstvena Hooker-ova. klasika, Baby Lee, i Dimples, vesto ucvrscujuci ritam sekciju (Hooker-ov osecaj tajminga je bio njegov i samo njegov, zahtevajuci od pratnje pazljivog slusaoca). Boogie Man se konacno vratio na R&B liste 1958. sa I Love You Honey.
Vee-Jay je predstavio Hooker-a u velikom opsegu tokom ranih sezdesetih. Njegov meljuci, zestoki Blues No Shoes se pokazao iznenadjujuce zamasnim hitom 1960. dok je olujni Boom Boom, njegov bestseler za, firmu 1962. (cak se probio na pop talase), bio zarazna R&B dens numera, profitirajuci od najavljenog ucesca nekih muzicara Motown kuce. Bilo je takodje akusticnih izleta koji su nepogresivo ciljali u procvetalu folk-blues masu, kao i nekih najnovijih pokusaja R&B, sa karakteristicnim, krajnje nametljivim zenskim glasovima iz pozadine (navodno Vandellas), potpuno neizdasne strukture koja je nemilosrdno ogranicila Hooker-a. Britanske Blues grupe kao sto su Animals i Yardbirds su ga obozavale ranih sezdesetih. Eric Burdon-ovi decki su izrezali verodostojan omot Boom Boom-a koji je rasprodao Hooker-ov original na americkim pop listams. Hooker je posetio Evropu 1962. pod okriljem prvog americkog folk-blues festivala, ostavljajuci za sobom Let's Make It i Shake It Baby za inostranu potrosnju.
Opet kod kuce. Hooker je proizveo dragulje za Vee-Jay tokom 1964. (Big Legs, Tight Skirt, jedna od njegovih poslednjih i najboljih ponuda za isti logo), pre nego sto je izdrzao jos jednu rundu vlasnicke irgranke. Verve-Folkways, Impulse, Chess i BluesWay - svi su ga oni mamili i nagovarali da snima samo za njih 1965. i 1966. Njegov ugled medju hipi-rock poznavaocima u Americi i inostranstvu je rastao geometrijskom progresijom, posebno nakon udruzivanja sa Blues rokerima Canned Heat na masovno prodavanom albumu Hooker 'n' Heat iz 1970.
Konacno, beskrajna boogie formula je postala neverovatno stagnirajuca. Vecina Hooker-ovog rada tokom sedamdesetih se svodila na dosadno odradjivanje utemeljenih rock ritam sekcija, sa pretpostavkom teskog rada. Rola, iako malena, u filmu The Blues Brothers iz 1980. je bila dobrodosla. Hooker je jos uvek prisutan. Uz vestu pomoc iskusnog slade gitariste, veoma produktivnog Roy Rogers-a, Hook je odstampao"The Healer", prvi od albuma prepunih gostujucih zvezdama (Carlos Santana, Bonnie Raitt i Robert Cray su bili medju zvezdama sa kojima je Hook pokupio Grammy).
Glavni izdavaci su tek pocinjali da primecuju rastucu potrasnju blues ploca, kada je Pointblank scepao Hooker-a, izbacujuci "Mr. Lucky" (ovog puta Hooker je bio u drustvu svih, od Albert Collins-a i John Hammond-a, do Van Horrison-a i Keith Richards-a). Jos jednom Hooker se odmarao na lovorikama, dozvoljavajuci svojim gostma da mu otrgnu vecinu zasluga na njegovom sopstvenom albumu. Uskoro je usledio "Boom Boom", jos jedan set Pointblank-a. Na srecu, Hooker je uzivao u dobrom zivotu tokom devedesetih. Proveo je mnogo vremena u polupenziji, relaksirajuci se u nekoliko stecenih kuca na kalifornijskoj obali. Kada bi naisla prava ponuda, on bi je prihvatio, ukljucujuci u to i zabavnu TV reklamu za Pepsi.Takodje je nastavio da snima imajuci zvezdama posuta ostvarenja kao sto su "Chill Out" 1995. i "Don't Look Back" 1997. Sve mu je to pomoglo da zadrzi status zive legende,i ostane americka muzicka ikona. Umro je prirodnom smrcu 21.6.200l. a njegova velicina time nikako nije umanjena.
By Bill Dahl
Izvor: Muddy.in.rs
Poslednja izmena od urednika:
